Prvih 15 dana te ludnice ni jedan prijatelj nije hteo da dodje kod nas bar na kafu. Posle, kad su se opustili, dolazili su i zvati i nezvati. Roštiljalo se kod nas kao nikad. Dodju sa decom pre podne oko 10 i odlaze u 19 sati, pre sirene. I svi se oduševe kako je lepo. A ono nije nešto baš lepo. Stari beton, stara lada (bože sveti šta su ta kola preterala, šta su džakova paprike za pijac prevezla sa prikolicom ili bez nje.....ma rusko je to, izdržljivo)nered svuda, samo je sklonjeno uz kraj dvorišta, ali ima travice, cveća, zelenila, pa Maza, lopta, koš i ne čuju se sirene...........za izmučene duše, to je prosto raj. Svako donese po nešto za roštilj, mi izvršimo invaziju na zamrzivače, malo soka, malo piva, salate i eto lepo provedenog dana. Osmesi na sve strane, dečija graja, svi oduševljeni jer su napolju. A dvorište ušuškano, sa svih strana kuće i zidovi, nema prozračne ograde da bilo šta vidiš. Čak je i kapija drvena, visoka dva metra.........ma imaš utisak da si na drugoj planeti, ili da si kao u šiptarskom dvorištu ametom (skroz) zatvoren.......već kako ti odgovara, a svima je tada savršeno godila ta zakatančenost. Oni ogromni čempresi se zelene, spustili grane do zemlje, Mazuljak se zavlači i sakriva u tim granama kada joj dojadi dečije maltretiranje. A čempresi su jako čudne biljke. Imaju po svega nekoliko grana i one idu u poluluku i unutra su šuplji. Možeš stajati sve do metar od stabla. Samo gole debele grane izlaze iz stabla, onda se saviju prema zemlji, po neka čak i lagani poljubac uputi, a zatim počinju da idu na gore prema suncu. Tek na metar ili čak više od stabla počinju grančice sa zelenim iglicama i to tako gusto isprepletane da mislim da vazduh uopšte ne prolazi izmedju. Spolja kad gledaš to drvo izgleda impozantno. Ogromno, visoko, sa raširenom krošnjom do zemlje.........neverovatno veliko brdo jarkog zelenila. Kada prodješ kroz granje, stojiš u šupljini.A kada krenu da se prave šišarkice, na vrhu svake iglice se stvori crvena malena šišarka, liči na cvetić. Baš lepo izgleda.......zelene grane sa mnoštvom crvenih vrhova. Ja sam to zvala "cvetanje čempresa". Jako sam ih volela.........ali oni se razboleše kao i stari orah nakon što je prošao crni oblak od pogodjenog trafoa. Mučili su se još nekoliko godina i na kraju smo ih sve morali poseći. A orah.........drvo čudnovato, ali zaista. Upekne zvezda, topi se asvalt........a kad udješ u dvorište osetiš takav hlad i miris karakterističan za orah, da se prosto odmah preporodiš, jer dvorište je maleno a orah ogroman. Radjao je, ali se Maza svojski trudila da pokupi plodove. Jedva po nešto ugrabismo od nje.Sakupimo orahe u gajbicu, pa u garažu da se suše, a onaj prožder od kera ode u garažu i pojede. Onda smo podizali gajbicu visoko na police i više nije mogla da ih dohvati mada se pentrala i rušila sve po redu.Jedini problem je bio čišćenje njegovog cveta i lišća kada opada jer je ispod njega bio beton, onaj polomljeni, na koji je zapinjala metla a lišće i cvetovi upadali u pukotine. Pod orahom beše sto za sedenje napolju.
I tako, medju čempresima, a pod orahom, na izlomljenjom betonu na kome se sto stalno klatio koliko god ga mi podglavljivali jer je dovoljno da Mazuljak ili deca protrče i ovlaš ga zakače,pa da poremete nivelaciju, provodismo vikende sa prijateljima. Svi su se u to vreme užasa osećali kao da su u bajci kada dodju.Još dok izlaze iz kola razvuku osmehe. Maca je napravio roštilj, veliki, po njegovoj zamisli. Normalno na ugalj. Pa kad krene pečenje.......ih........
Recept za najbolji roštilj na svetu: meso (svinjski vrat i to lakši deo, pileće belo, krilca ili šta već drugo želite) da odstoji par sati uvaljano u vegetu i malko zaliveno uljem. Ko voli, može da doda i domaće slanine, kobasice, pljeskaviće, čevape.....Ovamo, očistite i sitno iseckate dosta crnog luka, stavite malo na dno šerpe gde ćete redjati pečeno meso, pa onda kako koji red pečenog mesa stavljate u šerpu, tako pospete preko njega luk. E, taj luk, omekne od vrelog mesa, nije ni ljut ni težak za stomak, pa meso pusti sok, pa se sve to izmeša.......ih, prste da poližeš (ako vam posle jedenja pretekne luk, samo ga stavite u tiganj i dodajte jaja.......more, slatko je kao da jedeš kod moja gospa Mare). Na kraju ispeći krupne šampinjone (oprati, izvaditi drške, uvaljati u vegetu, staviti na roštilj sa otvorom na dole, pa okrenuti i u otvor staviti malkice margarina, skloniti sa vatre i napuniti otvor izmešanim sirom, malko pavlake ako je sir suv, naseckanog peršuna i sitno seckanog belog luka).Peći na osmesima i veselim pogledima, dečijem smehu i udarcima lopte, na datim koševima i polomljenom cveću, na užarenim očima sirotog izgladnelog kućnog ljubimca kome ne smeta ni dim no samo trepće i kija, nikako ne zaboraviti pivo i rakijicu domaću i kafu dočekušu i razgovorušu......možete dodati i malo ćumura.
Kada dodje vreme da idu, deca neće kući, kuknjava, objašnjavanje. Lica im se smrače, osmeh nestane, deca se unervoze........ide noć..........još jedna.......
ovako je izgledalo kada smo kupili.........
