Samo kad trebaš

[ružislav]

Neka moderatori premeste temu u adekvatan podforum ako nije za ovde...

Imate li vi komunikaciju sa porodicom,prijateljima,komšijama, i sl koji vas samo zovu kada im trebate nešto? tu ne mislim samo na finansijsku pomoć nego generalno-i vi trčite onda da im pomognete ali kad vama treba neka njihova pomoć onda nije bitno može da sačeka iz nekog razloga ne mogu ili vas samo iskuliraju...

 

[Џорџи]

Sve sam otero u rac i progledao

 

[lapsi]

Uh. Gdje me nađe?!
Nasjela xx puta. Sve kao neću, hajde da ne budem zakeralo, hajde može, neka...
Nema to granice. Seljadija teška. Neuk te nauči za nauk.
Evo jedan primjer:
Imam veliko dvorište oko kuće. Par voćkica i divan zeleni travnjak, koji su pretvorili u svoje parkiralište. Imaju i oni placeve iste veličine, ali...da se ne gazi trava, da djeca imaju prostora, da ovo, ono, ne znam ni sama zašto, ali su mi okupirali dvorište. Slava, poslužica, udaja, sahrana...svi parkirani oko moje kuće. Gunđam, ali u svoja 4 zida.
Traje to i traje. Ja ćutim i trpim.
Prošle godine idem s godišnjeg odmora, uzela taxi i pred kuću. Taksista se okrenuo na komšijinom placu da priđe bliže mojim vratima, a komšija ni pet, ni šest kaše: ,,Hej, čovjeće, izgazi mi travu, a mogao si zapeti i za ružu!
Prođe me umor, momentalno.
Molim, šta kažeš komšija? Mogao i ružu da zakači? Pa mogao je i moju da sam je posadila, ali od vaših vašarskih gostiju, koji parkiraju u cijelom dvorištu nisam stigla. A ni trava mi nije nešto za izložbe, šta misliš zašto?
Gleda u čudu. Navikao da sam nijema.
Rekoh, hajdemo ovako. Neka svako čuva svoju travu i svoje ruže, da ne nikne vrba sama od sebe! Naglas ja to, da svi čuju.
Od tada ja mirna. Guraju se, tiskaju oko svoje kuće, ne prilaze.
Da sam znala prije da se postavim, moje bi voćke bile za fotografisanje. Ovako, još su mladice!

 

[ružislav]

Sve sam otero u rac i progledao

tako i trebaa