(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Šta vidim kad zavirim u mušku dušu….isto a različito
SAMO KAD BIH MOGAO
SANJAO SAM
Sanjao sam da te nemam
Da vetar te je odneo
do meseca popeo
pa me otud gledaš
a kosa duga niz mesec ti pada.
Pitam se....pitam....šta ću bez tebe sada?
Kad usnim bez misli o tebi
prosto komad mene mi fali
pa neka običnost san mi davi
san bez tebe
i budjenja su sve teža
kao da me sputava nekakva mreža
i ruke su ti daleke
i dojke i dodir neosetom osećam
sve je daleko u isti mah
samo je, znam, blizu moj krah
dok gledaš me s meseca
i kosa ti niz njega pada
garavim pramenom dodiruješ me sada
i svaki damar u meni zveči
terajući telo da opet pred tobom kleči
zauvek moja
nikada moja
ženo.... sa meseca
Još jedna muška pesma, nastala na blogu našeg prijatelja bracaca......hvala viteže na inspiraciji
PS Umor stiže dan i vodi ga na počinak.....odoh da odsedim gutlja-dva vina na tremu sa psima, da složim dan, pa u zeleni san......laku noć pisači
