(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SAMO JOŠ JEDNA...
Dovoljan je kamičak....ma zrnce samo
nepažnja koju laž i podrugljiv smeh na svojim valovima donese
pa nezgodno udari baš u onu tačku
što se poverenje i verovanje nekom zove
Najlepši stakleni osećaji prskaju
i krhotine po tabanima seku
u smehu se samozadovoljnom skrivenog kupajući
ma sve je u redu.....samo još jedna moja smrt....
vreme za umiranje...
PS Posvećeno mrtvim prijateljskim poverenjima...malo ih je, prosto zato što jako, jako teško poverenje dajem ali lako gubim...što znači ili da sam pogrešnoj osobi dala poverenje ili da ta osoba više nije ona koja je to poverenje zaslužila...u svakom slučaju...je smrt...
...skoro teži nisam imala..sad ima da otkačim načisto
..tj. našao si je na mom blogu 
....ovo mi je omiljeno izvodjenje...uživo 
..tako sam sazdana i kasnije životom dopravljena
