(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
SAMO JEDNO OD ČEKANJA
Da vetar jesam
Pa da duvam
I tugu oduvam iz srca tvoga
Samo nemirnim pogledom.
A onda bi me tražio dvogledom
Jer nestala bih
baš kao moj brat vetar
Taman bi malo na me zaboravio
A ja bih ti obraz dotakla
Lakoćom povetarca i žarom sunca
Znao bi tada da sam tu
Oko tebe,
Da dušu ti vrelu ohladim
I čelo od znoja osušim
Mirisom tela od vetra
Misli ti odmorim
Kao kad staviš glavu
Na moja nedra
I odvedu nas daleko puna jedra.
PS Udahni me duboko dok poljem jezdiš....i biću tu.....
+ 
Sjajno !!!
