- Poruka
- 388.070
Samjuel Beket je bio irski književnik, romanopisac i dramaturg.
Rođen je u Dablinu 1906. godine, a umire u Parizu 1989. godine.
Svrstava se u red najznačajnijih pisaca 20. veka.
„Kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine, odbija da otputuje u Stokholm,
izbegavajući na taj način samu ceremoniju dodeljivanja nagrade i držanja govora.
Vrlo često kada pominjemo ime Samjuela Beketa u kontekstu savremenog pozorišta i drame, pojavljuje se i ime Ežena Joneska.
Oni su rodonačelnici avangardnog pozorišta, antiteatra, odnosno, drame apsurda…
Jednom prilikom Beket je, šetajući se mračnom pariskom ulicom, bio napadnut od strane neke skitnice, koji mu je zabio nož u leđa.
Beket je završio u bolnici, a skitnica u zatvoru. Kada ga je Beket posetio u zatvoru i pitao zašto je to uradio, ovaj je odgovorio da ne zna.
Upravo ta obesmišljenost i besciljnost ljudskog života i postupaka je iznenadila Beketa i tome se okreće u svom književnom radu…“
(predgovor knjige „Čekajući Godoa“: preveo Andrej Milićević, za izdavača Uroš Milojković, urednik Goran Nakomčić)
Da li možemo posmatrati stvari i iz drugog ugla?
Samjuel Beket i čuveni Godo. Drama koja pokreće fundamentalna pitanja.
Čekajući Godoa, kako shvatiti? Kao besmisao života i uzaludno očekivanje nekoga ili nečega...
I ko je Godo? To ne znamo. Šta će nam dati? Ni to nam nije poznato. Samo čekamo.
U nama postoji nada, potvrđujući svoju važnost, ali ne i smisleno delanje.
Ključno pitanje je da li da provedemo život u stagnaciji?
Da li je poruka drame, ne samo besciljno traćenje vermena, već i poziv na nešto više?
Čekajući budućnost, propuštamo sadašnji trenutak, propuštamo sam život. Zato je za mene ovo poziv na buđenje!
Poziv za smisao, jer ko zna, možda bi nas baš tada Godo nagradio.
Izvor: Drama „Čekajući Godoa“ Samjuel Beket
Rođen je u Dablinu 1906. godine, a umire u Parizu 1989. godine.
Svrstava se u red najznačajnijih pisaca 20. veka.
„Kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine, odbija da otputuje u Stokholm,
izbegavajući na taj način samu ceremoniju dodeljivanja nagrade i držanja govora.
Vrlo često kada pominjemo ime Samjuela Beketa u kontekstu savremenog pozorišta i drame, pojavljuje se i ime Ežena Joneska.
Oni su rodonačelnici avangardnog pozorišta, antiteatra, odnosno, drame apsurda…
Jednom prilikom Beket je, šetajući se mračnom pariskom ulicom, bio napadnut od strane neke skitnice, koji mu je zabio nož u leđa.
Beket je završio u bolnici, a skitnica u zatvoru. Kada ga je Beket posetio u zatvoru i pitao zašto je to uradio, ovaj je odgovorio da ne zna.
Upravo ta obesmišljenost i besciljnost ljudskog života i postupaka je iznenadila Beketa i tome se okreće u svom književnom radu…“
(predgovor knjige „Čekajući Godoa“: preveo Andrej Milićević, za izdavača Uroš Milojković, urednik Goran Nakomčić)
Da li možemo posmatrati stvari i iz drugog ugla?
Samjuel Beket i čuveni Godo. Drama koja pokreće fundamentalna pitanja.
Čekajući Godoa, kako shvatiti? Kao besmisao života i uzaludno očekivanje nekoga ili nečega...
I ko je Godo? To ne znamo. Šta će nam dati? Ni to nam nije poznato. Samo čekamo.
U nama postoji nada, potvrđujući svoju važnost, ali ne i smisleno delanje.
Ključno pitanje je da li da provedemo život u stagnaciji?
Da li je poruka drame, ne samo besciljno traćenje vermena, već i poziv na nešto više?
Čekajući budućnost, propuštamo sadašnji trenutak, propuštamo sam život. Zato je za mene ovo poziv na buđenje!
Poziv za smisao, jer ko zna, možda bi nas baš tada Godo nagradio.
Izvor: Drama „Čekajući Godoa“ Samjuel Beket
