“I sto put’ se dig’o iz pepela,I sve do neba leteo,sebi sam bio i kazna i sud ali sam sam birao put”
Ljudi kazu “mlad si,nista ti jos nisi prosao”,ali ono o cemu oni pricaju ja to zivim svaki dan.Zivot kao zivot,svako ga gleda svojim ocima,iako se svodi na isto tj pracenje nekog svog zacrtanog cilja.Kao i svi naravno i ja sam ga imao,kazem imao iz razloga sto se on godinam gubio i sto sam vec odavno stvorio utisak da hodam kroz pustinju vodjen samo prividjenem-fatamorganom ili ti onim sto sam sam zamislio odnosno zeleo da ucinim.Nekad su ti ciljevi realni,nekad ne,trudio sam se da moji ciljevi uvek budu realni ali se ispostavljalo da su oni iako na prvi pogled lagani uvek bivali teski i nerealni. Pratio sam ih,pokusavao ili bar mislim da sam pokusavao posto vise ni sam nisam siguran u to,al retko kad uspevao da napravim tek po koji korak prema tome cilju,uvek se ispostavljalo da na ako si spreman na taj korak napred moras biti spreman i na rizik da se vratis dva koraka nazad.Prihvatajuci tu “cudnu” zivotnu igru ljudi se srecu s raznim iskusenjima,mozda je cilj toga da covek iz svega toga izadje jaci,pametniji,iskusniji… ja sam izasao iz toga pomalo zbunjen pokusavajuci da shvatim da li su sva ta zla i dobra koja sam prosao dosla tu s namerom da i ja izadjem jaci pametniji,iskusniji.Izasao sam iskusniji to je sigurno ali da li sam dovoljno pametan da ne dozvolim da ponovo skrenem s tog puta ka vec dugo zacrtanom cilju,i da li cu imati snage da idem do kraja? Znam,svi mi mozemo reci “Ja imam snage za to” ali isto tako svi mi negde u dubini sebe vrlo dobro znamo da taj put ne mozemo preci sami,ja znam to,znam da sam ne mogu daleko stici,mozda je u tome i moja greska,mozda sam ja iz svih iskusenja trebao izaci s nekom poukom,a ne s ogromnim nepoverenjem u ljude,koju su nazalost svi skloni zavisti I nekom svom inetersu,naravno ima tu I dobrih ljudi za koje cu uvek biti tu,samo je moj problem u tome sto nisam siguran da li ce i oni bitu uvek tu za mene …Ne mogu nikog da krivim ni za sta u zivotu,sam sam birao svaki potez koji cu povuci na ovoj ogromnoj tabli saha zvanoj zivot,krivicu samo sebe.Mozda sam mogao bolje,mozda moram bolje ali ne umem.Neki kazu “Ima vremena” ali ja mislim suprotno,mislim da je zivot kratak i pokusavam da svaki sledeci potez odigram pametno I ne dozvolim da ponovo prolazim kroz vec vidjene I prozivljene stvari…
Ljudi kazu “mlad si,nista ti jos nisi prosao”,ali ono o cemu oni pricaju ja to zivim svaki dan.Zivot kao zivot,svako ga gleda svojim ocima,iako se svodi na isto tj pracenje nekog svog zacrtanog cilja.Kao i svi naravno i ja sam ga imao,kazem imao iz razloga sto se on godinam gubio i sto sam vec odavno stvorio utisak da hodam kroz pustinju vodjen samo prividjenem-fatamorganom ili ti onim sto sam sam zamislio odnosno zeleo da ucinim.Nekad su ti ciljevi realni,nekad ne,trudio sam se da moji ciljevi uvek budu realni ali se ispostavljalo da su oni iako na prvi pogled lagani uvek bivali teski i nerealni. Pratio sam ih,pokusavao ili bar mislim da sam pokusavao posto vise ni sam nisam siguran u to,al retko kad uspevao da napravim tek po koji korak prema tome cilju,uvek se ispostavljalo da na ako si spreman na taj korak napred moras biti spreman i na rizik da se vratis dva koraka nazad.Prihvatajuci tu “cudnu” zivotnu igru ljudi se srecu s raznim iskusenjima,mozda je cilj toga da covek iz svega toga izadje jaci,pametniji,iskusniji… ja sam izasao iz toga pomalo zbunjen pokusavajuci da shvatim da li su sva ta zla i dobra koja sam prosao dosla tu s namerom da i ja izadjem jaci pametniji,iskusniji.Izasao sam iskusniji to je sigurno ali da li sam dovoljno pametan da ne dozvolim da ponovo skrenem s tog puta ka vec dugo zacrtanom cilju,i da li cu imati snage da idem do kraja? Znam,svi mi mozemo reci “Ja imam snage za to” ali isto tako svi mi negde u dubini sebe vrlo dobro znamo da taj put ne mozemo preci sami,ja znam to,znam da sam ne mogu daleko stici,mozda je u tome i moja greska,mozda sam ja iz svih iskusenja trebao izaci s nekom poukom,a ne s ogromnim nepoverenjem u ljude,koju su nazalost svi skloni zavisti I nekom svom inetersu,naravno ima tu I dobrih ljudi za koje cu uvek biti tu,samo je moj problem u tome sto nisam siguran da li ce i oni bitu uvek tu za mene …Ne mogu nikog da krivim ni za sta u zivotu,sam sam birao svaki potez koji cu povuci na ovoj ogromnoj tabli saha zvanoj zivot,krivicu samo sebe.Mozda sam mogao bolje,mozda moram bolje ali ne umem.Neki kazu “Ima vremena” ali ja mislim suprotno,mislim da je zivot kratak i pokusavam da svaki sledeci potez odigram pametno I ne dozvolim da ponovo prolazim kroz vec vidjene I prozivljene stvari…
