Šamanizam

[Neprilagođena]

​

Pod uticajem sibirskih naroda neke elemente šamanizma usvojili su i evropski narodi.
U staroj religiji Istočnih Slovena možemo naći dosta ovih elemenata,
kao i u religiji starih Nordijaca čiji su susedi ugro-finski narodi (Finci i Laponci).
Šamanizam je jedna od najstarijih duhovnih tradicija.
Ova tradicija vezana je za nomadski način života, zbog čega postoji i danas među narodima koji su ostali nomadi.
Zato u šamanskoj religiji nema mnogo božanstava ili duhova plodnosti, već se pre poštuju božanstva lova.

http://noveperspektive.com/samanizam-sve-njegove-tajne/​

Suštinu šamanizma čini komunikacija sa svetom duhova.
Univerzum onostranog istovremeno je svet mrtvih duša i svet bogova, kao i drugih mitoloških bića.
S tim u vezi može se zapravo govoriti o dva onostrana sveta — jedan je onaj nebeski, božanski, a drugi podzemni.
Treba istaći da podzemni svet nije nikakvo “zlo” i “negativno” mesto, niti mesto mučenja kakav je npr. hrišćanski pakao ili muslimanski džehenem.
To je naprosto večno boravište mrtvih, a pristup ovom svetu omogućen je jedino šamanima.





Šamani nisu bili samo iscelitelji već su na sve moguće načine pomagali svojim saplemenicima i brinuli se o dobrobiti zajednice.
....obezbeđivali su svom plemenu hranu, toplotu, sklonište, šta god da je bilo potrebno, a da nije moglo da se obezbedi “prirodnim” putem.
Da bi, recimo, obezbedili dobar ulov, šamani su molili duhove gornjeg sveta da dopuste da životinje budu ulovljene
. Takođe, molili su i same životinje da se ne svete onima koji su ubili njihove rođake, i tako su činil lov bezbednim.
Da bi na ovaj način mogli da deluju na prirodu i njena stvorenja, šamani su morali da se identifikuju sa svim što postoji u prirodi
(životinjama, biljkama, stenjem, vodom, vatrom).
U mogućnost ovakve identifikacije oni, naravno, ne bi mogli verovati da šamanska religija nije po svom karakteru animistička tj. takva da pripisuje dušu svemu postojećem.

šamani su svoje saplemenike štitili od neprijatelja, zlih duhova i loše sreće.
Bili su, jednom rečju, čuvari i dobrotvori plemena.
Ipak, oni su zbog svojih moći izazivali strah običnih ljudi i bili držani na distanci.

Šamanom se ne postaje, on se rađa kao takav.
Iako se može desiti da šaman ne završi obuku na odgovarajući način, ili da ne prođe inicijaciju,
on ne može a da ne bude predodređen za šamana.
Da li je neko rođen kao šaman, vidi se po njegovim telesnim odlikama.
On (ili ona, pošto postoje i žene šamani) najčešće ima telesnu manu
, neku urođenu bolest ili sklonost ka razboljevanju.
Simboličkim jezikom rečeno, šaman nije stvoren za telesni svet, on pripada svetu duhova.
I u našoj, slovenskoj kulturi, postoji slično verovanje.



Šamani su, dakle, drugačiji od ostalih ljudi, kako u fizičkom smislu tako i u duhovnom.
Oni imaju posebne moći, talente i sposobnosti koje fasciniraju, ali i plaše.
Često su morali biti i dobri govornici, pevači, kazivači legendi ali i psiholozi.
Morali su biti sposobni da svoje znanje, veštine i rezultate svog delovanja učine prihvatljivim ostalima.
Jer nije svakom odgovarao krajnji ishod proricanja, odgovor na postavljeno pitanje, dijagnoza bolesti…

Od kad je civilizacije, ovakvi ljudi izdvajali su se iz zajednice.
Smatrani su posebnim, čak i opasnim, i neretko su živeli odvojeno od svojih saplemenika.
Kolibe ili šatori šamana nalazili su se na određenoj udaljenosti od sela,
pripadajući tako ne samo svetu ljudi, već i svetu duhova.
Kao, uostalom, i sami šamani.

Životinje pomoćnici​

..... mitologije šamanskih naroda pune su životinjskih likova koji učestvuju u stvaranju sveta,
utiču na prirodne pojave, ali i pomažu herojima i šamanima.
Životinje-pomagače nalazimo i u indoevropskim mitovima i bajkama, međutim, kod šamanskih naroda ova pomoć životinja prevazilazi granice mita.
Jer, životinja zaista pomaže šamanu, najčešće kao vodič u svet onostranog.
Sibirski šamani imaju i svoje “životinje-pomoćnike” koje su istovremeno njihovi pratioci, izaslanici, magijski “ljubimci”.
Ove životinje ili životinjski duhovi putuju umesto šamana, i umesto njega obavljaju određene delatnosti.
U njima, po verovanju, obitavaju duše šamana i ako ova životinja bude povređena ili umre, ista će sudbina snaći i šamana.

... šamanski narodi verovali da se duša može odvojiti od tela.​

Kod običnog čoveka ovo se dešava u snu, tokom bolesti (kada duša zaluta u podzemni svet), kada iz nekih razloga ne želi da se vrati u svoje telo ili kada biva “oteta”.​

Šamani su mogli (a mogu i danas) da odvoje dušu od tela, bez ikakvih štenih posledica.​

Ovako nešto je moguće jer postoji jedna forma ili lik duše koji može da se odvoji od čoveka, bez opasnosti po život.​

Zato, u principu, možemo govoriti o tri različite duše, ili tri njene funkcije:​

1) Dah ili ono što čini čoveka živim.
2) Duša koja se može odvajati od tela.
3) Vitalna sila.


Većina tehnika koje predstavljaju deo šamanske prakse imaju trans za svoju osnovu
. Kada praktičar dostigne stanje transa on može da putuje u podzemni svet, da preuzima životinjski oblik ili da se bavi šamanizmom na neki drugi način.

 

[Susan Sto Helit]

Za mene, posle mnogo godina iščitavanja, slušanja, praćenja, bavljenja; radi se o pojedincima koji su vršili nužne stvari za zajednicu u vreme kad niko ništa nije znao o medicini, i ljudi još uvek nisu razumevali duhovnost. Interesantno je što je ruski naziv za doktora: vrač. Čak i u engleskom jeziku, koren naziva "witch" jeste mudra žena,mudar čovek, mudra osoba koja poseduje znanja od sveopšte koristi. Tzv. magijski elementi u toj priči (pričama?) mogu se opravdati slabim poznavanjem biljaka, flore i faune, kao prvo i osnovno; kao i duhovno svesnih ljudi. Ne u smisli religije, već u smislu svesti o dužnosti prema zajednici. Ne volim kad se ta vrsta (?) ljudi smatra nečim što nije; kakvim polubogovima ili posednicima nepojmljivih znanja koja su stekli natprirodnim načinima. Maltene ništa nije natprirodno - ako izuzmemo da je priroda po sebi čudo najveće. Moj rispekt za temu.