Sam pao...

  • Začetnik teme Začetnik teme xena7
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Svakog petka,ritualno,održavaju se naši mali ženski kružoci… sastanci ženskog dela društva kojima mi dočekamo kraj radne nedelje i početak vikenda…To već jedno duže vreme funkcioniše besprekorno i nedolazak (osim u slučaju prirodne katastrofe ili rata) se smatra najvećim izdajništvom...Ti sastanci su relaksacionog karaktera..uglavnom... I mada je dooobra većina muškog dela populacije ubeđena da se tu razmenjuju informacije o rasprodajama,modnim stilovima i kozmetici …kao i najnoviji tračevi,to je samo delimično tačno…
Elem,povede se sponatno neobična rasprava oko onog “sam pao, sam se ubio”..Ima jedno filozofsko stanovište koje kaže “pametan čovek ne ide za tim da dođe do uživanja nego da izbegne bol”,znači ukratko “živeti srećno” je zapravo “živeti manje nesrećno”...ili “uživanja su negativna a odsustvo bolova pozitivno”.Nemam nameru da filozofiram ovde (niti sam kompetentna za to),nego da dam uvod za priču..dakle, kad smo ove stavove preneli na sferu osećanja,zapadosmo u vrtlog…tu se diskusija dobro zaoštrila…jer kad postavite pitanje,vrlo je teško odgovoriti: da li ćete se upustiti u neku emotivnu priču sa osobom koja vas privlači,a kojoj na čelu svetli crveno svetlo signalizirajući opasnost, tako da unapred znate da ćete ući u emotivni minus jer ta osoba nije za vas,ili ćete je u startu obići da ne bi doživeli bol..tj.da li ćete reći: “Neka sam to doživeo/la,mada sam emotivno uništen I patim”..ili ćete reći :Sklonio/la sam se na vreme I tako se spasilo/la vrovatne boli I patnje..Da li ćete mirno ići kroz život I njegova iskušenja obilazeći ih da ne bi bili povređeni,ili ćete hrabro prihvatati izazove,pa kako bude.. da li je to uopšte moguće..od čega to zavisi?od osobe?trenutka?da li namerno provociramo stvari,poigravajući se sa sudbinom ili se nadamo da stvari nisu baš takve kakvim nam se čine?..ima li prostora I vremena za kalkulisanje ili idete nošeni intuicijom…I slažete li se sa ovakvim gledanjem na stvari?…
Ova neobična rasprava se vremenom dobro zaoštrila I prilično nas podelila..ne znam dokle bi stigli da se ne pojavi neko poznato lice I prekinu nas..raziđosmo se,bez odgovora (verovatno ga I nema,bar ne u onom determinističkom obliku)…
A moj stav?Ja mislim da život treba živeti..sa svim patnjama,lažima I boli…ipak,živeti,ne samo proći pored njega…
 
Kliknite za proširenje...
Ne treba mnogo da razmišljate
Navedena pitanja i odgovore dao je A.Šopenhauer.(njega ste citirali)Ne treba da čitate filozofiju.Praktična rasprava data je u maloj knjižici"Pareneze i maksime".Imate je u forumu Filozofija u tekstovima koje je postavila lepljiva.Tamo su ta pitanja i odgovori na njih.Poz.
 
Zato i naglasih da ne želim da filozofiram...u skladu s tim,uopšte nije bitan autor.,nas je zanimala primenjena filozofija...i to što nas razlikuje..da odgovorimo na konkretna pitanja,a transfer pomenutog citata izvršen je samo na jednom polju..a i nije zanimljivo da sve uzmemo sažvakano i nagotovo..ipak svako od nas ima lični pečat za sve..zato sam neke stvari naglasila u uvodu..hvala na komentaru,pozdrav :-)(P.S. Imam "pareneze i maksime",pročitala davno :-))
 
Poslednja izmena:
da li ćete se upustiti u neku emotivnu priču sa osobom koja vas privlači,a kojoj na čelu svetli crveno svetlo signalizirajući opasnost, tako da unapred znate da ćete ući u emotivni minus jer ta osoba nije za vas,ili ćete je u startu obići da ne bi doživeli bol..tj.da li ćete reći: “Neka sam to doživeo/la,mada sam emotivno uništen I patim”..ili ćete reći :Sklonio/la sam se na vreme I tako se spasilo/la vrovatne boli I patnje.
Kliknite za proširenje...

Hmmm...izbor bi bio prilicno individualan. A i "osoba kojoj na celu pise opasnost" mi bas nije najjasnija formulacija. Cisto da malo pojednostavim: lik deluje kao krimos ili psihicki poremecena osoba - ne necu se upustitu u vezu. Zasto? Zato sto mogu da nastradam u najprimordijalnijem smislu te reci - da izginem. A ja volim zivot. Ali emotivne udarce ne bih izbegavala jer su deo tog istog zivota koji volim. Onaj ko voli da zivi, taj se nece libiti raznih emotivnih iskustava. Onaj ko se libi kukavica je i slabic, bezveznjakovic. Mozda zvucim ostro, ali ebi ga, ja tako dozivljavam stvari. Ne razumem ljude koji se zacaure u svoj mali svet i oko njega kineski zid, da ne bi bili emotivno povredjeni. Ako ti se ceo zivot svede na ravnu liniju - onda mozes da budes i mrtav, svejedno ti. Ionako ne dozivljavas nista, ne osecas nista sem gladi, zedji i potrebe za spavanjem. Valjda smo rodjeni za nesto vise.
 
Ako je to 14 broj tvojih godina,mnogo mi se sviđa kako razmišljaš...bravo..a to oko opasnosti,ne znači bukvalno opasan,krimos ili kako si ga već nazvala...to opasno odnosi se na procenu da bi neko mogao da bude fatalan za tebe..da te emotivno opustoši..ali ima vremena za tebe..slažem se za ravnu liniju,divno poređenje...hvala,draga :-)
 
Volela bih da ima 14 godina (opet), tada sam bila najbezbriznija :)
Ove godine punim 37...E ako je fatalnost u pitanju, onda je to veoma nezgodno. Uzmimo za primer ovaj poslednji slucaj koji je toliko prasine digao u javnosti, Pajcin-Kapisoda. Ona je za njega bila fatalna u emotivnom smislu, on za nju u fizickom. Nisam do sada nikada u zivotu pomislila da bi neko za mene mogao biti fatalan u bilo kom smislu. Za svakog sam cenila da mogu da ga prezivim - a ako mogu da prezivim, sve je ok :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top