Sajber kriminal u Srbiji porastao za 50 odsto

Teksački Rendzer Voker

Poznat
Banovan
Poruka
7.234
Sajber kriminal je, prema proceni policije, porastao za čak 50 odsto protekle godine u Srbiji, zbog čega uz korupciju i migracionu krizu predstavlja najveći rizik za srpske preduzetnike.




Sa 66,2 odsto domaćinstava koja imaju internet, Srbija ima znatno nižu stopu u odnosu na evropski standard od 79,3 odsto. Međutim, u ovom slučaju to znači i veću izloženost rizicima i nagli skok sajber kriminala.

MUP Srbije je nedavno saopštio da su mala i srednja preduzeća najviše ugrožena prevarama preko interneta i ustanovili su da je do sada više desetina privrednih subjekata iz Srbije oštećeno za više od milion evra.

Međutim, kako se navodi u publikaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku "Sajber kriminal u Srbiji pred otvaranje poglavlja 24", javnost često ne uviđa u potpunosti opasnost od ove vrste kriminala.

"Širu javnost ovaj koncept najčešće asocira na dečju pornografiju, špijunažu ili verbalno nasilje. Visokotehnološki kriminal se odvija između dva ili više računara računara, što je stvorilo mit da nema ljudskih žrtava. Međutim, na meti visokotehnološkog kriminala mogu se naći računarske mreže kompanija, bolničke datoteke, dok u digitalnim pljačkama nestaje stotine miliona dolara. Žrtve su stvarne i neprebrojive", navodi se u publikaciji.

Pitanje sajber kriminala obuhvaćeno je i Poglavljem 24 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U izveštajima EU se ističe da institucije nadležne za borbu protiv sajber kriminala nemaju dovoljan broj zaposlenih, te da je neophodno dodatno uskladiti pravni okvir koji se odnosi na dečju pornografiju. Posebno se navodi da je neophodno da se usvoji strategija o visokotehnološkom kriminalu i da se poboljša međunarodna saradnja.

Nakon ovih izveštaja, Vlada Srbije je Akcionim planom za Poglavlje 24 obezbedila mere kojim će se uskladiti svoje zakone za standardima EU.

U publikaciji se ističe da su bolna tema za domaću javnost nerešeni slučajevi sajber napada na onlajn medije i nepoverenje koje vlada između medija i institucija.

"Čini se, međutim, da se jedan od najvažnijih segmenata razvoja u sajber okruženju odvija mimo pažnje šire javnosti - izgradnja i emancipacija zajednica 'netizena' u Srbiji, odnosno građana koji svesno koriste dobre, a pažljivi su prema lošim stranama interneta. Upravo tu leže resursi za informisanje i obrazovanje društva koje zasad i dalje pretežno živi u oflajn režimu. Digitalno opismenjavanje uslov je za smanjenje digitalnog jaza, a samim tim unapređenje svesti o brojnim prednostima, ali i opasnostima sajber sveta", zaključak je publikacije.



http://www.021.rs/story/Info/Srbija/143228/Sajber-kriminal-u-Srbiji-porastao-za-50-odsto.html
 
Udzbenik "Sistemi obezbeđenja i zaštite", učilo za predmet Sistemi obezbeđenja i zaštite, Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2004., ozbiljno i napredno pokriva oblast sajber kriminala.
Postoji predmet, postoji skolovani kadar. Potrebna je volja drzave da poveri bezbednost vanpartijskim ljudima, profesionalcima koji razumeju materiju.
 
Poslednja izmena:
pa brate kad se pandur na netu bavi uhodjenjem sta onda drugi rade

Panduri treba da se bave standardnim poslovima kao što su čuvanje kockarnica, pekara, dragstora, kioska sa sisatim prodavačicama, čuvanje zelenaša i prostitutki.
Pa za koj krasni plaćamo porez državi?
Unija uličnih zelenaša i prostitutki bi trebalo da se oglasi povodom ovog problema i da iznese paket mera nadležnom ministarstvu na dalje razmatranje kako bi se zaustavio ovaj gorući trend nepodnošljivog poslovanja.

- - - - - - - - - -

Udzbenik "Sistemi obezbeđenja i zaštite", učilo za predmet Sistemi obezbeđenja i zaštite, Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2004., ozbiljno i napredno pokriva oblast sajber kriminala.
Postoji predmet, postoji skolovani kadar. Potrebna je volja drzave da poveri bezbednost ljudima koji razumeju materiju.

Sajber kriminal je elektronski način da se lova sumnjivog i-ili kriminalnog porekla propere i vrati u legalne tokove.
To rade mnogo naprednije države a ne mi kukavci koji obrćemo pozajmicu od MMF-a
Elektronski novac je super fora
 
Poslednja izmena:
Многи сматрају да је Србија технолошки заостала земља, али према високотехнолошком криминалу, налази се у светском врху, по подацима америчких служби, на трећем месту у свету по преварама путем Интернета. Према речима заменика тужиоца Другог општинског тужилаштва у Београду Бранка Стаменковића, код нас се појављују сви облици високотехнолошког криминала, најраширенија је пиратерија, али има и рачунарске саботаже, преваре, злоупотреба платних картица, неовлашћено коришћење података, педофилије итд.

Закон о организацији и надлезности државних органа за борбу против високотехнолоског криминала ступио је на снагу 26. јула 2005. године, као одговор државе на високотехнолошки криминал, и “њим се уређује образовање, организација, надлежност и овлашћења посебних организационих јединица државних органа ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела одређена овим законом“. Поред дефинисања шта је високотехнолошки криминал и области деловања овог закона, за поступање у предметима кривичних дела овог закона одређено је Окружно јавно тужилаштво у Београду за територију Републике Србије, и у оквиру њега организује се посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала. Радом овог одељења руководи посебан тужилац кога поставља републички јавни тужилац, при чему предност у избору имају јавни тужиоци и заменици јавних тужиоца који поседују знање из области информатичких технологија. Посебни тужилац се поставља на четири године са могућношћу реизбора.
У нашем праву компјутерска кривична дела, уведена су Кривичном законом Србије из 1998. године, која су у Глави 27 предвиђена као “кривична дела против рачунарских података” (чл. 298-304). У посебном одељку, Кривични закон дефинише изразе који се користе у закону, и у оквиру тога даје законске дефиниције које се односе на компјутерска кривична дела. Основни појмови су: рачунарски податак, рачунарска мрежа, рачунарски програм, рачунарски вирус, исправа, покретна ствар.





Крађа идентитета је злочин којим злочинци имитирају друге људе, обично за финансијску добит. У данашњем друштву, често се од појединаца тражи да открију доста личних информација о себи, као што су бројеви социјалног осигурања, потпис, име, адресу, телефонске бројеве, па чак и информације о банкарским и кредитним картицама. Ако је лопов у могућности да приступи овим личним подацима, он или она може да их искористи да почини превару у туђе име. Са овим информацијама лопов би могао да уради ствари као што су подношење захтева за кредите или нове рачуне кредитних картица. Затим они могу захтевати промену адреса за обрачун и користе туђу постојећу кредитну картицу без њиховог знања. Они такође могу да користе фалсификоване чекове и дебитне картице, или да обаве електронске трансфере у туђе име, да избришу нечији банковни рачун.

Крађа идентитета може да иде даље од новчаних последица. Лопови могу да користе туђе информације да добију возачку дозволу или неки други документ на коме ће бити њихова фотографија, али туђе име и информације. Са тим документима лопови би могли да добију посао, поднесу захтев за путне исправе, или чак да учине да се и туђе име и поштанска адреса нађу у полицији и другим органима ако је лопов укључен у друге криминалне активности
 
Poslednja izmena:

Back
Top