Sagovornik

  • Začetnik teme Začetnik teme Lule
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lule

Veoma poznat
Poruka
11.826
Da li imate svest o tome kako vas drugi razumeju? Koliko vam je to bitno?
Ne u smislu utiska koji ćete ostaviti, nego da li pomislite da li je ono što pišete zanimljivo, korisno, naporno nekome da čita. Ali opet - ne da biste imali publiku, potvrdu, odobravanje, ili negativnu reakciju, neodobravanje - ne, nego da budete okrenuti onom drugom (ne obavezno svakome i ne uvek).
Dakle, koliko ste usmereni ka svom sagovorniku?

(Ova tema može da se odnosi na pisanje na forumu ili na razgovor u RŽ.)
 
Lule:
Da li imate svest o tome kako vas drugi razumeju? Koliko vam je to bitno?
Ne u smislu utiska koji ćete ostaviti, nego da li pomislite da li je ono što pišete zanimljivo, korisno, naporno nekome da čita. Ali opet - ne da biste imali publiku, potvrdu, odobravanje, ili negativnu reakciju, neodobravanje - ne, nego da budete okrenuti onom drugom (ne obavezno svakome i ne uvek).
Dakle, koliko ste usmereni ka svom sagovorniku?

(Ova tema može da se odnosi na pisanje na forumu ili na razgovor u RŽ.)
Kliknite za proširenje...
Svakako da je bitno da ljudi razumeju ono sto je napisano i ne mora uvek da bude preterano zanimljivo. Ako meni nesto nije zanimljivo ne mora da znaci da nije zanimljivo nekom drugom. Odobravanja ili neodobravanja su samo licna razmisljanja.
 
Lule:
Da li imate svest o tome kako vas drugi razumeju? Koliko vam je to bitno?
Ne u smislu utiska koji ćete ostaviti, nego da li pomislite da li je ono što pišete zanimljivo, korisno, naporno nekome da čita. Ali opet - ne da biste imali publiku, potvrdu, odobravanje, ili negativnu reakciju, neodobravanje - ne, nego da budete okrenuti onom drugom (ne obavezno svakome i ne uvek).
Dakle, koliko ste usmereni ka svom sagovorniku?

(Ova tema može da se odnosi na pisanje na forumu ili na razgovor u RŽ.)
Kliknite za proširenje...
Baš lijepa tema, Lule.

Trudim se biti usmjerena ka svom sagovorniku, slušati i razumjeti.
Ali nisam uvijek ranije bila usmjerena sagovorniku, nažalost.
Sada ne vidim uopšte smisao svog pričanja, ako nije usmereno sagovorniku/sagovornicima. Trudim se i prilagođavati na više načina, umiriti ako mogu, pomoći ako mogu.


A ti?
 
Pišem, i govorim, uglavnom kratko, i direktno. Mozak mi radi na taj način, reći što kraće, i što jasnije. Prvenstvo mi je bitno da bude tako, jer ja volim sklad, jasnost, i takt - neki stil u izražavanju. Dobio sam i potvrdu drugih da je takav način, i to što imam reći, zanimljivo, ali o tome ne bih detaljisao. Generalno, smatram da sam zanimljiv čovek, ali imam i svoje probleme. Duge tekstove na internetu retko čitam. Smatram da preopširni ljudi ne poštuju moje vreme, svesno, ili podsvesno. Kvalitetno izražavanje je umetnost.
 
Ako se ja trudim da poštujem sagovornika ili da iznesem nešto na način koji može privući nečiju pažnju, pokušavam da to napišem ili kažem rečnikom koji je prihvatljiv za temu o kojoj pričam. Ne volim smaranje temama u kojima se navode stručni izrazi, liči mi na pametovanje i prodavanje magle...naravno, ne mislim na teme koje su usko stručne i gde je takvo izražavanje primereno.
 
Lule:
Da li imate svest o tome kako vas drugi razumeju? Koliko vam je to bitno?
Ne u smislu utiska koji ćete ostaviti, nego da li pomislite da li je ono što pišete zanimljivo, korisno, naporno nekome da čita. Ali opet - ne da biste imali publiku, potvrdu, odobravanje, ili negativnu reakciju, neodobravanje - ne, nego da budete okrenuti onom drugom (ne obavezno svakome i ne uvek).
Dakle, koliko ste usmereni ka svom sagovorniku?

(Ova tema može da se odnosi na pisanje na forumu ili na razgovor u RŽ.)
Kliknite za proširenje...
ovo je dobra tema mislim da je ljudima mucno da citaju sta pisem al ko se potrudi videt ce lepotu i punu snagu mojih reci
 
Razumljiva jesam al ne bih rekla da sam nešto posebno zabavna. :p Ovdje kad pišem samoj sebi zvučim previše uštogljeno i školski. Profi deformacija od višedecenijskog pisanja ozbiljnih dopisa gdje sam morala da pazim na svaku riječ,pa mi se to "ukorijenilo" i u drugim pisanijama. :roll:
Uživo sam kudikamo opuštenija. :)
 
*VILA*:
Razumljiva jesam al ne bih rekla da sam nešto posebno zabavna. :p Ovdje kad pišem samoj sebi zvučim previše uštogljeno i školski. Profi deformacija od višedecenijskog pisanja ozbiljnih dopisa gdje sam morala da pazim na svaku riječ,pa mi se to "ukorijenilo" i u drugim pisanijama. :roll:
Uživo sam kudikamo opuštenija. :)
Kliknite za proširenje...
Imaš moje potpuno razumevanje ;)
 
Lagerta:
Imaš moje potpuno razumevanje ;)
Kliknite za proširenje...
*VILA*:
Razumljiva jesam al ne bih rekla da sam nešto posebno zabavna. :p Ovdje kad pišem samoj sebi zvučim previše uštogljeno i školski. Profi deformacija od višedecenijskog pisanja ozbiljnih dopisa gdje sam morala da pazim na svaku riječ,pa mi se to "ukorijenilo" i u drugim pisanijama. :roll:
Uživo sam kudikamo opuštenija. :)
Kliknite za proširenje...
Ni najzabavniji ljudi nisu uvek zabavni.
 
pura moca:
ne možemo da utičemo a treba nešto da uradimo?
Kliknite za proširenje...
Možemo da se udaljimo iz priče ako naš sagovornik nema osećaj.
Mislila sam kad već prihvatimo razgovor s nekim ili saopštavamo nešto, da mi ne budemo takvi. Recimo, ako se obraćamo nekom ko nema istu vrstu obrazovanja (ne stepen), glupo je razmetati se nekom stručnom pameću. Ili širiti priču nekim detaljima nevažnim za slušaoca. Ili ponavljati nešto što je neko pre toga već rekao. Kad je u pitanju razgovor uživo, da se obraćamo sagovorniku kao da hoćemo da ga uvedemo u priču, da je doživi, a ne da ga tretiramo kao fikus dok glasno iznosimo raport. Ili još gore, unutrašnji monolog. Razmisliti da li smo se izrazili tako da nas taj razume i osetiti da li ga interesuje. Sve ovo ne mora uvek.
Suština je da li razmišljamo zašto nas neko davi da i mi ne radimo isto.
 
Poslednja izmena:
Lule:
Možemo da se udaljimo iz priče ako naš sagovornik nema osećaj.
Mislila sam kad već prihvatimo razgovor s nekim ili saopštavamo nešto, da mi ne budemo takvi. Recimo, ako se obraćamo nekom ko nema istu vrstu obrazovanja (ne stepen), glupo razmetati se nekom stručnom pameću. Ili širiti priču nekim detaljima nevažnim za slušaoca. Ili ponavljati nešto što je neko pre toga već rekao. Kad je u pitanju razgovor uživo, da se obraćamo sagovorniku kao da hoćemo da ga uvedemo u priču, da je doživi, a ne da ga tretiramo kao fikus dok glasno iznosimo raport. Ili još gore, unutrašnji monolog. Razmisliti da li smo se izrazili tako da nas taj razume i osetiti da li ga interesuje. Sve ovo ne mora uvek.
Suština je da li razmišljamo zašto nas neko davi da i mi ne radimo isto.
Kliknite za proširenje...
okej sad si mi bolje rekla na šta tačno misliš. treba biti siguran da onaj sa druge strane želi da te sluša. razgovor ima smisla samo tada.
 
~sweet girl~:
Baš lijepa tema, Lule.

Trudim se biti usmjerena ka svom sagovorniku, slušati i razumjeti.
Ali nisam uvijek ranije bila usmjerena sagovorniku, nažalost.
Sada ne vidim uopšte smisao svog pričanja, ako nije usmereno sagovorniku/sagovornicima. Trudim se i prilagođavati na više načina, umiriti ako mogu, pomoći ako mogu.

A ti?
Kliknite za proširenje...
Pa i ja. :mrgreen:
Nekad sam i bezobrazna. Ali mislim da je i to bolje od ignorisanja. Ili dohvatanja sagovornika kao stvar koja će da posluži da se ne priča sam sa sobom.
U kom smislu nisi bila usmerena na sagovornika? Šta si to prepoznala kod sebe? Ovo je generalno retko, kad neko ima sposobnost za introspekciju.
 
Na forumu postove cita svako ko naleti na njih. A s obzirom da se ljudi razlikuju, te da su zanimljivo, korisno i naporno relativne stvari, ne mozes svima da ugodis. Tim receno, moras da biras kome se obraces. To moze da bude neko ko je prisutan; moze da bude neko ko nije a ko ce biti ili za koga mislis ili se nadas da ce biti; moze da bude prosecan posetilac foruma; moze da bude neko ko pripada odredjenom tipu sagovornika ili coveka generalno; i tako dalje.

Javni 1-na-1 razgovori mogu, kao privatni, da budu iskljucivo fokusirani na sagovornika ali ne moraju u potpunosti ( mogu jednim delom biti usmereni ka citaocima ) a ponekad uopste ne moraju ( mogu u potpunosti biti usmereni ka citaocima. ) Kod privatnih 1-na-1 razgovora ne postoji alternativa sem da budes usredsredjen na sagovornika.

Kod 1-na-1 razgovora, onlajn ili uzivo, koji su usredsredjeni na sagovornika, tu postoji jos jedan problem. Ti moras da razumes drugu stranu, sto nije najjednostavnija stvar, zbog cega moze do dodje, i redovno dolazi, do gresaka i nenamernog davljenja / gusenja suprotne strane. Medjutim, ukoliko postoji prejaka zelja da se vodi odredjena vrsta razgovora, toliko jaka da ne moze da se obuzda, da ne moze realno da se sagleda situacija, i ustanovi u kom stanju se nalazi osoba s kojom nameravas da zapocnes razgovor, tu dolazi do ozbiljnog gusenja jer prejak nagon prisiljava coveka da pretpostavi, bez razmisljanja, da je naleteo upravo na ono sto je njemu potrebno.

Meni ljudi vole da se ispovedaju Jednom me je jedan stariji covek, ocigledno usamljen, nema s kim da prica, zaustavio na sred pesackog prelaza da mi isprica neku pricu, ni sam se ne secam kakvu. Kazem ja njemu, "Izvinite, ali ja kasnim na posao, moram da krenem". On meni ladno, "Ma ne brini, stici ces, sacekaj da ti ispricam do kraja." Ne secam se sta mi je pricao, rado bih podelio s vama.
 
Svetozar ot Ružičić:
Na forumu postove cita svako ko naleti na njih. A s obzirom da se ljudi razlikuju, te da su zanimljivo, korisno i naporno relativne stvari, ne mozes svima da ugodis. Tim receno, moras da biras kome se obraces. To moze da bude neko ko je prisutan; moze da bude neko ko nije a ko ce biti ili za koga mislis ili se nadas da ce biti; moze da bude prosecan posetilac foruma; moze da bude neko ko pripada odredjenom tipu sagovornika ili coveka generalno; i tako dalje.

Javni 1-na-1 razgovori mogu, kao privatni, da budu iskljucivo fokusirani na sagovornika ali ne moraju u potpunosti ( mogu jednim delom biti usmereni ka citaocima ) a ponekad uopste ne moraju ( mogu u potpunosti biti usmereni ka citaocima. ) Kod privatnih 1-na-1 razgovora ne postoji alternativa sem da budes usredsredjen na sagovornika.

Kod 1-na-1 razgovora, onlajn ili uzivo, koji su usredsredjeni na sagovornika, tu postoji jos jedan problem. Ti moras da razumes drugu stranu, sto nije najjednostavnija stvar, zbog cega moze do dodje, i redovno dolazi, do gresaka i nenamernog davljenja / gusenja suprotne strane. Medjutim, ukoliko postoji prejaka zelja da se vodi odredjena vrsta razgovora, toliko jaka da ne moze da se obuzda, da ne moze realno da se sagleda situacija, i ustanovi u kom stanju se nalazi osoba s kojom nameravas da zapocnes razgovor, tu dolazi do ozbiljnog gusenja jer prejak nagon prisiljava coveka da pretpostavi, bez razmisljanja, da je naleteo upravo na ono sto je njemu potrebno.

Meni ljudi vole da se ispovedaju Jednom me je jedan stariji covek, ocigledno usamljen, nema s kim da prica, zaustavio na sred pesackog prelaza da mi isprica neku pricu, ni sam se ne secam kakvu. Kazem ja njemu, "Izvinite, ali ja kasnim na posao, moram da krenem". On meni ladno, "Ma ne brini, stici ces, sacekaj da ti ispricam do kraja." Ne secam se sta mi je pricao, rado bih podelio s vama.
Kliknite za proširenje...
Over It Reaction GIF by X Factor Global
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top