Ucenje da se iza misljenja nalazi potpuno i savrseno razumevanje u koje se uspelo proniknuti duhovnim budjenjem je dosta pretenciozno i alarmantno. Onemogucava racionalno razmatranje, jer ako se bilo sta kritikuje u tom ucenju, kritika nije validna. Proizilazi iz misljenja koje je inferiornije shvatanju iza misljenja.
Arogantnost takvog stava je prikrivena plastom poniznosti, pa je dosta ljudi bezrezervno prihvatilo to ucenje. Ne razmatra se sta je receno, vec se sve prihvata bez razmisljanja. Nije li to najefikasniji nacin "pranja mozga"? S obzirom na elitnost i ekskluzivnost te ideje nekim ljudima imponuje pomisao da shvataju apsolutnu istinu iza misli i reci. Osecaju se posebnim i izuzetnim sto su se izdigli iznad onih koji jos uvek misle, analiziraju i preispituju.
Nista vise ne unazadi progres nego iluzorno savrsenstvo i nedostupnost kritici. Mi znamo samo ono o cemu smo mislili i ono o cemu trenutno mislimo. To postaje svesno ili postojece. Ono o cemu nikada nismo mislili je nepostojece. Misli su kao reflektor koji osvetli predmet razmisljanja. Sto nije osvetljeno mislima ostaje u tami nesvesnog. Sve se DESAVA kada ego, kao svesni deo licnosti, MISLI.
Sada je moment promene i nacin na koji se misaono bice razvija. S obzirom da je taj moment konstantan uvek daje sansu da se cine svesnije promene. Da bi ego bio u stanju da to postigne mora postati celovi ili integralan, odnosno mora koristiti puni svesni kapacitet. Tek tada misli dobiju jasnocu i puno razumevanje.
Ono sto je izvan vremena nije Sada, vec bitak/Sopstvo zivog bica. Sada ne stvara zivo bice, vec zivo bice stvara Sada misljenjem. Sadasnje, proslo i buduce postoji kada ego misli o onome sto se desava, sto se desilo i sto ce se desiti.
Da je ego, a ne Sada sustina svakog desavanja vidi se u slucajevima gubitka svesne funkcionalnosti i identiteta. Kada dodje do potpune dezintegralnosti ega nestane sposobnost koherentnog, inteligentnog misljenja, a time i smisaonog dozivljaja egzistencije. Nastupi mucni, besmisleni haos. U njemu nema ni sadasnjosti, ni proslosti, ni buducnosti, odnosno vremena koje omogucava misaonom bicu (egu) da se razvija i uci.
Arogantnost takvog stava je prikrivena plastom poniznosti, pa je dosta ljudi bezrezervno prihvatilo to ucenje. Ne razmatra se sta je receno, vec se sve prihvata bez razmisljanja. Nije li to najefikasniji nacin "pranja mozga"? S obzirom na elitnost i ekskluzivnost te ideje nekim ljudima imponuje pomisao da shvataju apsolutnu istinu iza misli i reci. Osecaju se posebnim i izuzetnim sto su se izdigli iznad onih koji jos uvek misle, analiziraju i preispituju.
Nista vise ne unazadi progres nego iluzorno savrsenstvo i nedostupnost kritici. Mi znamo samo ono o cemu smo mislili i ono o cemu trenutno mislimo. To postaje svesno ili postojece. Ono o cemu nikada nismo mislili je nepostojece. Misli su kao reflektor koji osvetli predmet razmisljanja. Sto nije osvetljeno mislima ostaje u tami nesvesnog. Sve se DESAVA kada ego, kao svesni deo licnosti, MISLI.
Sada je moment promene i nacin na koji se misaono bice razvija. S obzirom da je taj moment konstantan uvek daje sansu da se cine svesnije promene. Da bi ego bio u stanju da to postigne mora postati celovi ili integralan, odnosno mora koristiti puni svesni kapacitet. Tek tada misli dobiju jasnocu i puno razumevanje.
Ono sto je izvan vremena nije Sada, vec bitak/Sopstvo zivog bica. Sada ne stvara zivo bice, vec zivo bice stvara Sada misljenjem. Sadasnje, proslo i buduce postoji kada ego misli o onome sto se desava, sto se desilo i sto ce se desiti.
Da je ego, a ne Sada sustina svakog desavanja vidi se u slucajevima gubitka svesne funkcionalnosti i identiteta. Kada dodje do potpune dezintegralnosti ega nestane sposobnost koherentnog, inteligentnog misljenja, a time i smisaonog dozivljaja egzistencije. Nastupi mucni, besmisleni haos. U njemu nema ni sadasnjosti, ni proslosti, ni buducnosti, odnosno vremena koje omogucava misaonom bicu (egu) da se razvija i uci.
Poslednja izmena:
Drago mi je da volis i da rezonuje s tvojim shvatanjem.