Šaban Bajramović, Niš i Misisipi

[pura moca]

Jel ovo iz filma Nedeljni ručak?

jeste

 

[Neno]

U Americi je svrstan u TOP 10 BLUZ pevača IKADA: U Srbiji je bio samo "CIGANIN" iz Niša koji nešto "cibulja", Šaban je zbog KOBNE greške umro u SIROMAŠTVU​

Nikad nije zaštitio svoja autorska prava pa je na kraju starost dočekao siromašan, a nakon dva moždana udara i operacije srca više nije mogao nastupati

Pesma Šabana Bajramovića Pesma "Đelem đelem" proglašena je himnom svih Roma na svetu.

Šaban Bajramović, rođen u Nišu, pohađao je samo 4 razreda tadašnje osnovne škole. Kao skoro svi pripadnici njegovog naroda, muzičko obrazovanje je sticao na ulici. Osim što je učio da svira na ulici je i zarađivao za život proseći. Znao je svirati neke instrumente, a najbolje je znao da svira kontrabas.
Šaban je imao teško detinjstvo. Otac je bio čistač cipela, majka je radila u fabrici duvana, a jedva su izdržavali veliku porodicu od sedmoro dece. Svi su morali da rano počnu da rade.

Kako je počeo zarađivati velik novac, tako ga je počeo i trošiti. Romsku muziku je popularizovao u celom svetu, ali u rodnom Nišu su ga najmanje cenili. Nikad nije zaštitio svoja autorska prava pa je na kraju starost dočekao siromašan, a nakon dva moždana udara i operacije srca više nije mogao nastupati.

- Svima sam dopustio da se mojim pesmama probijaju u životu, a ja nemam ništa od toga. Žao mi je samo što su moju muziku pevali neki koji nisu trebali pa su je pokvarili. Boban Zdravković je, na primer, uzeo pet mojih hitova, a nikad nije ni spomenuo moje ime. I Luis je uzimao moje pesme, Keba, Bregović i Gypsy Kings, koji su mi ljubili ruke kad smo nastupili zajedno. Emir Kusturica me trebao poštovati. Ja sam ga voleo i poštovao još iz Sarajeva, a on se grubo poneo prema meni. Zamolio me da pevam u filmu "Crna mačka beli mačor", a onda me samo ponizio: stavio mi hiljadu maraka u džep i ni zdravo mi više nije rekao. Ali, uvek sam bio miran i fin. Neću da moja deca misle o tome da sam se zakačio s nekim - rekao je kralj u jednom razgovoru.

Nekoliko meseci pre smrti, kad više nije mogao nastupati, tražio je pomoć države jer nije imao za lekove. On i Milica jedva su preživljavali, pogotovo nakon što su ih dva puta opljačkali pa su ostali bez ušteđevine. Vlada mu je pomogla jednokratnom uplatom novca i obećali su mu pomoći u uspostavljanju penzije, ali Šaban je preminuo iste godine nakon srčanog udara.

- Star sam, bolestan i siromašan i to ne mogu da promenim. A kad bih se ponovo rodio, ništa ne bih menjao, opet bih pevao. Četvoro dece i dvanaestoro unučadi sam izdržavao, pa sam morao sve da trpim. To pevanje po svadbama me je i ubilo - rekao je Bajramović nekoliko dana pre nego što je preminuo, prenosi Stil Kurir.

 

[Bodljikavo Prase]

Hanuma - Šaban Bajramović​

 

[Neno]

Izložba „Od siromaha do kralja romske muzike“ otvorena je prošle godine u Muzeju džeza u Nju Orleansu. Tom izložbom dat je omaž jednom posebnom pevaču iz male Srbije. Tom izložbom Šaban Bajramović našao se u društvu najvećih džez muzičara – Luj Armstronga, Čarli Parkare, Rej Čarlsa, Džejms Brauna… Magazin Tajm opisao ga je kao jednog od 10 najvećih bluz pevača na svetu. I to dovoljno govori.

Šaban Bajramović rođen je 1936. godine. Prvu ploču objavio je sa 28. Komponovao je više od 700 pesama, snimio 20 albuma i 50 singlova.

Iako ga „velika scena” nije privlačila, pa bi često, umesto u velikim dvoranama, svirao za bakšiš u kafanama, svetska scena ga nije zaobišla.
Spojio je različite uticaje, uključujći i džez, u muziku koja ga je učinila legendom i postala popularna, ne samo u Jugoslaviji već i u svetu.

Na poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde proglašen za kralja romske muzike. Pevao je i glumio u filmovima Emira Kusturice, a postao je svetski poznat kad je u Holandiji izdat njegov album Džipsi ledžend.

Preminuo je 2008. godine, a u njegovom rodnom gradu, Nišu, dve godine kasnije podignut mu je spomenik.