Ткаља сам што покров свој тка
(или судбу, зависи како ко гледа),
напрегнута да чујем ритам
своје игле у ударању чекића Ковача,
тог убице Змаја, без одмора.
Од коже своје, нити предем и журим,
док још могу да видим образ
(или одраз)
лепоте савршеног сагласја
наших душа што се дозивају,
као дављеници што вапе,
у мору света у који смо упали,
(или остављени)
као невешти рибари,
једно другом познати,
у ритму истом препознати…
(или судбу, зависи како ко гледа),
напрегнута да чујем ритам
своје игле у ударању чекића Ковача,
тог убице Змаја, без одмора.
Од коже своје, нити предем и журим,
док још могу да видим образ
(или одраз)
лепоте савршеног сагласја
наших душа што се дозивају,
као дављеници што вапе,
у мору света у који смо упали,
(или остављени)
као невешти рибари,
једно другом познати,
у ритму истом препознати…
