Sa koliko godina i zašto ste zavoleli istoriju?

Ne znam, ne secam se, veoma rano, sa 7-8 godina mozda. Jednostavno me privlaci, zanimljivo je to sta su drugi u proslosti radili, taj zivot. Pre svega mi je interesantan, barem u pocetku, bio onaj Stari vek, Egipat, Mesopotamija, Vavilon, to me oduvek prvo privlacilo, cini mi se da su jedan od razloga za to crtani filmovi u kom su cesto bili Egipat, piramide i slicno i plus doza misterije. Takodje, zbog ratova i borbi, uvek mi je to vise bilo zanimljivo nego recimo umetnost i staroj Grckoj i sta znam. Mozda je to zbog prirode same, moj otac recimo nije voleo istoriju a voleo je matematiku, a kod mene obrnuto :lol:
 
Давно, пре него што сам кренула у школу,... зашто? то ни данас не знам... одувек ме је занимало шта се дешавало и колико је од тога истина а колико не... али највише чиними се због митoлогије... обожавала сам оне цртаће са грчким боговима :D
 
Odkad znam za se. Volio sam slusati price svoji baba i djedova, na tome sam odrastao. O proslome zivotu, o ratovima, pricama iz necijega zivota u proslosti... Nase babe i djedovi su bili prave male enciklopedije istorije i narodne mudrosti.
Do 5-6 razreda osnovne skole vec sam ima pravi mali muzej, nakon sto sam prekopao sve tavane po kucama moje familije, sa sve cetri strane. U kuci u kojoj mi je rodjen djed, niko nije zivio od poslje drugog svj. rata, tako da je tu sve ostalo netaknuto.
Bilo je tu svega. Stari rukopisa, vojnicke opreme jos iz vremena Austrije i Austro-Ugarske, narodnije nosnja, verige, fenjeri i svjecnjaci, konjska oprema itd.

U djedovoj kuci sam nasa i ovo, kako Njegos veli, "da ti vidju toke na prsima" ... srebrene (?) toke... iste ovake..

2.jpg
 
U Crnoj Gori je sve prožeto tradicijom, sa narodnim sjećanjem do duboke prošlosti. Kad sam bio nepismeno dijete mislio sam da je Ivan Beg još živ. danas vidim da je istorija vrlo ozbiljna nauka koja se na žalost najčešće koristi za manipulaciju ljudima od strane vlastodržačkih elita i to naravno važi za sva društva na Zemlji, bez obzira na stepen razvijenosti ili pripadnosti kulturnim i civilizacijskim tokovima.
 
Ja istoriju volim iako sam po profesiji dijametralno od nje.
A zavoleo sam je jer mi je bilo istovremeno i fascinantno i poražavajuće kako nam istorija govori
šta i zašto se nešto desilo i kako se to uporno ponavlja kroz ljudsku civilizaciju, a mi uporno dopuštamo
da nam se to dešava, bilo dobro bilo loše.
Tu je ustvari jasno da se istorija spaja sa ljudskom psihom i filozofijom, i da je sve što se desilo kroz istoriju posledica psihologije i filozofije.
I zato mislim da pravi istoričar na kraju mora da pređe na polje psihologije i filozofije kako bi do kraja objasnio šta se desilo.
Oni istoričari koji se striktno drže istoriografskih podataka bez namere za dubljim analizama, i nisu neki istoričari.
Samo mi je žao što nemam puno slobodnog vremena da se još više posvetim čitanju i istraživanju.
 
Mrzeo sam Istoriju, uciteljicu zivota, u srednjoj skoli, jer si morao da znas sve datume, sve dok nisam upisao studije na Pravnom fakultetu BU. Sa predmetom "Istorija drzave i prava" sam ozbiljno zavoleo tu naucnu disciplinu. Tada sam mislio, tj. verovao da se svi istoricari slazu sa iznetim stavovima. Medjutim, kad sam spoznao da su jedino datumi i nazivi dogadja manje vise tacni, a da su tumacenja uzroka i posledica, kao i dodavanje i oduzimanje pojedinih cinjenica proizovd ideoloske pripadnosti rezimskih istoricara shavatio sam da se mora biti daleko kriticniji prema tzv. indoktriniranim istoricarim koji su skloni da i najnegativnije pojave u bilizoj ili daljnjoj istoriji svog naroda bezrezerno glorifikuju.
 
Mrzeo sam Istoriju, uciteljicu zivota, u srednjoj skoli, jer si morao da znas sve datume, sve dok nisam upisao studije na Pravnom fakultetu BU. Sa predmetom "Istorija drzave i prava" sam ozbiljno zavoleo tu naucnu disciplinu. Tada sam mislio, tj. verovao da se svi istoricari slazu sa iznetim stavovima. Medjutim, kad sam spoznao da su jedino datumi i nazivi dogadja manje vise tacni, a da su tumacenja uzroka i posledica, kao i dodavanje i oduzimanje pojedinih cinjenica proizovd ideoloske pripadnosti rezimskih istoricara shavatio sam da se mora biti daleko kriticniji prema tzv. indoktriniranim istoricarim koji su skloni da i najnegativnije pojave u bilizoj ili daljnjoj istoriji svog naroda bezrezerno glorifikuju.

I posle svega toga ti za istorijom probas da proguras tvoju agendu.

Inace naravno da je tumacenje uvek razlicito, nemamo mi eksaknost matematike ili fizike gde mozes da eksperiment ponavljas hiljadu puta.

Stav ti mora samo biti utemeljen u nekim izvorima i da se odprilike zna kako si doso do toga, naravno kritika je uvek deo naucne prakse.
 
Poslednja izmena:
I posle svega toga ti za istorijom probas da proguras tvoju agendu.
Vidju vraga, a koja je to "moja agenda". Sta si hteo time da kazes.

Inace naravno da je tumacenje uvek razlicito, nemamo mi eksaknost matematike ili fizike gde mozes da eksperiment ponavljas hiljadu puta.
Zasto naravno? Ko je govorio o egzaktnosti, gde si to u mom tekstu procitao?

Stav ti mora samo biti utemeljen u nekim izvorima i da se odprilike zna kako si doso do toga, naravno kritika je uvek deo naucne prakse.
Interesantno, pa jos da koristim i termine kao "utemeljen u nekim, verovatno u bilo kojim izvorima" i "da se ODPRILIKE zna" kako je doslo do toga??? EKSAKNO si mogao odprilike biti u pravu ako si svoj stav utemelji u nekim izvorima.
 
Malo OT, no nema veze. Davno prije sam pokrenuo temu na
jednom hrv. forumu- s kojeg su me kasnije najurili, na "demokratski" način:
a) kako to da u historiografiji nema "pravih" velikana ? b) kako to
da je ta disciplina od nečega kao umjetnost postala više kao znanost ?

a) znamo da u likovnosti možemo reći za rembrandta i Michelangela
da su geniji. To možemo u znanosti za Newtona i Einsteina i Gaussa.
U filozofiji za Platona i Leibniza. U književnosti za Shakespearea i Dostojevskog.
U glazbi za Bacha i Beethovena. U ...

No, i najveći povjesničari-po meni Tukidid, Tacit, Gibbon,... nisu toga ranga.
Tacit je velik, ali više kao književnik. Zašto historiografija nema "gorostasa" ?

b) povjesnica je bila više- manje kao umjetnost do 19. st. O starima da ne govorimo,
Mommsen je dobio Nobela za književnost, a Henry Adams je velik pisac čak u tako
neinspirativnoj povijesti kao onoj o ranim američkim vladama.

Tek nakon 1. i 2. svj. rata, historiografija postaje "stroža". Padaju mi na pamet
autori kao Ian Kershaw, Jacqus le Goff, Braudel, .... To književnost očito nije.
 
Ja ne znam u cemu je problem tvoj stav o Sokolovicu nije bio utemeljen u nijedan izvor (jer nijedan nisi postavio, Slaven777 je postavio nekoliko izvora i tako mogo da pokaze odakle mu tvrdnje.
Ocito je da ti ne znas u cemu je problem? Ko je i gde napisao da postoji problem? Da li ti znas o cemu se ovde raspraavlja. O kakvom Mehmed pasi i kakvom Slavenu 777 je rec. Tema nije Slaven777 ili Mehmed pasa Soklovic.

Uzgred, ako si vec toliko opcinjen Slavenom, njegov izvor je jedan od portala SPC, a njihove istorijske cinjenice su ocigledni falsifikati, bas kao i lazi o postojanju boga, Sedmog neba, onostranog zivota i sijaset drugih budalastina. Zasto pises o stvarima koje ti nisu poznate i koje si ucio od tog tvog Slavena, koji je pokupio svoje prnjice i pobegao sa teme o Mehmed pasi Sokolovicu.
 
Ocito je da ti ne znas u cemu je problem? Ko je i gde napisao da postoji problem? Da li ti znas o cemu se ovde raspraavlja. O kakvom Mehmed pasi i kakvom Slavenu 777 je rec. Tema nije Slaven777 ili Mehmed pasa Soklovic.

Uzgred, ako si vec toliko opcinjen Slavenom, njegov izvor je jedan od portala SPC, a njihove istorijske cinjenice su ocigledni falsifikati, bas kao i lazi o postojanju boga, Sedmog neba, onostranog zivota i sijaset drugih budalastina. Zasto pises o stvarima koje ti nisu poznate i koje si ucio od tog tvog Slavena, koji je pokupio svoje prnjice i pobegao sa teme o Mehmed pasi Sokolovicu.

Ti si komentarisao naucni metod, koji ti sigurno ne koristis.

Nista vise i nista manje. Za tvrdnje nikad ne dajes argumente, nigde. I onda se cudis sto ima raznih mislenja.

Ne znam koliko puta si tvrdio nesto a nisi postavio kako dolazis to toga, i uvek imas tvoju ideolosku agendu, a ovde kukas kako to drugi isto rade.

Primer radi pre ne znam koliko godina tema o Vidovdanu gde ti tvrdis da je Vidovdan od paganskog boga bez jednog jedinog dokaza.
 
Poslednja izmena:
Malo OT, no nema veze. Davno prije sam pokrenuo temu na
jednom hrv. forumu- s kojeg su me kasnije najurili, na "demokratski" način:
a) kako to da u historiografiji nema "pravih" velikana ? b) kako to
da je ta disciplina od nečega kao umjetnost postala više kao znanost ?

a) znamo da u likovnosti možemo reći za rembrandta i Michelangela
da su geniji. To možemo u znanosti za Newtona i Einsteina i Gaussa.
U filozofiji za Platona i Leibniza. U književnosti za Shakespearea i Dostojevskog.
U glazbi za Bacha i Beethovena. U ...

No, i najveći povjesničari-po meni Tukidid, Tacit, Gibbon,... nisu toga ranga.
Tacit je velik, ali više kao književnik. Zašto historiografija nema "gorostasa" ?

b) povjesnica je bila više- manje kao umjetnost do 19. st. O starima da ne govorimo,
Mommsen je dobio Nobela za književnost, a Henry Adams je velik pisac čak u tako
neinspirativnoj povijesti kao onoj o ranim američkim vladama.

Tek nakon 1. i 2. svj. rata, historiografija postaje "stroža". Padaju mi na pamet
autori kao Ian Kershaw, Jacqus le Goff, Braudel, .... To književnost očito nije.

Pa ček' kako nema gorostasa. U posljednjoj si baš i naveo jednog takvog (Brodela). Njemu bih dodao i Pjera Šonija.
 
Poslednja izmena:

Back
Top