Otišla si i ostavila me sa gomilom pitanja bez odgovora. Prošle godine u ovo doba pitao sam se čime sam zasluzio toliku sreću, tebe…
S tobom sam zavoleo decembar, zavoleo kišu, zavoleo čak i zimu… U tvojim crnim očima pronašao sam svetlost koja mi je trebala.
Osećaj da nekom pripadaš i da taj neko pripada tebi, teško je opisati. Tako nešto dešava se jednom u životu i nikada više, u to sam potpuno siguran.
Bili smo daleko, a opet tako blizu. Evo prosle su vec 2 godine...
Sećaš se kada smo pričali o vernosti, kako sam ti rekao da dok sam s nekim, ja nikada ne bih varao.
Zasmetalo ti je to dok. Delovalo ti je kao da naša ljubav ima rok trajanja. Više si volela reč zauviek.
A ja sam nekako zazirao od tog zauvek, valjda da nešto ne izbaksuziram. Ipak, vidiš, moje dok je ispalo više od tvog zauvek.
Pitam se da li uopšte znaš razlog zbog kojeg si me se odrekla. Ja ne znam ili ga bar nisam svestan.
Razumeo bih da sam te izdao ili da si me ti izdala, ali to se nije dogodilo. Možda jednostavno nisi verovala meni i u mene.
Mene su ljudi na raznim poljima, na razne načine uspevali da povrede, ali sam tebi verovao.
Uprkos godinama, ja sam ipak sanjar, nepopravljivi idealista, neko ko veruje da je ljubav dovoljna da prevaziđe sve
prepreke i daljinu. Sećaš se kad si rekla da nas ljudi ne mogu razdvojiti, niko osim nas samih.
Bila si u pravu. Samo što si ti verovatno mislila da ću ja biti taj koji će odustati...
Dugi su ovi dani, predugi… Večeri jednako teške kao jutra. Čak i sad bacam pogled ka telefonu, čekajući poruku.
Živim sa jednom polovinom srca. Druga je kod tebe…
S tobom sam zavoleo decembar, zavoleo kišu, zavoleo čak i zimu… U tvojim crnim očima pronašao sam svetlost koja mi je trebala.
Osećaj da nekom pripadaš i da taj neko pripada tebi, teško je opisati. Tako nešto dešava se jednom u životu i nikada više, u to sam potpuno siguran.
Bili smo daleko, a opet tako blizu. Evo prosle su vec 2 godine...
Sećaš se kada smo pričali o vernosti, kako sam ti rekao da dok sam s nekim, ja nikada ne bih varao.
Zasmetalo ti je to dok. Delovalo ti je kao da naša ljubav ima rok trajanja. Više si volela reč zauviek.
A ja sam nekako zazirao od tog zauvek, valjda da nešto ne izbaksuziram. Ipak, vidiš, moje dok je ispalo više od tvog zauvek.
Pitam se da li uopšte znaš razlog zbog kojeg si me se odrekla. Ja ne znam ili ga bar nisam svestan.
Razumeo bih da sam te izdao ili da si me ti izdala, ali to se nije dogodilo. Možda jednostavno nisi verovala meni i u mene.
Mene su ljudi na raznim poljima, na razne načine uspevali da povrede, ali sam tebi verovao.
Uprkos godinama, ja sam ipak sanjar, nepopravljivi idealista, neko ko veruje da je ljubav dovoljna da prevaziđe sve
prepreke i daljinu. Sećaš se kad si rekla da nas ljudi ne mogu razdvojiti, niko osim nas samih.
Bila si u pravu. Samo što si ti verovatno mislila da ću ja biti taj koji će odustati...
Dugi su ovi dani, predugi… Večeri jednako teške kao jutra. Čak i sad bacam pogled ka telefonu, čekajući poruku.
Živim sa jednom polovinom srca. Druga je kod tebe…