Ružno doba

Četrdeset mi je godina, ružno doba: Čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolazi. A ja tek činim što je trebalo učiniti davno, u bujnom cvijetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.

M. Selimović
182801_1661527214133_1115781166_31614728_3689222_n.jpg
 
Kliknite za proširenje...
...nikada nije kasno...zelje su u srcu i dusi...i svaka se ostvaruje na svoj nacin, sa jos vecim zadovoljstvom sto smo uspeli dotaci ih i ostvariti i doziveti njihovu lepotu kao otvaranje lotosovog cveta...:)
 
Za deset godina bi mozda kazao, eh da mi je onih cetrdeset...sada je najbolje vreme, ne dozvoli da i za deset godina ovo isto pricas i da se nepovratno udaljis od tvojih godina. Ja evo ulazim u pedeset, i lepe su, mislim da sam tek sada jaka, da sada mnogo vise znam, da tek sada imam neku svoju slobodu, slobodu misljenja, kretanja, odlucivanja, znam sta hocu...zato uzivaj u tvojim divnim cetrdesetim. Od srca ti to zelim, i ne veruj bas sve drugima sto pisu...nije bas tako kako M.Selimovic pise, menjamo se.
 
"zablude korisne koliko i istine"

...da , kad tad čovek otkrije ovu očiglednost ; a ona nije samo privilegija mladosti - ona je i sadržaj mudrosti ! Zaista , zablude su korisne koliko i istine .
 
Hvala vam svima na lepim komentarima. A posebno onima koji misle da su mene ili pak sebe našli u razmišljanima Meše Selimovića.:cmok:
Moram priznati da u ovom blogu lično nisam našao sebe, ali znam mnoge i u realnom životu koji se na sličan način ponašaju i razmišljaju kao Meša. Radi njih ovaj blog postoji. :cmok:
 
Ne znam kako vi gledate na godine, al, ja, eto, ne znam koliko mi je godina...Stvarno....
.Kako sam starija, hvala Bogu, to pitanje za mene sve više i više postaje čista filozifija......Da l da ih računam po ličnoj karti, što bih ja rekla pandurski, ili matematički ? Razlika je ogromna..Ako gledam po ličnjaku, onda imam onoliko koliko piše..A, ako ih računam matematički, onda nastaje zaplet. Barem za mene...
Recimo, po ličnjaku imam 30 godina. Ok. Al, u životu imam već 31-vu. Živa sam, trošim vreme od neke buduće godine, a, to matematički znači da sam već okrnjila deo od četvrte desetice mog života, odnosno, gazim već četvrtu banku. Znači, nemam pandurskih 30-set, nego matematičkih 40 ! Strašnooo. E, onda se tako strašno zbunjena, pogledam u ogledalo i zaključim da izgledam očajno, pa,mislim, ko ne bi posle ovakog otkrića, i dodam samoj sebi još deset godina pride. Na izgled, naravno. Ne daj Bože, ako me u tom trenutku žigne kičma, ili, zaboli glava od povećanog pritiska, mogla bih svoje filozofiranje o matematičkim skupovima nastaviti dalje, u smislu, ako sam sad u četrdesetim, znači li to da sam već ušla u skup pete desetice? Ali, to već prelazi u horor.
Ostaje mi jedino da odem do prodavnice i kupim sebi nešto lepo, slatko, po mogućstvu, čokoladno, za dizanje morala, s oproštenjem. E, sad, ako se uz put zakači pogled nekog čike, cajger na brojaču godina odmah obori cifru za celu deseticu. Majke mi. Isprobano. Čak mi to potvrdi i ono isto ogledalo što mi pre ,čokoladnog čike, bezdušno dodade celih deset godina više. Tako zadovoljna, naravno, da nemam potrebe sabirati i oduzimati godine. Što zbog čike, što zbog čokolade, osećam se lepše. Koga lažem, mladje. I tako sve dok ne poželim da ustanem sa stolice. E, onda me zardjala kičma vrati u matematičke skupove.

Nebitno da li vi, posle čitanja ove moje kratke filozofije, uopšte sad znate koliko imate godina, bitno je da ste shvatili šta sam htela da kažem.

vlat-trave1.jpg


Mi smo samo vlat trave koja se povija kako okolnosti duvaju, a, godine su podatak za policiju.;)
 
Poslednja izmena:
Tijara;bt129100:
Za deset godina bi mozda kazao, eh da mi je onih cetrdeset...sada je najbolje vreme, ne dozvoli da i za deset godina ovo isto pricas i da se nepovratno udaljis od tvojih godina. Ja evo ulazim u pedeset, i lepe su, mislim da sam tek sada jaka, da sada mnogo vise znam, da tek sada imam neku svoju slobodu, slobodu misljenja, kretanja, odlucivanja, znam sta hocu...zato uzivaj u tvojim divnim cetrdesetim. Od srca ti to zelim, i ne veruj bas sve drugima sto pisu...nije bas tako kako M.Selimovic pise, menjamo se.
Kliknite za proširenje...

Ma, Meša je to napisao pod pitaj te bog kakvim okolnostima, mi ne znamo. Možda ga je tih dana ostavila neka teta, propala mu ljubavna, ili poslovna prilika...Čovek je bio nešto setno raspoložen, i napisao to što je napisao..Ne smemo piscima baš sve verovati...i svakoj njihovoj misli pridavati puno značaja. I, Meša je bio samo obično, ljudsko biće.Tanana vlat trave.
 
Prisoner;bt133551:
Ne znam kako vi gledate na godine, al, ja, eto, ne znam koliko mi je godina...Stvarno....
.Kako sam starija, hvala Bogu, to pitanje za mene sve više i više postaje čista filozifija......Da l da ih računam po ličnoj karti, što bih ja rekla pandurski, ili matematički ? Razlika je ogromna..Ako gledam po ličnjaku, onda imam onoliko koliko piše..A, ako ih računam matematički, onda nastaje zaplet. Barem za mene...
Recimo, po ličnjaku imam 30 godina. Ok. Al, u životu imam već 31-vu. Živa sam, trošim vreme od neke buduće godine, a, to matematički znači da sam već okrnjila deo od četvrte desetice mog života, odnosno, gazim već četvrtu banku. Znači, nemam pandurskih 30-set, nego matematičkih 40 ! Strašnooo. E, onda se tako strašno zbunjena, pogledam u ogledalo i zaključim da izgledam očajno, pa,mislim, ko ne bi posle ovakog otkrića, i dodam samoj sebi još deset godina pride. Na izgled, naravno. Ne daj Bože, ako me u tom trenutku žigne kičma, ili, zaboli glava od povećanog pritiska, mogla bih svoje filozofiranje o matematičkim skupovima nastaviti dalje, u smislu, ako sam sad u četrdesetim, znači li to da sam već ušla u skup pete desetice? Ali, to već prelazi u horor.
Ostaje mi jedino da odem do prodavnice i kupim sebi nešto lepo, slatko, po mogućstvu, čokoladno, za dizanje morala, s oproštenjem. E, sad, ako se uz put zakači pogled nekog čike, cajger na brojaču godina odmah obori cifru za celu deseticu. Majke mi. Isprobano. Čak mi to potvrdi i ono isto ogledalo što mi pre ,čokoladnog čike, bezdušno dodade celih deset godina više. Tako zadovoljna, naravno, da nemam potrebe sabirati i oduzimati godine. Što zbog čike, što zbog čokolade, osećam se lepše. Koga lažem, mladje. I tako sve dok ne poželim da ustanem sa stolice. E, onda me zardjala kičma vrati u matematičke skupove.

Nebitno da li vi, posle čitanja ove moje kratke filozofije, uopšte sad znate koliko imate godina, bitno je da ste shvatili šta sam htela da kažem.

vlat-trave1.jpg


Mi smo samo vlat trave koja se povija kako okolnosti duvaju, a, godine su podatak za policiju.;)
Kliknite za proširenje...

:klap::klap::klap::klap::klap::klap:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top