Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Судбина је ретко кад захвална према јунаку
Србију од потпуног уништења спасава ултиматум Русије упућен Турској. Борбена дејства престају. Постаје јасно да Србија више не може и не жели да настави рат. Део руских добровољаца одлази кући. Од оних који су остали образује се руска дивизија у саставу српске армије, за чијег се начелника штаба именује Келер. Међутим, командант саме дивизије не успева да одржи потребну дисциплину међу руским добровољцима. Видећи узалудност својих напора за јачање дисциплине међу људством дивизије и не наилазећи притом на подршку њеног команданта, Келер одлучује да се врати у отаџбину.
Српска команда покушава да задржи младог, надареног официра, наградивши га највишим војним наградама земље. Он је октобра 1876. године одликован сребрном и златном медаљом за храброст, официрским орденом Таковског крста. Власти у Русији су добровољце по повратку врло хладно дочекале. На њима лежи «сенка пораза». Тако су дејства Черњајева, када је стао на чело српске војске, названа «авантуром» која је изазвала спољнополитичке компликације за Русију. Убрзо по повратку из Србије он је скрајнут. Поново је 1880. године, прикупивши у Русији добровољне прилоге, дошао у Србију да се последњи пут одужи својим бившим саборцима – да подигне скромни споменик палим руским добровољцима. Тај споменик је подигнут на Рујевачком пољу, крај зидина Шуматовачког манастира, где су се до последњег даха борили руски добровољци, преотевши победу надмоћнијој непријатељској ордији.
Србију од потпуног уништења спасава ултиматум Русије упућен Турској. Борбена дејства престају. Постаје јасно да Србија више не може и не жели да настави рат. Део руских добровољаца одлази кући. Од оних који су остали образује се руска дивизија у саставу српске армије, за чијег се начелника штаба именује Келер. Међутим, командант саме дивизије не успева да одржи потребну дисциплину међу руским добровољцима. Видећи узалудност својих напора за јачање дисциплине међу људством дивизије и не наилазећи притом на подршку њеног команданта, Келер одлучује да се врати у отаџбину.
Српска команда покушава да задржи младог, надареног официра, наградивши га највишим војним наградама земље. Он је октобра 1876. године одликован сребрном и златном медаљом за храброст, официрским орденом Таковског крста. Власти у Русији су добровољце по повратку врло хладно дочекале. На њима лежи «сенка пораза». Тако су дејства Черњајева, када је стао на чело српске војске, названа «авантуром» која је изазвала спољнополитичке компликације за Русију. Убрзо по повратку из Србије он је скрајнут. Поново је 1880. године, прикупивши у Русији добровољне прилоге, дошао у Србију да се последњи пут одужи својим бившим саборцима – да подигне скромни споменик палим руским добровољцима. Тај споменик је подигнут на Рујевачком пољу, крај зидина Шуматовачког манастира, где су се до последњег даха борили руски добровољци, преотевши победу надмоћнијој непријатељској ордији.
kako je promenio prichu...
