STOP DOP.
Najveće zlo savremenog sporta je doping. Razvoj tehnologija poslednjih decenija uticao je da sport postane društveni fenomen i veliki biznis u kojem se "vrti" i ogroman novac.Doping podrazumeva zlooupotrebu hemijskih sredstava, ali i drugih vrsta hemijskih intervencija, poput zamene krvi, a sve u cilju da se zabeleže bolji rezultati.Iako je doping najpopularniji u sportu, inicajlno nije nastao zbog sportskih rezultata. Smatra se da su ga prvo koristili vojnici u ratovima, kako bi veštački podigli izdržljivost, ali i hrabrost u određenim bitkama.
Neki podaci govore da su učesnici Olimpijskih igara u staroj Grčkoj bili pioniri u dopingu, jer su koristili neka sredstva kako bi beležili bolje rezultate u onome u čemu su se nadmetali, a pisani zapisi potvrđuju da se doping koristio u trkama konja i kasnije pasa.To nije slučajno, budući da su upravo trke tih životinja prve komercijalizovane, pa su donosile i novac jer su se našle na kladionicama.
Kao prvi stimulansi koristili su se amfetamini, kako bi smanjili umor i povećali agresivnost.Prve doping kontrole obavljene su 1968. godine na Zimskim olimpijskim igrama u Grenoblu i kasnije na letnjim Igrama, iste godine, u Meksiku.
Lens Armstrong
Godinama su stručnjaci za doping razvijali nove metode i uspevali da ih koriste, a najveću prevaru u istoriji napravio je biciklista Lens Armstrong.
Sedmostruki osvajač prestižne trke Tur d'Frans "bežao" je i negirao navode Američke antidoping agencije, a onda je početkom 2013. u ekskluzivnom intervjuu Opri Vinfri otkrio da je koristio doping i to eritrpoetin (EPO), koji utiče na dramatično povećanje eritrocita u krvi.
Armstrong je priznao da je bio deo najsofisticiranijeg, najorganizovanijeg i najprofesionalnijeg doping sistema u istoriji profesionalnog sporta, nakon čega su mu oduzete sve titule koje je osvojio i potvrđena doživotna suspenzija.
Baš zbog sofisticiranih prevara uveden je i "biološki pasoš". U taj pasoš pohranjuje se uzorak krvi sportiste u jedinstvenu medicinsku bazu u kojoj je evidencija svih supstanci koje je sportista uneo u organizam i kada. Ti podaci se porede sa uzorcima krvi takmičara, uzetih tokom trka i omogućavaju da se odmah uoče odstupanja.
"Biolški pasoši" se smatraju najefikasnijom metodom detektovanja nedozvoljenih supstanci u organizmu, kao što je EPO, odnosno supstanca koja poboljšava proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Osim biciklista, koji imaju "biološke pasoše" u skorije vreme isti će biti uvedeni i kod još nekih sportista, poput fudbalera i tenisera, sa željom da se spreče neželjeni efekti korišćenja EPO. Naime, korišćenje EPO predstavlja veliku opasnost jer krv tako visoke gustine vrlo lako može da začepi arteriju, što dovodi do srčanog ili moždanog udara, ali i otkazivanja srca. Rizik je još veći kod dehidriranih sportista, poput maratonaca ili biciklista, koji gube velike količine tečnosti za vreme takmičenja.
Ben Džonson
Mnogo pre Lensa Armstronga sportski svet bio je šokiran saznanjem da je kanadski sprinter Ben Džonson koristio doping na Olimpijskim igrama 1988. godine u Seulu.
On je trijumfovao u trci na 100 metara uz novi svetski rekord - 9,79 sekundi, pobedivši do tada neprikosnovenog Karla Luisa. Ipak, u njegovim urinu su pronađeni tragovi nedozvoljene supstance stanozolol i tri dana kasnije je diskvalifikovan. Medalja mu je oduzeta, a rekord je izbrisan. Njemu je posle doping skandala doživotno zabranjeno da nastupa za Kanadu, ali mu je kazna kasnije preinačena na dvogodišnju suspenziju. Međutim, nikada se više nije vratio atletici.
Merion Džons
Veliku prašinu podigla je i američka sprinterka Merion Džons. Omiljena američka atletičarka, koja je bila odlična i u skoku u dalj, srušila je mit o dobroj devojci i velikoj sportistkinji u oktobru 2007. kada je pod pritiskom Američke antidoping agencije priznala uzimanje nelegalnih supstanci uoči Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine na kojoj je osvojila pet medalja (tri zlatne i dve srebrne).
Ona je priznala da je bila umešana i u aferu "Balko" (laboratoriji koja je pravila namenski doping za sportiste), a zbog laganja pod zakletvom, kao i zbog pranja novca, osuđena je na zatvorsku kaznu od šest meseci, koju je odslužila u septembru 2008.
Slično kao Lens Armstrong ona je na na konferenciji za novinare priznala da je koristila nedozvoljene suspstance Njoj su oduzete sve medalje, uključujući svih pet sa Olimpijskih igara iz Sidneja, i poništeni su joj rezultati sa svih takmičenja nakon prvog septembra 2000. godine. Merion, koja je posle svega stigla na ivicu bankrota, kasnije se vratila košarci, svojoj prvoj ljubavi, u kojoj je imala zapažene rezultate.
Maradona
U priči o doping skandalima nezaobilazan je slučaj jednog od najvećih, ili najvećeg, fudbalskog maga Dijega Armanda Maradone. Legenadarni Argentinac je vraćen sa Svetskog prvenstva u SAD 1994. godine, posle samo dve odigrane utakmice i jednog postignutog gola, jer je bio pozitivan na efedrin.
"El Pibe" je izjavio da je nedozvoljenu supstancu koristio kako bi se izborio sa viškom kilograma, i da mu je FIFA to dozvolila, kao i da mu je trener davao energetsko piće koje je imalo efedrin. U autobiografiji je mnogo godina kasnije otkrio da su još neki igrači iz argentinske reprezentacije koristili nedozvoljena sredstva pre i na SP 1994, na kojem su učešće završili u osmini finala eliminacijom od Rumunije.
Maradoni, čiju su karijeru obeležili i skandali sa kokainom i alkoholom, posle toga je izrečena kazna od 18 meseci i nikada više nije zaigrao za reprezentaciju, kao ni za jedan klub van Argentine.
Maradona je i pre toga, 1991. pao na doping testu na kokain, igrajući za Napoli. Bio je kažnjen sa 15 meseci zabrane igranja.
Osim Maradone bilo je još fudbalera koji su "pali" na doping testu, poput Kolo Turea, koji je igrajući za Mančester siti 2011. posle derbija sa Junajtedom bio pozitivan, pa je popio šestomesečnu zabranu, jer je navodno koristio tablete svoje supruge za mršavljenje za koje nije znao da sadrže nedozvoljenu supstancu.
Najpoznatiji slučaj u novijoj istoriji je onaj Adrijana Mutua. Rumun je 2004, nastupajući za Čelsi, "pao" zbog kokaina, nakon čega je odmarao sedam meseci, a zatim je bio pozitivan i 2010. godine kada je nosio dres Fiorentine, nakon čega je dobio devetomesečnu suspenziju.
Andre Agasi
I teniseri nisu imuni na zabranjene supstance. Legendarni Andre Agasi bio je pozitivan tokom karijere, ali je uvek uspevao da prevari zvaničnike na kontrolama pravdajući se da ih je u telo unosio slučajno. Tek po završetku karijere, u autobiografiji je otkrio da je koristio sintetičku drogu kristalni metamfetamin.
Džon Mekinro
Džon Mekinro priznao je mnogo godina posle "kačenja reketa o klin" da je koristio steroide, ali nikada nije kažnjen zbog toga.
Neki poput Martine Hingis i Rišara Gaskea, pali su zbog kokaina, za koji su oboje tvrdili da su ih uneli slučajno u telo, Petr Korda bio je pozitivan na nandrolon 1999. ali je prošao samo sa novčanom kaznom i oduzimanjem poena, dok je Giljermo Kanjas 2005. kažnjen na dve godine zbog pozitivnog testa. Naredne godine je pomilovan i vraćen mu je novac. Kazne su zbog dopinga "popili" i Aleks Bogomolov, Filipo Volandri, Ivo Minar, Barbora Stricova...
Kostadinos Kenderis i Katerina Tanu
Veliku medijsku pompu izazvala je i priča o izbegavanju doping testa grčkih sprintera Kostadinosa Kenderisa i Katerine Tanu uoči Olimpijskih igara u Atini 2004. godine.
