RUSKA REVOLUCIJA
Rusku revoluciju od 1917. započeli su gladni ruski radnici koje je tlačio tiranski vladar Rusije, carNikolaj II. Ovako bi u jednoj rečenici izgledalo zvanično objašnjenje uzroka komunističke revolucije. Postoji li i drugačije mišljenje? Je li moguće da je ruske radnike neko iskoristio iz drugih razloga, baš kao što se dogodilo u Francuskoj revoluciji 1789. godine? Možda bi se pravi uzrok Ruske revolucije mogao potražiti u pravom ratu konkurentskih naftnih kompanija, koji se razbuktao još 1859, kada je Amerikanac Edvard L. Drejk (Edward L Drake) napravio prvu bušotinu za naftu. Drejk, međutim, nije bio jedini koji je video ogroman potencijal koji leži u poslovima sa naftom i nije bio jedini koji je naslutio astronomske profite. Džon D. Rokfeler, jedan od prvih prerađivača nafte, počeo je, sa dvojicom partnera, 1863. godine. On se nije zadovoljio jednom rafinerijom. Pisac Vilijem Hofman (William Hoffman) je primetio: „Njegova želja je bila da bude najveći prerađivač nafte na svetu, u stvari, jedini prerađivač."1 Do 1872, Rokfeler je kontrolisao 25% svih prerađivačkih kapaciteta u Americi, a već 1879. kontrolisao je 95%.2 Njegova kompanija, Standard oil, obezbeđivala je 90% celokupnog američ- kog izvoza nafte, a u to vreme je Amerika bila jedini izvoznik nafte u svetu. Nešto je, međutim, počelo da se događa na međunarodnom tržištu. „Zid međunarodnog monopola Standard oila srušen je otvaranjem velikog ruskog naftnog polja u Bakuu, na obali Kaspijskog jezera. Godine 1883. izgrađena je pruga do Crnog mora i Car je pozvao braću Nobel i porodicu Rotšild da pomognu u razvoju ovih bogatih naftnih bušotina."3 „Standard oil" je sada imao međunarodnog takmaca u poslovima sa naftom. Porodica Rotšild bila je u poziciji da se dobro nosi sa Standard oilom u utakmici na svetskom tržištu. Već 1888. godine ova nova kompanija pretekla je „Standard oilu" prodaji sirove nafte. Razvoj ruske proizvodnje nafte do momenta kada je nadmašila Ameriku vidi se iz sledeće tabele:
PROIZVODNJA NAFTE (u tonama)
GODINA SAD RUSIJA
1860. 70 000 1300
1885. 3 120 000 2000 000
1901. 9 920 000 12 170 000
Rapidni rast naftne industrije uveo je Rusiju u industrijalizovani svet. Tradicionalni opis ruske ekonomije toga doba je da je Rusija bila zemlja agrarne privrede, daleko iza ostalih evropskih zemalja. Međutim, u periodu od 1907. do 1913, stopa industrijskog rasta Rusije nadmašivala je američku, englesku i nemačku stopu rasta, a ove zemlje su dugo bile industrijski giganti. Zaključak mnogih istraživča koji su se bavili ovim periodom istorije mogao bi da se sažme u sledeću rečenicu: „Ruska revolucija iz 1917. nije došla na kraju perioda stagnacije i opadanja, već posle više od pola stoleća najubrzanijeg i sveobuhvatnog ekonomskog progresa."
Rusku revoluciju od 1917. započeli su gladni ruski radnici koje je tlačio tiranski vladar Rusije, carNikolaj II. Ovako bi u jednoj rečenici izgledalo zvanično objašnjenje uzroka komunističke revolucije. Postoji li i drugačije mišljenje? Je li moguće da je ruske radnike neko iskoristio iz drugih razloga, baš kao što se dogodilo u Francuskoj revoluciji 1789. godine? Možda bi se pravi uzrok Ruske revolucije mogao potražiti u pravom ratu konkurentskih naftnih kompanija, koji se razbuktao još 1859, kada je Amerikanac Edvard L. Drejk (Edward L Drake) napravio prvu bušotinu za naftu. Drejk, međutim, nije bio jedini koji je video ogroman potencijal koji leži u poslovima sa naftom i nije bio jedini koji je naslutio astronomske profite. Džon D. Rokfeler, jedan od prvih prerađivača nafte, počeo je, sa dvojicom partnera, 1863. godine. On se nije zadovoljio jednom rafinerijom. Pisac Vilijem Hofman (William Hoffman) je primetio: „Njegova želja je bila da bude najveći prerađivač nafte na svetu, u stvari, jedini prerađivač."1 Do 1872, Rokfeler je kontrolisao 25% svih prerađivačkih kapaciteta u Americi, a već 1879. kontrolisao je 95%.2 Njegova kompanija, Standard oil, obezbeđivala je 90% celokupnog američ- kog izvoza nafte, a u to vreme je Amerika bila jedini izvoznik nafte u svetu. Nešto je, međutim, počelo da se događa na međunarodnom tržištu. „Zid međunarodnog monopola Standard oila srušen je otvaranjem velikog ruskog naftnog polja u Bakuu, na obali Kaspijskog jezera. Godine 1883. izgrađena je pruga do Crnog mora i Car je pozvao braću Nobel i porodicu Rotšild da pomognu u razvoju ovih bogatih naftnih bušotina."3 „Standard oil" je sada imao međunarodnog takmaca u poslovima sa naftom. Porodica Rotšild bila je u poziciji da se dobro nosi sa Standard oilom u utakmici na svetskom tržištu. Već 1888. godine ova nova kompanija pretekla je „Standard oilu" prodaji sirove nafte. Razvoj ruske proizvodnje nafte do momenta kada je nadmašila Ameriku vidi se iz sledeće tabele:
PROIZVODNJA NAFTE (u tonama)
GODINA SAD RUSIJA
1860. 70 000 1300
1885. 3 120 000 2000 000
1901. 9 920 000 12 170 000
Rapidni rast naftne industrije uveo je Rusiju u industrijalizovani svet. Tradicionalni opis ruske ekonomije toga doba je da je Rusija bila zemlja agrarne privrede, daleko iza ostalih evropskih zemalja. Međutim, u periodu od 1907. do 1913, stopa industrijskog rasta Rusije nadmašivala je američku, englesku i nemačku stopu rasta, a ove zemlje su dugo bile industrijski giganti. Zaključak mnogih istraživča koji su se bavili ovim periodom istorije mogao bi da se sažme u sledeću rečenicu: „Ruska revolucija iz 1917. nije došla na kraju perioda stagnacije i opadanja, već posle više od pola stoleća najubrzanijeg i sveobuhvatnog ekonomskog progresa."
, a ti da imalo pameti imaš trebala bi da se stidiš te svoje sede kose i te mnogopotencirane načitanosti kojojm se toliko razmećeš ko neka ćurka koja glumi paunicu.