Lideri Rusije i Evropske unije (EU) izrazili su zadovoljstvo rezultatima dvodnevnog samita u Habarovsku, na ruskom Dalekom istoku.
Studio B petak, 22. maj 2009.
Studio B: Završen samit Rusija-EU
Studio B http://www.naslovi.net/2009-05-22/studio-b/zavrsen-samit-rusija-eu/1164955
Lideri Rusije i Evropske unije (EU) izrazili su zadovoljstvo rezultatima dvodnevnog samita u Habarovsku, na ruskom Dalekom istoku.
"Smatramo da su pregovori bili plodotvorni, da su dali rezultate. Susret je povećao naše uzajamno razumevanje i približio naše pozicije o mnogim pitanjima", izjavio je na zajednickoj konferenciji za novinare Vaclav Klaus, predsednik Češke, predsedavajući EU. "Želim da potvrdim da EU smatra Rusiju svojim strateškim partnerom", rekao je Klaus.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je kazao da ne postoje nikakve sumnje da između Rusije i EU postoji "strateško partnerstvo" koje omogućava da se rešavaju najsloženiji problemi, uključujući probleme fianansijsko-ekonomske krize.
"O mnogim pitanjima imamo bliske pozicije. U nekim (pitanjima) se razilazimo, ali nam to ne smeta da nastavimo dijalog i da nalazimo konstruktivne načine za rešenje protivrečnosti", rekao je Medvedev, navodeći da će Rusija i EU i dalje razvijati ekonomske odnose, boriti se protiv kriminala i drugih pretnji čovečanstvu.
Navodeći da je "zadovoljan rezultatima susreta", Klaus je rekao da su tokom samita razmotreni problemi ekonomske krize, evropske bezbednosti, kao i da su učesnici "dotakli" i važna pitanja, kao što su Bliski istok, Iran, Gruzija i Avganistan.
Medvedev je izjavio da je na samitu razmotren i predlog Rusije o postizanju novog sporazuma o evropskoj bezbednosti. "Kako mi se čini, naše evropske kolege su sa interesovanjem primile te ideje i nadam se da će njihovo razmatranje biti nastavljeno", rekao je ruski predsednik.
On je potvrdio poziciju Moskve da je neophodno izraditi nove sporazume u oblasti energetske bezbednosti, kako bi se energetska saradnja razvijala na "civilizovan način".
"Apsolutno jedinstveni da je to neophodno učiniti", rekao je Medvedev i ukazao da Rusija neće učestvovati u postojećoj Energetskoj povelji i da se zalaže za pripremu njene nove verzije koja bi predstavljala "efikasniji instrument".
Portparolka ruskog predsednika Natalija Timakova novinarima je rekla da su lideri EU spremni za pregovore o novom dokumentu u oblasti energetske saradnje, koji bi zamenio Energetsku povelju, jer je ona, po njihovim ocenama, prevaziđena.
Ruski predsednik je upozorio danas da se ne dozvoli da se Istočno partnersto koje je pokrenula Evropska unija (EU) sa šest bivših sovjetskih republika pretvori u "antiruski savez".
"Svako partnerstvo bolje je od konflikta, ali nam smeta činjenica da neke zemlje pokušavaju da iskoriste strukture poput partnerstva protiv Rusije", rekao je Medvedev.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je da Unija želi da Rusija "učestvuje" u evropskom projektu Istočno partnerstvo sa bivšim republikama SSSR-a. "Želimo da Rusija učestvuje u programima Istočnog partnerstva", rekao je Solana.
Istočno partnerstvo, u koje su uključene Ukrajina, Moldavija, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Azerbejdzan, trebalo bi da omogući bolje ekonomske i političke veze tih zemalja sa EU.
Jedino gradnja plinovoda Sjeverni tok izgledna, ostali projekti EU upitni
Plinovod Sjeverni tok, kojim bi se plin iz Rusije preko Baltičkog mora isporučivao u Njemačku, u velikoj je prednosti nad ostalim energetskim projektima EU, naglasio je Paul Corcoran, financijski direktor konzorcija Sjeverni tok.
Tri godine prednosti
Kaže da projekt, čije se prve isporuke plina očekuju, kako je i predviđeno 2011. godine, već ima ugovore za isporuku 22 milijarde prostornih metara plina od ukupno 55 koliki će biti godišnji kapacitet. U ovom trenutku Sjeverni tok je tri godine ispred projekta Nabucco, kojim bi se plin iz kaspijske regije preko Turske dopremao u Austriju.Inače, oba projekta imaju za cilj osigurati Europskoj uniji potrebne količine plina, čije isporuke svake zime zbog rusko-ukrajinskog spora oko cijena plina i duga bivaju prekinute. Prema procjenama Međunarodne energetske agencije (IEA) potražnja za plinom u Europi skočit će do 2020. godine za oko 18 posto. Nabucco, čija se vrijednost kreće oko 7,9 milijardi eura, još čeka dozvole za isporuke kao i dopuštenje tranzitnih zemalja, u prvom redu Turske. Turci, koji su prije zahtijevali 15 posto plina koji će prolaziti tom zemljom, uz cjenovni popust, u svibnju su najavili potpisivanje ugovora što je ključan čimbenik za početke radova. No prema turskim medijima potpisivanje sporazuma nanovo je odgođeno. Sudionici projekta - mađarski Mol, vlasnik hrvatske Ine, austrijski OMV, rumunjski Transgas, bugarski Bulgargas, turski Botas i njemački RWE još prije su najavljivali da bi kapacitet plinovoda u prvoj fazi trebao iznositi između 8 i 10 milijardi prostornih metara, dok bi poslije bio proširen na 20, a onda i na 65 milijardi. Analitičar Societe Generalea Thierry Bros smatra rizik vezan uz Tursku jednak onome u vezi s isporukama preko Ukrajine. "Ako ne postignu ugovor s Turskom, projekt nema smisla. Nisam optimist", izjavio je Bros napomenuvši da je jedino Sjeverni tok izgledan.
