Rusija će poštovati ishod referenduma u CG

Petar_FPN:
ma da,,vrlo uskoro..odakle ti ta procena,keve ti?!i kakve rezultate?
ovde pun **** "intelektualaca-vidonjaka"
Kliknite za proširenje...
a perice zasto si ti nervozan i od kuda tebi pravo da govoris da covek ne govori ispravno
da nisi ti slucajno kompetentan da das neku strucniju analizu sa sve svojim profesorcinama
pa kako ti nije jasno da za poslednjih petnaest godina tvoj fakultet nije izbacio niti jednog politologa a da nesto predstavlja u ovoj zemlji
perice kada svrnes na faks onda kod profesorcina insistiraj na sledecem nije svet poceo da funkcionira pre pet godina i ne moze sve da bude onako kako te tvoji profesori uce a to je da svi treba da misle kao oni razumes
ovo nije podje*avanje nego ozbiljno razmisli
ti si mlad momak student i to je za tvoje dobro
nedaj da te izlapeli pazdrkani sje*u
 
JABUCHILO:
NISAM JA NICIJI TOVAR I NIKO NA MENI NIJE ZARADIO. ruska politika je ponovo onakva kakva treba da bude politika velikih drzava koje nece da puknu iznutra - defanzivna. kao i vojna doktrina kojom su pobedili u svim ratovima u kojima su je primenjivali. pa naravno da su zrtvovali srbiju, a sta su trebali da rade - da opiz*e nuklearkama?nemojte da smo smesni...uostalom, moje je misljenje makar, da im je logika celicna i da ce dati rezultate uskoro.
Kliknite za proširenje...

to govoris iz aspekta nekoga ko zivi u Moskvi i lepo mu je ili si malo podrobnije informisan? ja sam takodje rusofil ali me nervira sto nam javno glume majku a tajno nas prodaju (bosna,kosovo,bombardovanje...)za raznorazne nepovratne kredite.
a sto se tice njihove defanzive tu se potpuno slazem - njima tek predstoji da pokazu svoje novo jako lice koje se ne zasniva samo na oruzanoj sili
 
# zamisli #:
JABUCHILO:
NISAM JA NICIJI TOVAR I NIKO NA MENI NIJE ZARADIO. ruska politika je ponovo onakva kakva treba da bude politika velikih drzava koje nece da puknu iznutra - defanzivna. kao i vojna doktrina kojom su pobedili u svim ratovima u kojima su je primenjivali. pa naravno da su zrtvovali srbiju, a sta su trebali da rade - da opiz*e nuklearkama?nemojte da smo smesni...uostalom, moje je misljenje makar, da im je logika celicna i da ce dati rezultate uskoro.
Kliknite za proširenje...

to govoris iz aspekta nekoga ko zivi u Moskvi i lepo mu je ili si malo podrobnije informisan? ja sam takodje rusofil ali me nervira sto nam javno glume majku a tajno nas prodaju (bosna,kosovo,bombardovanje...)za raznorazne nepovratne kredite.
a sto se tice njihove defanzive tu se potpuno slazem - njima tek predstoji da pokazu svoje novo jako lice koje se ne zasniva samo na oruzanoj sili
Kliknite za proširenje...

pa,ne pretendujemna to da kao proricem buducnost i ostalo. zivim vec dugo u rusiji (otisao sam iz srbije tek kad su se Strvine zacarile) i stvarno, NEMOGUCE JE DA SE ZAMISLI TAMO KOD NAS I U EVROPI UOPSTESTA SE OVDE DESAVA. IDE JEZIVI MEDIJSKI RAT NISKOG INTENZITETA(znam kako to otrcano zvuci). rusi naprimer vec dve godine NUDE DA VRATE SAV SPOLJNJI DUG SSSR SVIM MONETARNIM INSTITUCIJAMA, imaju problem OGROMNIH NOVCANIH REZERVI KOJE AKO PUSTE U OPTICAJ IZAZVACE INFLACIJU (!) A OVI NECE DA GA UZMU. privreda RASTE JEZIVIM TEMPOM, GRADI SE STRASNO, NA SVE STRANE. u ceceniji je NAROD IZABRAO SA 75% NOVU VLAST KOJA SAMA KRLJA TERORISTE, RUSI NISU TAMO AKTIVNI VEC DVE GOINE JER NEMA NI PKUSAJA SEPARATIZMA. ISKRENO, TERORIZAM JE SAD U RUSIJI. MALO-MALO PA ROKNE NESTO NEGDE, ZRTVE SU VELIKE - ALI DRZAVA JEZIVO RASTE. vojna industrija je NA NOGAMA. OSLE 15 GODINA ARMIJA NARUCUJE NAORUZANJE POSLEDNJE GENERACIJE (A OVI ****** TORPEDUJU IM KURSK NA VOJNIM VEZBAMA PA ONDA KUME I MOLE PUTINA TELEFONOM TRI DANA (!) DA NE OBJAVI TO NEGO DA KAZE DA JE GRESKA RUSA BILA)
svi mediji vec godinama objavljuju neverovatne stare fajlove carske obavestajne sluzbe i KGB-a o aktivnostima zapadnih obavestajnih sluzbi tokom dva poslednja veka u rusiji. objasnjavaju po PRVI PUT (!) NARODU STA SE STVARNO DESAVALO I KO IM JE i kako SERVIRAO SVE NJIHOVE REVOLUCIJE, DO OVE POSLEDNJE JELJCINOVSKE.
niko ovde ne misli i nikada nije mislio da smomi rusiji nesto dzni i da nam je rusija mati. to je mit vesto kreiran o rusiji na balkanu. ruski narod na srbe gleda sa ogromnim postovanjem za sve zrtve koje smo dali, ali nikada niko nije smatrao da smo na to obavezani rusiji. a politika ranih devedesetih nema veze sa politikom nove "putinske" rusije. ovde je tiho izvrsena "kontrarevolucija" i od 1998 rusija je drzava sa najperspektivnijom politickom doktrinom.

Uveravam vas sve - NI P OD RUSKE PRAVE SPOLJNJE I UNUTRASNJE POLITIKE I NI I OD ISTINE NOVE RUSKE DRZAVE NE STIZE DO SRBIJE I DO EVROPE. Ovde se desava renesansa SLOVENSKE DEMOKRATSKE POLITICKE MISLI.

p.s. a osim ovog mog OSECAJA kao gradjanina, jos aktivno pratim i citam sve vaznije geopoliticke analize zvanicnih i nezvanicnih ruskih instituija - oni jakodobro znaju sta rade...
 
Ако је заиста истина ово што си написао о Русији,
Јабучило, ако Твоје виђење није последица наклоности или
љубави која постане необјективна... онда бар ја
ИМАМ РАЗЛОГА ЗА ПРАВО СЛАВЉЕ ОД РАДОСТИ... јер без
обзира што Русију баш брига за Србе - за мене је
битно постојање контра-тега, равнотеже, снаге која
је видљива и на Истоку (где Сунце излази) - и онда
ће аутоматски и нама бити боље. :P :P :P

И једно питање: имаш ли идеју КАКО РАЗБИТИ
МЕДИЈСКУ БЛОКАДУ ???
 
JABUCHILO:
# zamisli #:
JABUCHILO:
NISAM JA NICIJI TOVAR I NIKO NA MENI NIJE ZARADIO. ruska politika je ponovo onakva kakva treba da bude politika velikih drzava koje nece da puknu iznutra - defanzivna. kao i vojna doktrina kojom su pobedili u svim ratovima u kojima su je primenjivali. pa naravno da su zrtvovali srbiju, a sta su trebali da rade - da opiz*e nuklearkama?nemojte da smo smesni...uostalom, moje je misljenje makar, da im je logika celicna i da ce dati rezultate uskoro.
Kliknite za proširenje...

to govoris iz aspekta nekoga ko zivi u Moskvi i lepo mu je ili si malo podrobnije informisan? ja sam takodje rusofil ali me nervira sto nam javno glume majku a tajno nas prodaju (bosna,kosovo,bombardovanje...)za raznorazne nepovratne kredite.
a sto se tice njihove defanzive tu se potpuno slazem - njima tek predstoji da pokazu svoje novo jako lice koje se ne zasniva samo na oruzanoj sili
Kliknite za proširenje...

pa,ne pretendujemna to da kao proricem buducnost i ostalo. zivim vec dugo u rusiji (otisao sam iz srbije tek kad su se Strvine zacarile) i stvarno, NEMOGUCE JE DA SE ZAMISLI TAMO KOD NAS I U EVROPI UOPSTESTA SE OVDE DESAVA. IDE JEZIVI MEDIJSKI RAT NISKOG INTENZITETA(znam kako to otrcano zvuci). rusi naprimer vec dve godine NUDE DA VRATE SAV SPOLJNJI DUG SSSR SVIM MONETARNIM INSTITUCIJAMA, imaju problem OGROMNIH NOVCANIH REZERVI KOJE AKO PUSTE U OPTICAJ IZAZVACE INFLACIJU (!) A OVI NECE DA GA UZMU. privreda RASTE JEZIVIM TEMPOM, GRADI SE STRASNO, NA SVE STRANE. u ceceniji je NAROD IZABRAO SA 75% NOVU VLAST KOJA SAMA KRLJA TERORISTE, RUSI NISU TAMO AKTIVNI VEC DVE GOINE JER NEMA NI PKUSAJA SEPARATIZMA. ISKRENO, TERORIZAM JE SAD U RUSIJI. MALO-MALO PA ROKNE NESTO NEGDE, ZRTVE SU VELIKE - ALI DRZAVA JEZIVO RASTE. vojna industrija je NA NOGAMA. OSLE 15 GODINA ARMIJA NARUCUJE NAORUZANJE POSLEDNJE GENERACIJE (A OVI ****** TORPEDUJU IM KURSK NA VOJNIM VEZBAMA PA ONDA KUME I MOLE PUTINA TELEFONOM TRI DANA (!) DA NE OBJAVI TO NEGO DA KAZE DA JE GRESKA RUSA BILA)
svi mediji vec godinama objavljuju neverovatne stare fajlove carske obavestajne sluzbe i KGB-a o aktivnostima zapadnih obavestajnih sluzbi tokom dva poslednja veka u rusiji. objasnjavaju po PRVI PUT (!) NARODU STA SE STVARNO DESAVALO I KO IM JE i kako SERVIRAO SVE NJIHOVE REVOLUCIJE, DO OVE POSLEDNJE JELJCINOVSKE.
niko ovde ne misli i nikada nije mislio da smomi rusiji nesto dzni i da nam je rusija mati. to je mit vesto kreiran o rusiji na balkanu. ruski narod na srbe gleda sa ogromnim postovanjem za sve zrtve koje smo dali, ali nikada niko nije smatrao da smo na to obavezani rusiji. a politika ranih devedesetih nema veze sa politikom nove "putinske" rusije. ovde je tiho izvrsena "kontrarevolucija" i od 1998 rusija je drzava sa najperspektivnijom politickom doktrinom.

Uveravam vas sve - NI P OD RUSKE PRAVE SPOLJNJE I UNUTRASNJE POLITIKE I NI I OD ISTINE NOVE RUSKE DRZAVE NE STIZE DO SRBIJE I DO EVROPE. Ovde se desava renesansa SLOVENSKE DEMOKRATSKE POLITICKE MISLI.

p.s. a osim ovog mog OSECAJA kao gradjanina, jos aktivno pratim i citam sve vaznije geopoliticke analize zvanicnih i nezvanicnih ruskih instituija - oni jakodobro znaju sta rade...
Kliknite za proširenje...

Lepo je čuti ovakve vesti!
Nadam se da će se ovo što se dešava sa Rusijom, pozitivno odraziti na Srbiju!
P.S. Volela bih da čujem sve novosti vezane za Rusiju.
 
Ma kakva Rusija bre


Više implicitni u Srbiji do kraja sedamdesetih godina 19. veka, slovenofilstvo i zapadnjaštvo se tada kristališu kao rusofilstvo i austrofilstvo. Njihovi sadržaji ulaze u programske orijentacije dveju političkih partija u Srbiji, Narodne radikalne stranke i Srpske napredne stranke. Obe ove partije nastale su gotovo istovremeno, u prelomnom trenutku moderne istorije Srbije, posle sticanja državne nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine.
Berlinski ugovor zadavao je okvir, ali u Srbiji su se oštro polarizovale snage oko toga čime da se taj okvir ispuni. Sadržaj unutrašnje politike bio je uslovljen odnosom prema dovršenju nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja i izborom spoljnopolitičkog oslonca.
Orijentacija male nezavisne države na razvoj u dubinu, to jest, na političku, pravnu, kulturnu i privrednu modernizaciju, shvaćena je kao izdaja zavetne misli o oslobođenju i ujedinjenju čitavog srpskog naroda. Oslanjanje Srbije na Austriju, čak i posle držanja Rusije u San-Stefanu i Berlinu, primljeno je kao okretanje leđa centru slovenske civilizacije i okosnici budućeg sveslovenskog saveza. U tom trenutku, srpska kontroverza postala je eksplicitna; dobila je politički izraz.
Ona je nadživela sedamdesete i osamdesete godine 19. veka. I unutar nje postojala su oštra suprotstavljanja, dodirivanja, mimikrija. Sa svim tim, i ona je pokazala tendenciju obnavljanja.

Nikola P. Pašić, jedan od najbližih saradnika rodonačelnika ideje socijalizma u Srbiji, kasnije vođa Narodne radikalne stranke, nije bio ni teoretičar ni ideolog, ali je, možda zato što je govorio iznutra, vrlo precizno opisao poreklo i sadržaj srpske kontroverze.
Posle Berlinskog kongresa, do podele je, po Pašiću, došlo u malobrojnoj srpskoj eliti: "Prosti narod može se kazati bio je nezadovoljan sa rezultatom ali se nije upuštao u dalja ispitivanja. Inteligencija se pak podelila na dva tabora". Jednu struju, jednu stranu u žestokom sporu čije su poprište bili Narodna skupština i štampa, činili su liberali i naprednjaci. Po osnovi, da su i jedni i drugi bili "poklonici... zapadno-evropskih ustanova", Pašić ih je svrstao u jedan tabor. Razlikovao ih je samo po tome što su liberali bili "obazriviji i sporiji u prenošenju zapadnih ustanova na srpsko zemljište", dok su naprednjaci "hteli s mesta da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu državicu..." Pašićev opis protivničkog tabora temelji se na brojnim dokazima, među kojima su posebno značajne besede vladaoca kojima su otvarana i zatvarana zasedanja svakog saziva Narodne skupštine. One su sadržavale programe vlada, odnosno njihovu verifikaciju u Narodnoj skupštini. Rezultanta težnji i interesa sva tri činioca: vladaoca, vlade i Narodne skupštine, besede su predstavljale izraz političke volje.
Vlada liberala smatrala je da je za Srbiju, posle Berlinskog kongresa, nastalo "novo doba". Sticanje državne nezavisnosti predstavljalo je istorijsku prekretnicu: "Posle dugog ratovanja, za nas je sad nastupio zadatak da damo Evropi čvrstu zalogu mira, zakonodavnog poretka i zdravog napretka u istočnim stvarima". Očuvanje nezavisnosti i samostalne budućnosti dovođeno je u vezu "sa novim zahtevima međunarodnog saobraćaja i jevropske civilizacije".
Vlada naprednjaka nastavila je ovu liniju. Naglašavano je da Srbija "oseća snagu i potrebu i... ima političku volju da živi životom evropske obrazovanosti", i izvrši "reforme u duhu savremenog evropskog napretka skoro po svima poljima državnog života". Tim
reformama, Srbija izlazi "iz granica starinske patrijarhalne države", i uređuje se "iznutra kao moderna država".
Slobodan Jovanović je nalazio da je, posle Berlinskog kongresa, "naprednjačko odvajanje od Rusije i približavanje zapadu bilo... jedna politička nužda". Ali, spoljnopolitički obrt bio je i uslov i posledica pojačanog intenziteta i ubrzanog ritma one unutrašnje politike koju su vodili liberali od 1868. do pred kraj 1880. godine. Razlozi za pomenuti obrt stariji su od okolnosti koje su nastupile posle 1878. godine i dublji su od političke nužde koja je proizlazila iz obaveza preuzetih na Berlinskom kongresu. Ti su razlozi formulisani još u sukobima liberala i socijalista šezdesetih godina, kao i sa pojavom mladokonzervativaca, kasnije naprednjaka, na početku 1880. godine. I sam Slobodan Jovanović je zaključivao: "Naprednjacima se činilo da bi Srbija bila osuđena na večitu primitivnost, ako se ne bi oslobodila ruskog uticaja".
Povlačeći liniju podele između tabora liberala i naprednjaka i tabora koji čine socijalisti, odnosno radikali, ni Nikola Pašić nije ostao samo na spoljnopolitičkoj ravni. Po njemu, razlike između ova dva tabora "leže... u dubljim narodnim i političkim osnovama i pogledima na svet i slavenstvo". Suprotno Naprednoj stranci, Radikalna stranka "nalazi da u srpskom narodu ima toliko dobrih i zdravih ustanova i običaja, da bi ih trebalo samo negovati i dopunjavati s onim dobrim ustanovama, koje se nahode u ruskoga naroda i ostalih slavenskih plemena, a od zapada uzima samo tehničko znanje i nauku i njima se koristiti u duhu slaveno-srpskom".

U spoljnoj politici, Radikalna stranka se držala "slavenske i pravoslavne Rusije, a unutrašnjosti srpskih običaja i duha". Ovakvim jedinstvom spoljne i unutrašnje politike, Pašić je objašnjavao pojavu, koja je za mnoge ostala "neobjasnima", "da je gotovo sav narod odma pristao na našu stranku ili odma izjavio da naši pogledi i naše ocene to su u isto vreme i njegovi". Ova identifikacija sa siromašnim i neprosvećenim narodom ostavljala je minimalan prostor drugom taboru, i to ne samo sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka. Radikali su došli na vlast i vladali su gotovo bez konkurencije. Oni su kasnije preuzeli neke zapadnoevropske forme. Ali, time nije povećan prostor za drugi tabor. Naprotiv, taj prostor je na nov način apsorbovan.
"Katalogizacija" pripadnika radikalnog tabora prilično je jednostavna. Njena osnova je privrženost slovenskoj civilizaciji, odnosno Rusiji kao njenom stožeru: "Mi verujemo čvrsto i nepokolebimo u slavensku pobedu, u buduću slavensku kulturu, u poziv svevišnjim naznačeni slavenskom narodu da oblagorodi i ublaži egoističnu borbu zapadne kulture sa čistom pravoslavnom hrišćanskom verom, u kojoj hranilac i nosilac je veliki ruski narod".
Nešto je složenija "katalogizacija" pripadnika naprednjačkog tabora. Austrija je smatrana paradigmom Zapada, pa je austrofilstvo izjednačavano sa zapadnjaštvom. U isto vreme, među austrofilima razlikovani su zapadnjaci.
U jednom svom pismu Stojanu Novakoviću, jednom od prvaka Napredne stranke, Slobodan Jovanović kaže: "Zamerke koje imate mojoj raspravi bez sumnje su osnovane: Meni je samo žao što je mojom neveštinom, ispalo da sam ja napadao Piroćanca. Moja namera to nije bila. Ja sam napao, i hteo sam napasti Garašanina; to ne krijem. Ali, što se tiče Piroćanca, ja sam mislio da pokažem da on nije bio austrofil već zapadnjak; da se u prilog zapadnjačkoj politici mogu navesti razlozi koji nisu od male vrednosti, i da smo mi od Piroćančeve zapadnjačke politike imali tu korist što smo se, blagodareći njoj, oslobodili onog šovimentnog patriotizma koji nas je ranije na velike pogreške navodio".


Ziveo Milan Pirocanac!

Ziveo Boris Tadic!
 
Е, па БГ5, ово ЖНВЕО БОРИС ТАДИЋ, баш си
претерао, а и од почетка делујеш као неки
студент психологије... баш као и он... Што се
њега тиче, он може сада да дуби на глави, али у
Србији више проћи неће... толико је грешака
направио... од "кукања на туђем гробљу" а на своје
не иде... па до тога да је каснио на помен
жртвама "Бљеска" и "Олује" у цркви Св.Марка и тражио
од Патријарха да одложи почетак помена да би и он
могао да стигне да се слика за ТВ, а чујем да је
био одговор: Па неће ваљда служба Божија да чека
да се сакупе политичари... :lol: а његове
"саветнике" да и не помињем...
 
BG5:
Ma kakva Rusija bre


Više implicitni u Srbiji do kraja sedamdesetih godina 19. veka, slovenofilstvo i zapadnjaštvo se tada kristališu kao rusofilstvo i austrofilstvo. Njihovi sadržaji ulaze u programske orijentacije dveju političkih partija u Srbiji, Narodne radikalne stranke i Srpske napredne stranke. Obe ove partije nastale su gotovo istovremeno, u prelomnom trenutku moderne istorije Srbije, posle sticanja državne nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine.
Berlinski ugovor zadavao je okvir, ali u Srbiji su se oštro polarizovale snage oko toga čime da se taj okvir ispuni. Sadržaj unutrašnje politike bio je uslovljen odnosom prema dovršenju nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja i izborom spoljnopolitičkog oslonca.
Orijentacija male nezavisne države na razvoj u dubinu, to jest, na političku, pravnu, kulturnu i privrednu modernizaciju, shvaćena je kao izdaja zavetne misli o oslobođenju i ujedinjenju čitavog srpskog naroda. Oslanjanje Srbije na Austriju, čak i posle držanja Rusije u San-Stefanu i Berlinu, primljeno je kao okretanje leđa centru slovenske civilizacije i okosnici budućeg sveslovenskog saveza. U tom trenutku, srpska kontroverza postala je eksplicitna; dobila je politički izraz.
Ona je nadživela sedamdesete i osamdesete godine 19. veka. I unutar nje postojala su oštra suprotstavljanja, dodirivanja, mimikrija. Sa svim tim, i ona je pokazala tendenciju obnavljanja.

Nikola P. Pašić, jedan od najbližih saradnika rodonačelnika ideje socijalizma u Srbiji, kasnije vođa Narodne radikalne stranke, nije bio ni teoretičar ni ideolog, ali je, možda zato što je govorio iznutra, vrlo precizno opisao poreklo i sadržaj srpske kontroverze.
Posle Berlinskog kongresa, do podele je, po Pašiću, došlo u malobrojnoj srpskoj eliti: "Prosti narod može se kazati bio je nezadovoljan sa rezultatom ali se nije upuštao u dalja ispitivanja. Inteligencija se pak podelila na dva tabora". Jednu struju, jednu stranu u žestokom sporu čije su poprište bili Narodna skupština i štampa, činili su liberali i naprednjaci. Po osnovi, da su i jedni i drugi bili "poklonici... zapadno-evropskih ustanova", Pašić ih je svrstao u jedan tabor. Razlikovao ih je samo po tome što su liberali bili "obazriviji i sporiji u prenošenju zapadnih ustanova na srpsko zemljište", dok su naprednjaci "hteli s mesta da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu državicu..." Pašićev opis protivničkog tabora temelji se na brojnim dokazima, među kojima su posebno značajne besede vladaoca kojima su otvarana i zatvarana zasedanja svakog saziva Narodne skupštine. One su sadržavale programe vlada, odnosno njihovu verifikaciju u Narodnoj skupštini. Rezultanta težnji i interesa sva tri činioca: vladaoca, vlade i Narodne skupštine, besede su predstavljale izraz političke volje.
Vlada liberala smatrala je da je za Srbiju, posle Berlinskog kongresa, nastalo "novo doba". Sticanje državne nezavisnosti predstavljalo je istorijsku prekretnicu: "Posle dugog ratovanja, za nas je sad nastupio zadatak da damo Evropi čvrstu zalogu mira, zakonodavnog poretka i zdravog napretka u istočnim stvarima". Očuvanje nezavisnosti i samostalne budućnosti dovođeno je u vezu "sa novim zahtevima međunarodnog saobraćaja i jevropske civilizacije".
Vlada naprednjaka nastavila je ovu liniju. Naglašavano je da Srbija "oseća snagu i potrebu i... ima političku volju da živi životom evropske obrazovanosti", i izvrši "reforme u duhu savremenog evropskog napretka skoro po svima poljima državnog života". Tim
reformama, Srbija izlazi "iz granica starinske patrijarhalne države", i uređuje se "iznutra kao moderna država".
Slobodan Jovanović je nalazio da je, posle Berlinskog kongresa, "naprednjačko odvajanje od Rusije i približavanje zapadu bilo... jedna politička nužda". Ali, spoljnopolitički obrt bio je i uslov i posledica pojačanog intenziteta i ubrzanog ritma one unutrašnje politike koju su vodili liberali od 1868. do pred kraj 1880. godine. Razlozi za pomenuti obrt stariji su od okolnosti koje su nastupile posle 1878. godine i dublji su od političke nužde koja je proizlazila iz obaveza preuzetih na Berlinskom kongresu. Ti su razlozi formulisani još u sukobima liberala i socijalista šezdesetih godina, kao i sa pojavom mladokonzervativaca, kasnije naprednjaka, na početku 1880. godine. I sam Slobodan Jovanović je zaključivao: "Naprednjacima se činilo da bi Srbija bila osuđena na večitu primitivnost, ako se ne bi oslobodila ruskog uticaja".
Povlačeći liniju podele između tabora liberala i naprednjaka i tabora koji čine socijalisti, odnosno radikali, ni Nikola Pašić nije ostao samo na spoljnopolitičkoj ravni. Po njemu, razlike između ova dva tabora "leže... u dubljim narodnim i političkim osnovama i pogledima na svet i slavenstvo". Suprotno Naprednoj stranci, Radikalna stranka "nalazi da u srpskom narodu ima toliko dobrih i zdravih ustanova i običaja, da bi ih trebalo samo negovati i dopunjavati s onim dobrim ustanovama, koje se nahode u ruskoga naroda i ostalih slavenskih plemena, a od zapada uzima samo tehničko znanje i nauku i njima se koristiti u duhu slaveno-srpskom".

U spoljnoj politici, Radikalna stranka se držala "slavenske i pravoslavne Rusije, a unutrašnjosti srpskih običaja i duha". Ovakvim jedinstvom spoljne i unutrašnje politike, Pašić je objašnjavao pojavu, koja je za mnoge ostala "neobjasnima", "da je gotovo sav narod odma pristao na našu stranku ili odma izjavio da naši pogledi i naše ocene to su u isto vreme i njegovi". Ova identifikacija sa siromašnim i neprosvećenim narodom ostavljala je minimalan prostor drugom taboru, i to ne samo sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka. Radikali su došli na vlast i vladali su gotovo bez konkurencije. Oni su kasnije preuzeli neke zapadnoevropske forme. Ali, time nije povećan prostor za drugi tabor. Naprotiv, taj prostor je na nov način apsorbovan.
"Katalogizacija" pripadnika radikalnog tabora prilično je jednostavna. Njena osnova je privrženost slovenskoj civilizaciji, odnosno Rusiji kao njenom stožeru: "Mi verujemo čvrsto i nepokolebimo u slavensku pobedu, u buduću slavensku kulturu, u poziv svevišnjim naznačeni slavenskom narodu da oblagorodi i ublaži egoističnu borbu zapadne kulture sa čistom pravoslavnom hrišćanskom verom, u kojoj hranilac i nosilac je veliki ruski narod".
Nešto je složenija "katalogizacija" pripadnika naprednjačkog tabora. Austrija je smatrana paradigmom Zapada, pa je austrofilstvo izjednačavano sa zapadnjaštvom. U isto vreme, među austrofilima razlikovani su zapadnjaci.
U jednom svom pismu Stojanu Novakoviću, jednom od prvaka Napredne stranke, Slobodan Jovanović kaže: "Zamerke koje imate mojoj raspravi bez sumnje su osnovane: Meni je samo žao što je mojom neveštinom, ispalo da sam ja napadao Piroćanca. Moja namera to nije bila. Ja sam napao, i hteo sam napasti Garašanina; to ne krijem. Ali, što se tiče Piroćanca, ja sam mislio da pokažem da on nije bio austrofil već zapadnjak; da se u prilog zapadnjačkoj politici mogu navesti razlozi koji nisu od male vrednosti, i da smo mi od Piroćančeve zapadnjačke politike imali tu korist što smo se, blagodareći njoj, oslobodili onog šovimentnog patriotizma koji nas je ranije na velike pogreške navodio".


Ziveo Milan Pirocanac!

Ziveo Boris Tadic!
Kliknite za proširenje...


Živeo NIKOLA PAŠIĆ i njegovi sledbenici!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

P
  • Anketa Anketa
Anketa: Da li će Rusija suštinski pomoći Iranu u sukobu protiv Izraela?
4 5 6
Odgovora
126
Pregleda
1.933
Casual Observer
Casual Observer
Тихи
Novosti: "Dodik potvrdio datum održavanja referenduma u RS: Očekujemo veliko narodno NE!"
Odgovora
6
Pregleda
281
colonel kurtz
C
Belgradeboy
  • Zatvorena
Rusija obećana zemlja.
Odgovora
8
Pregleda
235
Straks92
Straks92

Back
Top