01.10.2008 Америчке дипломате у Европи у последње време баве се активним отпором руским пројектима за постављање нових гасовода у Европи
Као што је познато, Русија заједно са европским компанијама разрађује две маршруте за испоруку гаса на континент мимо традиционалних земаља транзитера. Такве су после распада СССР постале постсовјетске републике. Планирани Сверни ток треба да преко дна Балтичком мора споји Русију са Немачком, а Јужни ток преко дна Црног мора да прође у Бугарску, затим кроз Србију у Мађарску и Аустрију.
И ево у Мађарској на конференцији за проблеме гасног снабдевања, амерички амбасадор тражи од Мађара да одустану од учешћа у Јужном току, концентрисавши се искључиво на пројекат цевовода Набуку за доставу гаса из Централне Азије преко Турске. У Шведској амбасадор САД објављује чланак у којем предлаже Европљанима да блокирају Северни ток.
При томе не треба заборављати – потрошња гаса у Европи расте, и њој је реално неопходнан будући додатни пут испоруке енергената. Дубоке разлоге америчког супротстављања новим цевоводима из Русије разматра директор Центра за политичку коњуктуру Константин Симонов.
…
Питање се поставља, наравно, зашто САД тако воле Европу, да стално и дању и ноћу уместо ње мисле како да осигурају ту чувену енергетску безбедност. Одговор је, чини ми се, прост. САД никада није била потребна јака Европа, јер она ће тада постати опасна конкуренција. Њима је потребна Европа као савезник који, ипак, има гомилу мина у својој основи, које у сваком тренутку могу да експлодирају.
Забивши клин у односе Европе и Русије, САД самим тим огољавају Европи позадину и чине је у суштини још више зависном, зашто што САД предлажу сасвим безумне пројекте, који не воде никуда. Да узмемо, на пример, алтернативне пројекте извоза енергената. Алтернативне на који начин? Одакле та алтенратива? У Централној Азији обими резерви гаса нису јасни, пошто нико не зна колико гаса има у Туркменији. Ако се рачуна на Иран, одлично схватамо колико су тамо велики политички ризици и колико су нејасни ови пројекти. Зато САД у суштини овде подмећу Европи тројанског коња. Говорећи о диверзификацији испорука САД не предлажу никаква алтернативна решења, тачније, сва алтернативна решења су веома сумњива.
Треба рећи да су позиви америчких амбасадора наишли на неразумевање у Европи. Министар економије Мађарске је истакао да не види основе зашто треба одустати од једног пројекта у корист другог. Сличне изјаве су дали руководиоци Грчке, подвукавши да што више има различитих путева снабдевања, то боље. У Немачкој, која је партнер у изградњи Северног тока, напад САД на будући гасовод штампа је назвала атавизмом блоковске конфронтације, које одавно нема. Па и у време СССР гасне испруке су се одликовале стабилношћу и никада нису биле инструмент политике.
01.10.2008
) da nam objasni kako je to mnogo dobro 
