Да би остварила своје планове масонерија ствара друге организације, као сто су били илуминати, којима додељује посебне задатке. На тај нацин, ако ствари крену наопако, или ако се операција открије, масонерија остаје нетакнута, тврдеци да са свиме тиме нема никакавог посла.
Прво велико 'достигнуце' илуминистицке масонерије било је подстицање Велике француске револуције кроз Јакобиснко друство и Наполеона Бонапарту који је био њихов цовек. Помоц су добили и од Волтера, Робеспјера , Дантона и Мараа који су били истакнути масони.
'Када је народ увидео да му се у име слободе цине свакојака уступања и попустања, он је на мах уобразио да постаје господар и гурнуо у власт, али је наравно, као и сваки слепац, набасао на масу препрека, појурио је да трази руководиоица, није се досетио да се врати предјасњем и полозио је своја пуномоцја пред насе ноге. Сетите се француске револуције којкој смо ми дали име велика. Тајне њене припреме добро су нам познате, јер је она дело насих руку.'
Илуминистицки масони, бице делимицно одговорни и за постојање Америцког градјанског рата средином XИX века. Град Царлстон у дрзави Јузма Каролина, где је сецесионистицки покрет и отпоцео, био јер у то време и седисте масонериоје реда Скотског ритуала. То је мало позната цињеница коју је масонерија успесно крила од јавности.
Председник САД Томас Дзеферсон свестан завере против младе америцке независности од стране европских масонских кругова који су својим огромним капиталом хтели да економски преовладају, говорио је: 'Ако америцки народ икад допусти приватним банкама да контролису издавање његовог новца, најпре инфлацијом, а потом и дефлацијом, банке и корпорацијке које це се око њих створити, лисице људе све њихове имовине, тако да це њихова деца осванути као бескуцници на континенту који су њиховуи оцеви освојили'.
Абрахам Линкон се сназно супростављао снагама илуминистицких масона да успоставе приватну централну банку свестан опасности од могуцих злоупотреба, нароцито, јер је био свестан и масонских намера у том погледу. Његова моц предвидјања и мудрост спрецили су то за јос цетрдесетак година. Стварањем система савезне резерве л913.г. који је обезбедјивао европским илуминистицким снагама сталну улогу у америцким финансијама, као и Законом о оснивању Банке савезне резерве (приватне банке) који је потписао вудро Вилсон страховања првих америцких председника су се остварила.
Есенција масонских односа према националним дрзавама, посебно националним монархијама и националним црквама, изразена је у сизеу програма Адама Вајсхаупта: » Удавите последњег свестеника цревима последњег краља « .
Будуци да су националне елите мислеци и водеци слој сваког народа и као такве незаобилана препрека на путу остварења масонског циља светске империје, слободни зидари су их где су год могли » побили или сплеткама оцрнили или их прогласили ненапредним и реакционарним «.
У православној Русији они су на зивот дрзаве и друства утицали јос од Петра Велког, а одлуцно се борили против монархијског дрзавног уредјења. Њихова русилацка делатност омогуцила је долазак бољсевика и најстраснији рат који је поведен против Цркве Христове јос од Диоклецијанових времена. Разарање руске монархије масони су помагали и финансијски мало је позната цињеница да је богати јеврејски банкар Јакоб Сиф дао Троцком 20.000.000 долара (или његових или Ротсилдових, или специјалног ратног фонда америцке дрзаве) и послао га из Њујорка да разбукти револуцију коју је Лењин вец био отпоцео у царској Русији. Лењинов прелаз из Свајцарске у Русију, пломбираним дипломатским возом, преко Немацке удесио је јудејски банкар, мајор Макс Варбург, који је играо улогу сефа Кајзерове обавестајне слуизбе. Много је новца испумпано и касније из америцке дрзаве да би се помогле нефункционалне социјалистицке дрзаве.
Према Збигњеву Бзезинском, једном од водецих масона света, бивсем саветнику за националну безбедност у администрацији председника Дзимија Картера и директору и идеологу Трилатералне комисије, улога бољсевизма у Русији састојала се у томе да огранице последице једног нациоанлног будјења. Без Стаљина царистицка Русија би постала совинистицка модерна диктатура, много опаснија него бољсевицка Русија. Са Совјетским савезом се могло дискутовати, као са мањим злом, јер је бољсевизам зауздао руски империјализам, али према националној Русији не треба имати милости.
Бзезински последњу етапу светске истоприје види као » технократску еру « односно као идеал » разумног хуманитаризма у светским размерама «. А сто уствари знаци: према Вебстеровом рецнику хуманитаризам знаци 'принцип који негира бозанско бице Исуса Христа'. То је доктрина да су обавезе цовека ограницене на цовека и медјуљудске односе и да проистицу искљуциво од њега. Постепено долази једно друство (по Бзезинском) које це све висе бити контролисано и усмеравано. Таквим једниом друством владала би једна елита, неометана традиционалним вредностима. Та елита се не би устезала да своје политицке циљеве оствари уводјењем најмодерније технике којом се мозе утицати на понасање народа и којом се друство мозе потпуније надгледати и контролисати. У цасопису 'Енцоунтер' (1-68) Бзезински на исту тему изводи следеце: » ... бице могуце врсити готово сталан надзор над сваким појединим градјанином ... «
(Дес Грифин: Ко управља светом).