Света десница Светог Јована Крститеља, једна од највећих реликвија које поседује Српска православна црква, заједно са фрагментом Часног крста стигла је вечерас авионом у Ниш из Подгорице.
Реликвије које се чувају у Цетињском манастиру пренете су у родни град цара Константина поводом централне прославе 17 векова од доношења Миланског едикта.
На аеродрому „Константин Велики“ светиње је дочекао и преузео владика нишки Јован са свештеницима епархије нишке а истим авионом допутовао је и умировљени владика Атанасије Јефтић.
Након што су руку и делић крста целивали верници у холу нишког аеродрома, реликвије су уз огромне мере обезбеђења пренете у Саборни храм где је читан акатист пред више стотина верника.
Нишлије су се окупиле у великом броју у порти Саборне цркве а унутрашњост богомоље била је препуна.
Десној руци, којом је Свети Јован крстио Исуса Христа, приписује се исцелитељска моћ.
Ова реликвија је најпре чувана у Јерусалиму па вековима касније у Цариграду, да би на крају завршила на Родосу где су је однели крсташи. Историја бележи да се рука налазила на Малти у 16. веку била је на Малти, да би је, после Наполеоновог освајања овог острва, малтешки витезови 1799. године предали руском цару Павлу Првом Романову.
Све до октобарске револуције, светиња се налазила у Русији да би је након тога Марија Фјодоровна, мајка Николаја другог Романова однела у Копенхаген, будући да је била данска принцеза.
У Београд у пред почетак Другог светског рата доноси је руски митрополит, у знак захвалности за пријем руских избеглица, и поклања нашем краљу Александру првом Карађорђевићу. Рука је 1941.године донета у Острог из Белог двора а потом је у пребачена у државни трезор где је чувана четири наредне деценије све до 1993.године када бива пренета на Цетиње И откривена верницима.
Часни крст односно крст на којем је разапет био Исус, пронашла је Константинова мајка царица Јелена.
Извор: Блиц
Реликвије које се чувају у Цетињском манастиру пренете су у родни град цара Константина поводом централне прославе 17 векова од доношења Миланског едикта.
На аеродрому „Константин Велики“ светиње је дочекао и преузео владика нишки Јован са свештеницима епархије нишке а истим авионом допутовао је и умировљени владика Атанасије Јефтић.
Након што су руку и делић крста целивали верници у холу нишког аеродрома, реликвије су уз огромне мере обезбеђења пренете у Саборни храм где је читан акатист пред више стотина верника.
Нишлије су се окупиле у великом броју у порти Саборне цркве а унутрашњост богомоље била је препуна.
Десној руци, којом је Свети Јован крстио Исуса Христа, приписује се исцелитељска моћ.
Ова реликвија је најпре чувана у Јерусалиму па вековима касније у Цариграду, да би на крају завршила на Родосу где су је однели крсташи. Историја бележи да се рука налазила на Малти у 16. веку била је на Малти, да би је, после Наполеоновог освајања овог острва, малтешки витезови 1799. године предали руском цару Павлу Првом Романову.
Све до октобарске револуције, светиња се налазила у Русији да би је након тога Марија Фјодоровна, мајка Николаја другог Романова однела у Копенхаген, будући да је била данска принцеза.
У Београд у пред почетак Другог светског рата доноси је руски митрополит, у знак захвалности за пријем руских избеглица, и поклања нашем краљу Александру првом Карађорђевићу. Рука је 1941.године донета у Острог из Белог двора а потом је у пребачена у државни трезор где је чувана четири наредне деценије све до 1993.године када бива пренета на Цетиње И откривена верницима.
Часни крст односно крст на којем је разапет био Исус, пронашла је Константинова мајка царица Јелена.
Извор: Блиц
....
