(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
RUKA I LEDJA
Deki i Maja se igraju u sobi….slažu slagalicu koju im je mama kupila klečeći kraj niskog stočića u dnevnoj sobi. Devojčica je sva u tome, skoncentrisana sa naboranim malenim belim čelom. Dečak je i tu i nije tu….pažnju mu odvlači nešto na tv-u koji radi iako ga niko ne gleda. Zvrnda i razbija tišinu u stanu….jer tišina mora biti …otac je kući. Mati je u kuhinji, posluje nešto. Lepa žena….nežna…. Otac je nakon popijene kafe u pidžami za kuhinjskim stolom popunjavajući tikete i neke papiriće ušao u kupatilo. Sada će tu ostati dugo..znaju svi. Majka je već ranije popila kafu sama…sa decom u dnevnoj sobi gledajući malo njih, malo tv. Nikada nisu pili zajedno kafu jer…..otac je voleo sam da je pije…kada je bio kući.
Majka prolazi kroz dnevnu sobu, Majine oči se podigoše i dva pogleda se sretoše…dva ista pogleda. Mati pomazi detinju glavu po kosi, osmehnu se i ode dalje. Deki je bio skoncentrisan na tv.
Iz kupatila čija vrata vode u hodnik stana izlazi oniža suvonjava figura oca. Odmah skreće levo do čiviluka, uzima sako i bez reči izlazi napolje. Dva para ženskih očiju ispraćaju nema ledja.
Maja odmah skače i odlazi do mame koja je sela na dvosed da odmori. Sklupčava se u njeno naručje….ruke mamine se svijaju oko nje….poljubac u kosicu. Dubok detinji uzdah završi na grudima majke …one se podigoše od dubine sopstvenog uzdaha….dva uzdaha……mali u velikom.
Dan ide dalje…deca defiluju kroz stan, drugari dolaze i odlaze, graja, dolazi komšinica, dve žene piju kafu i razgovaraju . Ručak….dremka…priče sa mamom o svačemu….veče….
Retka scena:
Ulazna vrata se otvaraju, jer sve dok majka ne legne nisu zaključavana, i ulazi otac
“Dobro veče” glasno govori obznanjujući svima da je stigao…kao da se hvali svojim dolaskom. Maji je to uvek smetalo…zapravo ne javljanje nego nejavljanje kod odlaska. Da idu u paru ne bi bio problem…ovako, uvek ga je doživljavala kao nekog ko beži, ko ih ostavlja bez reči a kada dodje oni moraju biti sretni jer se pojavio. Dekiju je bilo svejedno. Mati bi samo tiho uzdahnula, blago se nasmešila ali tuga u divnim smedjim očima je zauvek bila stanar u njima.
“Dobro veče” odgovaraju svi.
Kači sako na čiviluk, pa desno u kupatilo….čekaju da izadje da procene raspoloženje…ako treba nešto da pitaju, pohvale se ocenama….majka ih je uvek terala da sami pitaju, da sami obraduju tatu uspehom a ne ona. I deca su to i radila mada nerado….rade da mami ugode.
Česta scena:
Duboka je noć….svi spavaju. Čuje se ključ u bravi…dva para ženskih očiju podižu kapke napuštajući svoj laki san…bez reči, kapci se opet spuštaju. Vrata se otvaraju….ulazi oniži suvonjavi muškarac….kači sako na čiviluk, pa desno u kupatilo….
Veče jednog hladnog dana. Deki je kod drugara a majka i Maja kući....Maja uči da veze goblen hahahah oni mali dečiji sa naslikanim Pajom Patkom ili cvetićem. Majka je vezla vilerove goblene. Stizali su naručeni originali. Uživala je u tome. Njih dve same sa koncima u raznim bojama. Lokna na maminom čelu igra svaki put kad okrene glavu na neki Majin uzvik...igla bode iako nema vrh. Rezak zvuk telefona zapara vazduh prekidajući šareno sanjarenje.
„Majo, idi nadji tatu sine i reci da odmah dodje kući. Sestri treba hitno. Ne zaboravi kapu Majčeee“ dovikuje mati iz hodnika.
Maja se oblači, stavlja kapu na glavu iako je ne voli i kreće u potragu. Svi je znaju i sa vrata govore „Nije tu sine“
Ide dalje....
Otvara vrata i zapahnu je miris duvana, žamor ljudi. Eno ga.....prilazi stolu
„Dobro veče“
„O Majče, dobro veče“ odgovaraju ljudi uz osmeh.
„Šta je bilo Ćiro?“ govori njen otac skoro nežno grleći je oko struka rukom „Hoćeš sok neki sine?“
„Mama je rekla da odmah dodješ kući....tetka je zvala i hitno joj trebaš...znaš, tata, mislim da se nešto desilo“
„Sigurno, čim te je majka poslala po mene. Idemo Ćiro“
Zdravi se sa svima, srdačno....javlja se konobaru i gazdi....izlaze...Maja trčkara pored oca....
„Mama mi uvek da ruku....a tata nije... zato što.....zato što sam ja velika i mogu sama“
Maja je odrasla....jedino ona gleda istu sliku očevog odlaska i dolaska kući još uvek....samo što to nije više tako kasno uveče....
Samo prepisan život.
