bird again
Buduća legenda
- Poruka
- 32.060
Rtanj je planina koju obavija misterija i mnoga, donedavno, neobjašnjiva zbivanja mogu se ovde dogoditi. Na Rtnju ćete, ukoliko vas planina prihvati, videti energiju kako deluje na “uljeze“. Baterije telefona se prazne, foto-aparati ne mogu da se upale, kamere podrhtavaju...
Prirodna piramida u Istočnoj Srbiji za koju se veruje da je iznutra šuplja, ali su svi ulazi u nju zatvoreni, jer, kako kažu, ko god je prošao kroz nju, nije više bio ista osoba. Piramide bi trebalo da svu svoju energiju najviše imaju u vrhu, ali Rtanj svoje najjače talase šalje u podnožju, što je samo jedna od neobičnosti Rtnja.
Iako su istraživanja akademika Jovana Davidovića i naučnika Saše Nađfeja počela krajem 20. veka, ova planina je po svojim neobičnim sposobnostima u narodu poznata milenijumima. Značaj Rtnja za Slovene kroz vekove najbolje objašnjava to da je Rtanj bio važan koliko i Olimp Grcima iz antičkog doba.
Rtanj, veruje se, svojim vrhom upija energiju “dokle mu senka doseže“, a to su električna, magnetna i organska. Kasnije ta energija iz planine isijava i “upijaju“ je oni kojima je potrebna. Dejstvo ovih energija može da se oseti na Svetilištu, znanom i kao "Vrelo".
To je krug sa kamenjem i zemljom gde mnogi dolaze na "pročišćenje". Akademik Davidović savetuje dva dana po 20 minuta, jer ukoliko je neko agresivan, može se dogoditi da se agresivnost dodatno ispolji.
Preporučuje se i potpuno odsustvo tehnologije, jer na ovom mestu telefoni se mogu napuniti ili isprazniti, foto-aparati neće moći da se upale, senzori na kolima ukoliko parkirate blizu neće raditi ili će se svi uključiti u isto vreme, a kamere će podrhtavati na potpuno ravnoj i mirnoj površini.
Sa ovog mesta može se videti i Šiljak, vrh Rtnja visine 1565 metara, a tajna dobrog osećaja se krije u trenutku i što svako ko stane na naznačeno mesto treba da misli samo na sadašnjost, a enegija koja protiče svuda okolo “pokaže“ na šta čovek treba da obrati pažnju.
Rtanj je zaštićeno prirodno bogatstvo, između ostalog, i zbog endemskih vrsta koje ovde uspevaju. Rtanjski čaj je najpoznatiji, a cvet ramonda serbika svakako naučnicima te oblasti najzanimljivija. Nedaleko od “Svetilišta“ nalazi se hotel “Ramonda“ koji i pored modernog dizajna nije ugrozio prirodnu lepotu okruženja. U ovom hotelu se nadaju, da će kao ramonda serbika, koja je jedna od malobrojnih feniks biljaka na svetu, uspeti da nakon dugogodišnjeg “mirovanja“ celog naselja, uspeti da ponovo da ožive Rtanj.
Malobrojni meštani se nadaju istom, i vrlo rado posetiocima otkrivaju sve što znaju o planini. To “zlatno doba“ o kojima svi maštaju je vreme u kojem je živela porodica Minh. Jevrejin Samuilo Minh je krajem 19. veka u okolini Rtnja otvorio fabriku tekstila, da bi ubrzo počeo da se, sa svojom porodicom, a na nagovor sina Julijusa, bavi ulaganjem u rudnike po Srbiji.
https://www.google.com/url?q=https:...4QFnoECAsQAg&usg=AOvVaw3cWDWs_THwGAOgG5hRobdY
Prirodna piramida u Istočnoj Srbiji za koju se veruje da je iznutra šuplja, ali su svi ulazi u nju zatvoreni, jer, kako kažu, ko god je prošao kroz nju, nije više bio ista osoba. Piramide bi trebalo da svu svoju energiju najviše imaju u vrhu, ali Rtanj svoje najjače talase šalje u podnožju, što je samo jedna od neobičnosti Rtnja.
Iako su istraživanja akademika Jovana Davidovića i naučnika Saše Nađfeja počela krajem 20. veka, ova planina je po svojim neobičnim sposobnostima u narodu poznata milenijumima. Značaj Rtnja za Slovene kroz vekove najbolje objašnjava to da je Rtanj bio važan koliko i Olimp Grcima iz antičkog doba.
Rtanj, veruje se, svojim vrhom upija energiju “dokle mu senka doseže“, a to su električna, magnetna i organska. Kasnije ta energija iz planine isijava i “upijaju“ je oni kojima je potrebna. Dejstvo ovih energija može da se oseti na Svetilištu, znanom i kao "Vrelo".
To je krug sa kamenjem i zemljom gde mnogi dolaze na "pročišćenje". Akademik Davidović savetuje dva dana po 20 minuta, jer ukoliko je neko agresivan, može se dogoditi da se agresivnost dodatno ispolji.
Preporučuje se i potpuno odsustvo tehnologije, jer na ovom mestu telefoni se mogu napuniti ili isprazniti, foto-aparati neće moći da se upale, senzori na kolima ukoliko parkirate blizu neće raditi ili će se svi uključiti u isto vreme, a kamere će podrhtavati na potpuno ravnoj i mirnoj površini.
Sa ovog mesta može se videti i Šiljak, vrh Rtnja visine 1565 metara, a tajna dobrog osećaja se krije u trenutku i što svako ko stane na naznačeno mesto treba da misli samo na sadašnjost, a enegija koja protiče svuda okolo “pokaže“ na šta čovek treba da obrati pažnju.
Rtanj je zaštićeno prirodno bogatstvo, između ostalog, i zbog endemskih vrsta koje ovde uspevaju. Rtanjski čaj je najpoznatiji, a cvet ramonda serbika svakako naučnicima te oblasti najzanimljivija. Nedaleko od “Svetilišta“ nalazi se hotel “Ramonda“ koji i pored modernog dizajna nije ugrozio prirodnu lepotu okruženja. U ovom hotelu se nadaju, da će kao ramonda serbika, koja je jedna od malobrojnih feniks biljaka na svetu, uspeti da nakon dugogodišnjeg “mirovanja“ celog naselja, uspeti da ponovo da ožive Rtanj.
Malobrojni meštani se nadaju istom, i vrlo rado posetiocima otkrivaju sve što znaju o planini. To “zlatno doba“ o kojima svi maštaju je vreme u kojem je živela porodica Minh. Jevrejin Samuilo Minh je krajem 19. veka u okolini Rtnja otvorio fabriku tekstila, da bi ubrzo počeo da se, sa svojom porodicom, a na nagovor sina Julijusa, bavi ulaganjem u rudnike po Srbiji.
https://www.google.com/url?q=https:...4QFnoECAsQAg&usg=AOvVaw3cWDWs_THwGAOgG5hRobdY
