Romul i Rem

[Nina]

Legenda o osnivanju Rima prenoslila sa sa koleno na koleno a zabeležio je rimski istoričar Tit Livije, koji je živeo u vreme Oktavijana Avgusta.

Trojanski junak Eneja je posle pada Troje dugo lutao po svetu, i napokon je svoje utočište pronašao u Italiji, u Laciju, gde je osnovao grad Albu Longu.Posle smrti Eneja, Alba Longom su vladali njegovi potomci, a kada je na presto došao Enejev potomak Numitor, sa prestola ga je svrgnuo brat Amulije koji je ujedno bio i poslednji vladar Alba Longe.Po preuzimanju prestola, Amulije je ubio Numitorovog sina, a njegovu kćerku Rea Silviju poslao u hram boginje kućnog ognjišta Veste. Amulije je Rea Silviju postavio za „vestalku“ - sveštenicu Veste, jer je znao da se „vestalke“ ne smeju udavati,pa nece biti ni potomaka koji bi jednom mogli zatražiti pravo na presto Alba Longe.

Iako je bila vestalka u Silviju se zaljubio Bog rata Mars, i ona mu uskoro rodi blizance Romula i Rema.

Razjaren od besa, njen otac Amulije naređuje da se novorođenčad strpaju u izbušenu korpu i bace u reku Tibar, što je i učinjeno. No, slučaj je hteo da se korpa sa bebama pre nego što je potonula zakačila za jednu od niskih grana smokve nadvijenom nad nabujalom rekom u podnožju Palatina, jednog od sedam brežuljaka. (zbog čega danas gotovo svaka stara rimska kuća u svom dvorištu ima obavezno zasađeno smokvino drvo).

Da bi zaštitio decu, Mars je poslao svoju svetu životinju, vučicu( lupa Martia – Marsova vučica) koja je danas simbol grada Rima i koja je nahranila blizance svojim mlekom . Nakon nekoga vremena tuda je prolazio pastir Faustul i videvši decu odneo ih je kući. Kako on i njegova žena Aka Larencija nisu imali dece, odluče da ih usvoje i daju im imena Romul i Rem. Tako su Romul i Rem odrastali među pastirima sve do svoje punoletstva..

Kada su Romul i Rem odrasli, vratili su svog dedu Numitora na presto Alba Longe. Potom su odlučili da osnuju grad na mestu gde su bili ostavljeni i odgajeni.

Romul se popeo na brežuljak Palatin, a Rem na Aventin, i bogovi tada odlučiše da Romul ugleda dvanaest, a Rem šest ptica, pa je tako Romulu pripala čast da osnuje novi grad. On se tada prihvati pluga i zaora brazdu oko brežuljka Palatina, da bi izbačenom zemljom iz brazde odredio zidine budućeg grada. Rem, videvši maleni zemljani zid, a zavidan na brata, preskočio je „zid“, a Romul, koji nije mogao podneti poniženje da bilo ko, pa i rođeni brat nepozvan uđe u još nesagrađen grad, potegnu oružje i ubije Rema, govoreći mu: „Neka svako ovako prođe ko pređe moje zidove.“

Sve ovo dešavalo se 753. godine pre nove ere, a na brdu Paladijum. To je značajna godina, jer je bila godina osnivanja današnjeg grada Rima koji će u narednih 1229 godina vladati svetom, određivati tokove ljudske civilizacije i biti centar Univerzuma

Otmica Sabinjanki

Rimu su u pocetku nedostajale žene. Romul je oko žena pregovarao sa susednim Sabinjanima. Međutim, oni su odbili da daju svoje kćerke, pa je Romul odlučio da ih uzme na prevaru. On je pozvao okolna plemena, među kojima su najistaknutiji bili Sabinjani, na veliku godišnju proslavu u čast boga Neptuna. Na svečanosti su Rimljani, na Romulov znak, skočili i oteli devojke. Romul je potom devojkama obećao da će biti poštovane od svojih muževa i imati sva građanska prava i da će rađati slobodne sinove. Sabinjanke su zato prihvatile svoje muževe. Nakon otmice, kralj Sabinjana ,Tit Tacije je uspeo da na prevaru uđe u Rim. Kad je započela borba između Sabinjana i Rimljana, Sabinjanke su se bacile između dve vojske moleći svoje očeve i braću da se prestanu boriti protiv njihovih muževa. Nakon toga je sklopljen mir i Rimljani i Sabinjani su se ujedinili pod jednu vlast sa Rimom kao prestonicom. Tit Tacije i Romul su postali suvladari, ali je Tit kasnije poginuo i tako je Romul postao jedini kralj.

Romul je trideset sedam godina vladao Rimom i osnovao sve gradske i vojne ustanove; stanovništvo je podelio na trideset kurija i tri tribe, uspostavio je sistem patrona i klijenata, izdao je brojne zakone i organizovao vojsku. Stolovao je na Palatinu, gde je bila jedna ogromna drenjina, koja je izrasla iz njegovog koplja.

Kada je napubnio pedesetčetiri godine , savet bogova odlučio je da Romulu podari besmrtnost. Na dan julskih nona, dok je Romul održavao smotru vojske na Marsovom polju, nebo se zamračilo, a na zemlju se spustila strašna oluja, u kojoj je nestao prvi kralj Rima. Narod je oplakivao svog vladara sve dok jedan čovek, po imenu Julije Prokul, nije objavio da mu se Romul javio u snu i da mu je otkrio da je uzdignut na nebo sa brežuljka Kvirinale, kao bog Kvirin. Drugi kažu da je Romul mučki ubijen i da su zaverenici pod odećom izneli iz Senata njegovo raskomadano telo.

Legenda o osnivanju Rima nastala je da bi se pokazalo da rimski narod vodi poreklo od samih bogova.