bobba:
Da vas pitam
Da li ljubav ima rok trajanja
i ako ima
kako da je covek sacuva posle isteka roka...................
Pročitala sam sve odgovore koji su ti do sada dati, mnogi su mi simpatični i duhoviti i dopadaju mi se. Prvo ide zaljubljenost sa puno strasti (mada strast ne mora da ide sa zaljubljenošću, a i potrošna je "roba" relativno brzo) pa onda ako sve ide kako treba sledi ljubav kao jedno dugotrajnije, postojanije osećanje- voleti nekog koga dobro poznaješ, voleti njegove mane i vrline, voleti sve u toj osobi. Održati osećanje ljubavi, održati da te neko voli i da nekog voliš velika je mudrost i umešnost. Duge veze ulaze u monotoniju ako se stalno ne začinjavaju novim sadržajima. Nikada ne treba biti previše niti zavistan od partnera niti ga držati na uzici da je stalno tu, kraj tebe, na oku, to guši. I suviše dugo i mnogo da jedeš najomiljeniju "Milka" čokoladu, ogadiće ti se za neko vreme. Tako je i u ljubavi. Daj mu slobode, malo, makar da mu se čini da je ima, da ga ne pratiš, proveravaš, da baš uvek znaš gde je bio, s kim i šta je radio. Čak i da je bio sa nekom devojkom u društvu, pa i sam, ako mu to nije previše uskraćeno, možda ga neće zaneti, a i ako ga zanese pa te prevari, možda je to samo flert pa ti se vrati jer si ti a ne ona "ono pravo". I nikako nemoj onako pravo ženski da "čantraš", da ga gnjaviš, optužuješ, to ubija svaku ljubav. Nauči se da ne primećuješ, ali i ti da ne patiš. Sve se uči i može da se nauči. Odavna su prošla vremena naših baka, deka i roditelja za ljubav za ceo život. Sada ljudi hoće da što više prožive i dožive i sve je manje, ja skoro mislim i da ih nema, onih koji ostanu ceo život zajedno. Zato treba jako umeti "žonglirati" u jednoj vezi da bi se ona održala, da ne postane mnogo monotona i dosadna, a takodje nikako ne treba ni sebe u fizičkom i svakom drugom smislu zapustiti. Imam dovoljno (uh i puno godina) i ovo samo iskustvo govori, grešila sam i ja kao i svi drugi, tek sada mislim da znam kako bih, ali ko zna?
