- Poruka
- 340.700
Za vreme Drugog svetskog rata i nekoliko godina kasnije, mladi američki vojnik i umetnik Roj Lihtenštajn (1923–1997) boraveći u Evropi stigao je i do Pariza. Nadao se da će tu upoznati Pikasa. Stigao je do njegovog ateljea ali nije imao snage da zakuca na vrata... Doroti Lihtenštajn, supruga umetnika, u svojim sećanjima kaže: „...On nije imao snage da kuca na vrata zato što je bio stidljiv!”
„Stidljivi” Lihtenštajn napravio je čudo u slikarstvu. Svirao je altsaksofon i obožavao Džona Koltrejna, ikone američkog džeza. On se celog života ponašao kao džezer ali ne u muzici već u slikarstvu, pozajmljujući sadržaje popularne kulture da bi ih smeštao u drugi, novi kontekst stvarajući tako novu formu umetnosti: pop art.
Lihtenštajn nije imao hrabrost da kuca na vrata Pikasa i fizički sebe izloži prisustvu gorostasa ali, u tišini i privatnosti svog ateljea on je pomerao anatomiju Pikasovih dela praveći svoje interpretacije.
Bio je jedan od osnivača pop-arta, kome je Endi Vorhol pomalo "ukrao" slavu pokreta koji predstavlja protivtežu tehnikama i konceptima apstraktnog ekspresionizma i veliča tehnike mase. medijske i ikone popularne kulture.
Jedan je od najproduktivnijih umetnika 20-og veka sa svojih 3.000 radova. Bio je slikar, vajar i grafičar a njegovo stvaralaštvo veže se za drugu polovinu dvadesetog veka. Prebacio je strip junake u ozbiljan slikarski žanr i, u duhu pop-arta prevodio ikone masovnih medija u dela lepe umetnosti.
Kao mladić, Lihtenštajn je jedno vreme učio kod slikara Redžinalda Marša. Po odsluženju vojnog roka u Drugom svetskom ratu, završio je studije umetnosti na Univerzitetu u Ohaju, gde je predavao kao profesor od 1946. do 1951. godine. Bio je profesor na Državnom univerzitetskom koledžu u Njujorku, Osvego (1957-1960) i na Daglas koledžu Univerziteta Rutgers u Nju Brunsviku, Nju Džersi (1960-1963).
Na početku svoje karijere, Lihtenštajn je slikao predmete sa američkog Zapada u različitim modernističkim stilovima. Godine 1957. počeo je da slika u stilu američkog ekspresionizma, ali ga je vrlo brzo napustio. Prema engleskom istoričaru umetnosti E. H. Gombriku, Lihtenštajnovo interesovanje za vinjete i likove iz stripova najverovatnije potiče od trenutka kada je 1960. za svoju decu slikao Mikija Mausa i Paju Patka. U početku nezadovoljan ovom tehnikom i ne baš oduševljen konceptom direktnog prisvajanja, Lihtenštajn ubrzo otkriva skrivene mogućnosti kognitivne i estetske interpretacije, koje se nameću premeštanjem ikona masovnih medija u kontekst likovne umetnosti.
Devojka u kupatilu 1963.