Али свако има свог Сремца!
I Sremicu.
@tema - Nemam pojma. Isto sam pričala, isto dozvoljavala, isto branila, isto bila strpljiva, sve isto, a imam dva različita deteta. Biće da je do karaktera, a ne do vaspitavanja.
Zapravo jeste lično jer si direktno mene citirala.
Mama nikada nijednom reči nije umanjila značaj tatine porodice, pa ni sada, sedam godina posle tatine smrti, ne dozvoljava da ti odnosi zahlade.
Ali deca rastu i vremenom uvide ko je kakav čovek, a o mojoj tetki njena dela najbolje govore.
Dok je mama bila u bolnici, jedva živa od sepse '93., došla je i ispreturala čitav stan, napravila novi razmeštaj po kući i pljuvala po svemu.
Kad je tata umro bacala se u grob za njim a nije došla da ga obiđe nijednom tokom njegove bolesti.
Zove je minimum jednom nedeljno i ako mama nije kući idući put je odmah proverava gde je bila i šta je radila i zašto je rešila da ide u posetu prijateljici.
Dan danas joj rukovodi nečim, određuje kako će i šta uraditi, diriguje, mama je trpi jer je naša porodica, da se ne bi svađali a ja prva više ne mogu da komuniciram sa njom, jer je gad.
Mama ćuti sve vreme i samo nas smiruje, jer neće da greši dušu ni pred Bogom ni pred pokojnim Nikolom.
Mani me priče o ispiranju mozga, tata nema kraj, jer je poreklom iz Hercegovine, rodom sa Kosova, odrastao u Vojvodini i bio je divan čovek.
Kažem da mi mama nije savršena, prvenstveno smatram da je trebalo svima da im pokaže zube (i svojima i tatinim i prijateljima) odavno i da bi bila mnogo srećnija u životu.
Druga tetka je samo energetski vampir, nju neizmerno volimo, samo je naporna
Ja obrnuto. Imala sam volje da objasnjavam i nikada nisam poklekla u fazonu "OK, evo ti, samo da budes miran i ne skaces mi po glavi"
A secam se scene... Tada sam bila nikakva, bezvoljna... a mi u busu, sedimo, sunce upeklo kroz ona stakla, mene boli glava... a on mali, brbljiv, radoznao... A zasto ovo? A kako ono?I to je bio redak trenutak kada nisam imala snage da odgovaram nego otaljavala sa "Ne znam." I nakon 1000 mojih "Ne znam." cujem 1001 pitanje:"A zasto kameleon onako izvrne oci?" -"Ne znam, pile." Kada se on u punom busu proderao: "Ja sta god tebe pitam ti ne znas, ne znas! Jesi li ti uopste isla u skolu?" A svi iz busa pogled ka meni.
tako cerka nesto radila pa se zadubila, a Čupavica, kako ovo pa kako ono, a ona par puta reče onako tek da je otkaci, vise da ona shvati da je kao ipak slusa...."Zato"..a mala ce 
i moji dvoje su ko nebo i zemlja
sa njim sve mora na misice, sve da se ponovi jedno 150 puta, pocev od neke najosnovnije, banalne stvari, pa do nekih slozenijih
istrcpi me na nivou atoma, majke mi
trudim se da budem ok, al nekad i mene stigne umor pa ga izgrdim i nakrpim, pa mi zao jer je sav svilen
ko da nije moj
a u stvari svesna sam da manipulise tom slinavoscu...
tako da se pred njim pravim da to ne plai kod mene
posle se jedem kad ostanem sama hehehee
a ona... boze, devojcica, a vredi mi za dvadeset njih, tako je dobra i tako razumna
naravno ima neke bube i ona, kad se zainati opasna je, i ima svoje misljenje i nema sanse kad zapne da je odgovorim, ali je generalno laksa za saradanju od njega
on upadne u svoj svet i pravi se da ne vidi i ne cuje a to ignorisanje mi je milion puta gore od njene tvrdoglavosti
