Roditelji cuvajte svoju dechicu!!!

[gost 92482]

Znao sam dečka koji je imao solidan život, drugare, devojku, posao. Jednog dana su ga optužili za nešto, što se kasnije ispostavilo da nije učinio (štaviše, izgleda da mu je sa namerom smešteno). Ali prekasno, jer iako mu ljudi nisu okrenuli leđa, verovali su da je kriv. Kada su to učinili i njegovi roditelji, ubeđujući ga da prizna krivicu koju nije zgrešio, digao je ruku na sebe. Jedan vikend smo bili na jamarenju, zabavljao se, smejao, dve nedelje kasnije bio je leš. Tu nije bilo simptoma, jednostavno se sve izdešavalo ubrzano. Beš tu priču koja do toga dovede, bolje ćutati.

 

[Nina]

Postoje roditelji ( ne svi naravno i ovo nije generalizacija) koji svoje nesupehe zele da kroz svoje dete pretvore u uspehe..Postoje deca koja takav pritisak nisu u stanju da izdrze i kod veceg neuspeha pucaju..nije mali primer da su deca zbog slabih ocena digla ruku na sebe..

 

[PAWLLE]

moje klince ne opterecujem sa skolom, samo da se kazu ocene i nismo ih peglali nikad zbog skole ,ma nisu nikad udareni , e sad drugarica ima isto dvoje vrsnjaci sa mojima i mladji dobije secer a starija se nagutala tableta jedva ostala ziva to sve zbog majke bolesne a da bi se iskupili za svoje gluposti kupili detetu skuter.itd........

 

[Jovanca Micic]

Dosta više sa školom kao razlogom. Imala sam brata od tetke. Išao u školu koju je zaista voleo, bio vrlo dobar đak bez nekih opterećenja i pritisaka. Kao i mnogi mladi ispunjene i neispunjene želje. Bio je dobrica koji je pomagao ljudima, obožavao je životinje ( išao je u srednju veterinarsku). Pravio je super palačinke, ani torte mu nisu bile strane. Opet naglašavam bez pritisaka od strane roditelja. Jedine dve neispunjene želje su mu bile da ima neki malo jači motor i da ima konja. Za motor u 17 godina malo bi se roditelja složilo, a za konja je morao da sačeka. Razlozi za smoubistvo nikome od nas ni danas nisu jasni.
I ne mogu roditelji da imaju apsolutnu odgovornost za sve. Vidim to na primeru isper sebe.

 

[taote]

Postoje u psihijatriji objašnjenja za uzroke, razloge i povode za samoubistvo. To je bolest, koja se nekad može, a nekad ne može izlečiti. Ima "samoubistava", kada samoubica pokušaj samoubistva izvede tako da bude pronađen ( i spasen), i to je svojevrstan vapaj za pomoć, a ima kada sve učini da ga ne bi mogli spasti - velika je razlika između njih. Ima neverovatnih zlostavljanja u porodicama, pa se niko ne ubija, već imaju traume, ili pokušaju da ubiju zlostavljača - moglo bi se zaključiti da je u pitanju sklop ličnosti, sklon jednom ili drugom načinu rešavanja problema.
Porodica i bliža okolina samoubice je trajno obeležena u svojoj okolini, i njihov život više nikada ne može biti isti, jer će celog svog života kriviti sebe zbog toga, a mi, našim osudama, samo još više doprinosimi njihovoj nesreći - a oni nisu stručni za prepoznavanje simptoma ovakvih bolesti.

 

[Hellen]

Лепо речено.

 

[Gambrinus]

Мој друг је умро пре више од пола године од тумора. Његова мајка није дозвољавала да иде на хемотерапију јер, "побогу, њено дете сигурно нема рак...." а онда је било касно. Толико о одговорности.

 

[taote]

Da li je on bio punoletan? I pokretan? Da li je izvršio samoubistvo da ne bi trpeo bolove? Ili je umro od bolesti? Odgovori na ova pitanja bi mnogo osvetlilistvar, u smislu da li se post nalazi na odgovarajućoj temi.
Što se tiče majke, i njenog potpuno iracionalnog reagovanja na tešku bolest svog deteta, mogu samo da kažem da nije normalna, a posle njegove smrti neće ni postati .
Ja razumem da postoje ljudi kojima je lakše da žive kada negiraju neki problem koji ih plaši (mada ne shvatam kako im je lakše, oni u sebi ipak znaju šta je istina), ali igrati se životom deteta, već prevazilazi ovaj razlog.

 

[Gambrinus]

Da li je on bio punoletan? I pokretan? Da li je izvršio samoubistvo da ne bi trpeo bolove? Ili je umro od bolesti? Odgovori na ova pitanja bi mnogo osvetlilistvar, u smislu da li se post nalazi na odgovarajućoj temi.
Što se tiče majke, i njenog potpuno iracionalnog reagovanja na tešku bolest svog deteta, mogu samo da kažem da nije normalna, a posle njegove smrti neće ni postati .
Ja razumem da postoje ljudi kojima je lakše da žive kada negiraju neki problem koji ih plaši (mada ne shvatam kako im je lakše, oni u sebi ipak znaju šta je istina), ali igrati se životom deteta, već prevazilazi ovaj razlog.

Требао је ове године да напуни 18 година. Умро је зато што је било касно, рак је захватио скро све органе. Прво му је одсечена скоро цела десна нога...
Желим да кажем, да није онако реаговала он би био жив сигурно.

 

[taote]

Pitam se, da je bila njena bolest u pitanju, da li bi isto negirala, ili bi pokušala sve moguće i nemoguće da bi se izlečila.
Ovo otvara mnoštvo novih pitanja, počev od toga da li neki roditelji više vole sebe ili decu (!) pa do toga kako jedna osoba može da se pravi da ne postoje stvari koje su dokazane i stoje činjenice pred njom, a ona rizikuje život deteta, samo da bi joj trenutno bilo "lakše"!
A nije mi jasno ni kako lekari nisu reagovali (možda nisu ni znali njeno mišljenje, i znam da ne smeju nikoga lečiti protiv njegove volje) npr., prijavom o teškom zapostavljanju deteta, koje može (a na kraju je i dovelo) dovesti do smrti deteta.

 

[Gambrinus]

Шта ја знам, она је захтевала да га пошаљу Беч на неке анализе... а тамо су јој рекли - сад је касно.

 

[Navar]

covek se odluci na samoubistvo onog trenutka kad shvati da se nalazi u bezizlaznoj situaciji...u situaciji u kojoj osoba sa svojim znanjima i umecem ne ume da se sa istom izbori...u drustvu uopste ne postoji emocionalno obrazovanje..emocionalna inteligencija je u najmanju ruku tek u povoju..sve sto na tome radi su zapravo samo diskusije po forumima slicnim ovom..zvanicno se nista ne preduzima da se u obrazovanje uvrste i takvi oblici poducavanja..tipa kako izaci na kraj sa zivotnim situacijama..koje su sve teze i komplikovanije kako se tempo zivota ubrzava..roditeljsko obrazovanje i vaspitanje je u velikoj meri ograniceno..samim roditeljima i njihovoj spoznaji..znanju i umecu..drugim recima..ako roditelji ne znaju kako nesto funkcionise..ne mogu ni decu poduciti tome.uz sve to drustvo i okolina igraju presudnu ulogu..a danasnje drustvo je jako izvitopereno i nema nikakv jasan sistem vrednosti..inace taj porast samoubistava je samo pokazatelj..za sta? pokazatelj da drustvo treba da se suoci sa sobom i pocne da se menja.

 

[Navar]

Znao sam dečka koji je imao solidan život, drugare, devojku, posao. Jednog dana su ga optužili za nešto, što se kasnije ispostavilo da nije učinio (štaviše, izgleda da mu je sa namerom smešteno). Ali prekasno, jer iako mu ljudi nisu okrenuli leđa, verovali su da je kriv. Kada su to učinili i njegovi roditelji, ubeđujući ga da prizna krivicu koju nije zgrešio, digao je ruku na sebe. Jedan vikend smo bili na jamarenju, zabavljao se, smejao, dve nedelje kasnije bio je leš. Tu nije bilo simptoma, jednostavno se sve izdešavalo ubrzano. Beš tu priču koja do toga dovede, bolje ćutati.

ovo je recimo pristojna ilustracija o onome o cemu sam ja pricao u prethodnom postu

 

[Navar]

i te recenice osude tipa da je neko slabic ili bolestan koji digne ruku na sebe..iskljucuju jednu cinjenicu..nagon za samoodrzanjem koji je najjaci nagon u svakom coveku..potrebna je ogromna snaga volje da se nadjaca taj nagon i digne ruka na sebe..

 

[Navar]

za svako samoubistvo pored odgovornosti koju snosi sam pocinilac..podjednaku odgovornost snosi i drustvo..

no fruther comments on this subject

 

[taote]

Da, ali ne bude okrivjeno drušrtvo, već isključivo porodica. A društvo je svakako najviše doprinelo klimi koja pogoduje i odgovarajućem mentalnom sklopu, i neznanju ljudi kako da vaspitavaju decu, i kako da prepoznaju negativne simptome - bilo čega, ne samo samoubilačke namere.
Osim toga, moramo uzeti u obzir da postoje bolesti koje dovode do samoubistva - a i te simptome ne umemo da prepoznamo. a to su teške bolesti, kada su u stanju da ponište nagon za samoodržanjem, kao što si nas to dobro podsetio.