Roanouk-jedna od najstarijih nerešenih misterija u Americi

[Nina]

Da bismo došli na početak jedne od najstarijih nerazjašnjenih misterija u Americi, vraćamo se u avgust 1587. godine.
Iako se u Sjedinjenim Državama 1601. obeležava kao godina kada su prve kolonije naselile Novi svet, pokušaji da se doseljenici nastane desili su se nešto ranije, ali, istina, ne baš uspešno.

Engleska kraljica Elizabeta I, donela je 25. marta 1584. godine kraljevsku povelju o kolonizaciji nekih krajeva Severne Amerike, sa ciljem da otvori put ka bogatstvu Novog sveta.Ser Volter Roli, preuzeo je povelju od strane kraljice, i poslao daljeg rođaka ser Ričarda Grenvila da kolonizuju obalu Severne Amerike. On je je 1584. organizovao i poslao prvu ekspediciju na Roanouk. Međutim, ona nije bila uspešna i Grenvil se vratio za Englesku, ali je na ostrvu ostavio nekoliko članova ekspedicije.

U avgustu 1587. godine, druga ekspedicia koju je činila grupa od oko 115 engleskih doseljenika stigla na ostrvo Roanouk, koje se nalazi u blizini obale današnje Severne Karoline.Kasnije te godine odlučeno je da Džon Vajt, otplovi nazad u Englesku kako bi doneo još zaliha hrane. Vajt je na ostrvu ostavio svoju porodicu, ženu, ćerku i unuku - Virdžiniju Der - prvo englesko dete rođeno na teritoriji Amerike.

Međutim, samo što se vratio u Englesku, izbio je veliki pomorski rat između Engleske i Španije, pa je kraljica Elizabeta I svaki raspoloživi brod poslala da se suoči sa moćnom španskom armadom.U avgustu 1590. godine, čak tri godine kasnije, Vajt se konačno vratio na Roanouk.

Međutim, na ostrvu nije zatekao nikoga. Nije pronašao nikakav trag kolonije, niti je bilo šta ostalo iza njenih stanovnika. Kuće nisu bile spaljene ili porušene, nego rastavljene, što sugeriše da stanovnici nisu otišli u žurbi. Pored nagađanja, imao je samo jedan trag, reč Croatoan urezanu u drvo.

Istrage o sudbini "izgubljene kolonije" u Roanouku trajale su vekovima, ali niko do sada nije dao odgovor.
Croatoan je bilo ime ostrva južno od Roanouka na kome je živelo istoimeno indijansko pleme. Možda su, dakle, koloniste ubili ili oteli domoroci sa tog ostva.
Druga teorija kaže da su pokušali sami da otplove nazad u Englesku, pa su se izgubili na moru. Ili da su ih na moru pronašli Španci.
Godine 2007. počelo je prikupljanje i analiza DNK lokalaca kako bi se utvrdilo da li su u srodstvu sa doseljenicima, lokalnim domorodačkim plemenima ili oboje.
Sledeća grupa engleskih doseljenika, izvukla je pouku, i 17 godina kasnije svoju koloniju osnovala malo severnije, u Džejmstaunu.

 

[The_Night_Hawk]

O ovome sam skoro gledao DVA razlicita dokumentarca...
neverovatno je da niko ni danas nije nasao nikakav trag osim par cinija i kasika koje su ostale...
Licno mislim da su morali zajedno da odu negde...
ko zna, mozda su se stopili sa Indijancima...
to moze da kaze samo DNK analiza...

 

[gost 434706]

Misterija Roanok kolonije je rešena:

https://news.artnet.com/art-world/archaeologists-mystery-lost-roanoke-lost-colony-1921594/amp-page

Ostaci evropskih predmeta iz tog perioda pronađeni na Kroaton ostrvu gde je živelo istoimeno indijansko pleme dokazuju da su se kolonisti asimilovali u starosedelačko stanovništvo.

Činjenica da priča i dalje opstaje kao misterija nije stvar istinske misterije, već evropske sujete. Nije bilo neobično da kolonisti tokom čitavog perioda kolonizacije i osvajanja kontinenta dezertiraju i pridruže se lokalnim indijanskim plemenima, u potpunosti se asimilujući i odbijajući da se vrate čak i kada bi to mogli. To je činjenica koja se prikrivala, jer je udarala na evropsku sujetu, pa se o tome nije ni pričalo do posle Građanskog rata. Ali stvar je krajnje logična: zašto neko ne bi odbacio nepraktičnu odeću elizabetanskog doba za daleko praktičniju indijansku odeću, zašto ne bi usvojio njihov način ishrane, budući da su prve godine naseljavanja bile godine gladi i kanibalizma jer kolonisti nisu umeli da gaje svoju hranu i zavisili su od zaliha uz Evrope kojima je trebalo po nekoliko meseci da stignu, oblasti koje su naseljavali su bile bolesne, zaražene klicama tifusa i dizenterije, indijanska plemena su uglavnom bila miroljubiva i egalitarna, dok su kolonije Česapika usvajale evropski model upravljanja po kome se nakon nekog vremena po modelu evropske aristrokratije izdvajala klasa bogatih, i upravo to je ono što vremenom opredelilo južnjačku politiku za najsuroviji oblik ropstva u istoriji, komercijalno plantažno ropstvo. Iz te perspektive, odbegli kolonisti nisu nestali, već su se spasili.

 

[Manga Hilux]

Колонија Роаноук (/ˈroʊəˌnoʊk/) познатија као Изгубљена колонија, била је једна од Енглеских колонија на простору Северне Америке у 16. веку. Основана је на истоименом острву у Сједињеним Америчким Државама као покушај краљице Елизабете I да успостави енглеску власт на овом простору. Колонију је основао сер Волтер Роли (енг. Sir Walter Raleigh, 1552—1618).


Мапа источне обале Северне Америке из 1585. аутора Џона Вајта. Розе бојом означена је Роаноук колонија
Покушаја да се на простору Северне Америке организује колонија било је више: прва група од око 400 колониста због масовног страдања напустила је острво и вратио се у Енглеску, а на острву је остало 15 становника. У другој групи досељеника нестало је више од стотину. Сви покушаји да се у Енглеској нађу нови колонисти, били су безуспешни, због прича о мистериозном нестанку првих досељеника, тако да је после три године постојања живот у колонији замро.

Становници колоније нестали су током енглеско-шпанског рата, на мистериозан начин, што је утврђено тек након три године, од последње испоруке материјала из Енглеске. Како и даље нема јасних доказа како се то десило, колонија је добила, данас уврежен назив, „Изгубљена колонија” (енг. The Lost Colony).

Популарна прича о „Изгубљеним колонији”, данас се уско повезује са суседним индијанским племеном Лумбе, и филмом који је сниљен на ову тему. Историчари претпостављају да је мистериозни нестанак колониста повезан са заробљавањем и асимилацијом преживелих колониста од стране локалних непријатељских племена, или одвожењем заробљеника са острва од стране Шпанаца.