Ритуал и догма као парадигме организовања на страни перцепције

Ритуал(обред) нема никакву вредност на страни акције.
Њиме се не постиже никакав циљ на страни акције.
Због тога обред(ритуал) људи сматрају бескорисним па тиме и бесмисленим.

Обред(ритуал) има вредност на страни перцепције.
Обред(ритуал) је парадигма перцепције односно организације на страни перцепције.

Обред(ритуал) представља симболику система перцепције организације на страни перцепције.


Организација на страни перцепције одржава обред(ритуал)
а обред(ритуал) одржава организацију на страни перцепције.

 

[Родитељ Три]

Догма је модел перцепције организације на страни перцепције
која мора бити постојана да се не би мењала под притиском организација на страни акције.
То је дефиниција догме.

Догма служи одржању организације на страни перцепције.
Промена догме скоро сигурно значи и стварање нове организације на страни перцепције
која се темељи на новој догми.

Догма, доктрина, декларација, итд..


Ево један пластичан пример:

На Београдској твђави праве зграде:

Дозвола је добијена на основу промене Урбанистичког плана.
Урбанистички план је догма Удружења гласача Београда (на пример)
као организације на страни перцепције (јер се доноси на нивоу Београда).

То је дакле модел перцепције организације на страни перцепције.
Он не може да се мења према интересима организација на страни акције
и управо зато је догма.

Интерес је у начелу парадигма организације на страни акције
а догма је парадигма организације на страни перцепције.

 

[hm337]

otvori blog