Римејк филма "Мост" је лоша идеја. Постоје филмови који припадају једном времену, не ријетко бивају и авангардни за то вријеме, ту се једноставно посложи много тога, касније покушати поновити то у правилу бива фјаско. Филм "Мост" је такав.
Опет, када говоримо о филму "Мост" ту је незаобилазна прича о Хајрудину Шиби Крвавцу. Режисер који је знао знање и који се родио у погрешно вријеме. Несрећа тог нашег времена је насљеђе једне бурне епохе, код нас праћене и идеолошким сукобом. Од идеологије која је побиједила, оно најбоље, а како то и бива увијек, изгинуло је у рату. Оно што је ваљало и претекло, скончало је на једном егзотичном острву знаном као Голи Оток.
Шиба је наравно такође тада био гледао у погрешну страну па је био на "преваспитавању" на поменутом острву.
Позиције су уграбили подобни медиокритети, бескрупулозни, склони интригама и ту се негативна селекција подразумијевала.
И у филму. Пуцали су деценијама те тзв партизанске филмове, идеолошки обојене, а да би били што упечатљивији,за улоге тих "злоћа", мрских четника, бирали би ликове мрачног и суровог изгледа. Пуно се улагало у те филмове, пара није смјело фалити, но како то и бива са филмовима гдје је примарна пропагандна сврха, безвриједни су.
Ипак, заломио се и један добар, свакако најбољи од тих тзв партизанских филмова снимљених у тим временима, "Вртлог (1964)", гдје је шансу након година снимања документараца напокон добио и Шиба Крвавац. Трилогија, а једна прича приказује и компликован однос оца четника (којег глуми Павле Вујисић) и сина партизана, филм који одсликава сву трагедију тог времена и ту нашу несрећу. Као такав неподобан, бјеше дуго оно што кажу "бункерисан". а Шибу су подсјетили на његову ибеовску прошлост.
Дали су му још једну пансу, али да припази. И Шиба мијења приступ. Тако је из нехата настао поджанр који је неко назвао југо-вестерн. Можда рогобатно, но није грешка, то је то, нема ту идеолошког приступа, задатог калупа да се оцрне идеолошке злоће, четници, ови, они, јок, филмови гдје је приоритет на драматургији, глорификација храбрости, оданости, посвећености циљу, гдје позитивци, увијек досјетљиви готивни мангупи зајебу те негативце. Идеолошку позадину мијења сукоб моралних начела, унутрашња преиспитивања, занимљиви обрти, нема "празних ходова" и непотребних сцена, и то су били заиста добри, можемо рећи и одлични филмови.
И филм "Мост" и сви каснији Шибини филмови су из те приче, покушали су још неки слиједити тај калуп, нису успјели. Можемо рећи да је Шиба Серђо Леоне југословенске кинематографије.
