Rijaliti program

[crveni oblak]

Ajmo dalje:

Vrste ''gledalaca'':
- ''ne gledam ja to, ali sve znam do detalja kad slucajno vrtim kanale'' ( s tim sto se na rijalitiju nekako, nekom visom silom, zablokira dugme ebiga)
- ''ne gledam ja to, al procitam u novinama sta se desava'' ( zanimljivo je da ljude interesuje da citaju o onome sto ih ne interesuje da gledaju :s )
- ''pa sta da gledam kad nema nista zanimljivo'' (a rijaliti je zanimljiv do mojega)
- ''ma ja gledam samo Diskaveri i ozbiljne televizije'' (hahaha, ovi ne daju da im ispiraju mozak Srbi, nego se predaju inostranim manipulacijama sa kvazi-naucnim sadrzajem)
- ''ma ja gledam samo Slagalicu i vesti na B92, RTS ne gledam jer lazu'' (a B92 je ne lazhe, nego mazhe)
- ''ma ja gledam tv da se opustim, a ne da se nerviram'' (msm, blejanje u tudju histeriju ili tudje napeto ponasanje je opustajuce???)
- ''ja ni ne ukljucujem tv'' (a sto ga koj moj drzis u stanu? da bi brisao prasinu sa njega? nije nego)
- ''ne gledam nista sto mi se servira na tv jer mi jednostavno nije potrebno u zivotu'' (ima li jos nekog osim mene u ovoj grupi?)

 

[Гост форума]

- ''ne gledam nista sto mi se servira na tv jer mi jednostavno nije potrebno u zivotu'' (ima li jos nekog osim mene u ovoj grupi?)

Немамо ТВ.

На рачунару имамо ТВ картицу. Понекад погледам неке вести или деца гледају цртане филмове. Извор информација нам је интернет и новине.

Ријалити програм = губљење времена

Радије читамо књиге.

Десетак година у назад не гледамо телевизију.

 

[crveni oblak]

Десетак година у назад не гледамо телевизију.

Jupiii, vec nas je cetvoro plus clanovi tvoje porodice. Sad mozemo retji da statisticki postojimo kao grupa, a ne kao pojedinci chudaci.

 

[Ériu]

Podstaknut nekim dešavanjima u poslednje vreme voleo bih da čujem i tuđa mišljenja o rijaliti programima uopšte. Kako na njih gledate, da li ih gledate i kakav utisak mislite da oni mogu da vrše na pojedinca, porodicu i naravno dečicu . Ne bih voleo da bude odgovora tipa ,,ne gledam to, ne dajem deci, to je sr*nje i sl'' al' ako vam je baš merak vi ostavite i takav . Voleo bih da bude argumenata za i protiv prikazivanja ovih programa i bez obzira na to šta ste po struci...samo pucajte...psihološki, socijalni, politički aspekt...kako god.

panem et circenses. najprimitivnije nagone drustva zadovoljavas na najprostije nacine, i velika kolicina ljudi je sa tim sasvim zadovoljna. postoji od kad je i sveta. zabraniti ne, svako bira sta ce da gleda, niko te ne tera na silu da buljis u televizor. ko se tu pronalazi, nek izvoli. ko ne, nek gasi televizor.

licno televizor ne gledam vec godinama, zato sto mi internet zadovoljava sve potrebe za informacijama i zabavom. imam ga u kuci, al ne znam ni da ga upalim. sa reality shows sam u kontaktu toliko koliko izadju u dnevnim vestima, mada nisam bas najbolje shvatila u kojoj s vezi ti ljudi i njihova desavanja sa ekonomskim, politickim i srodnim desavanima u drustvu al ae.

 

[gost 236766]

...



"Енд нау сомтинг комплитли дифрент" фром

Pet kajanja umirućeg



Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnice da na miru umru kod kuće. Sa njima sam podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u svom životu. Bila sam sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi se toliko promene kad se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Tako sam naučila da nikada ne podcenim nečiju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba doživela je, kao što se može i očekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronašao je svoj mir pre nego što smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili što bi drugačije uradili, neke zajedničke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najčešćih:



1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život koji je odraz moje prave ličnosti, a ne onakav kakav su drugi očekivali od mene. Najveći broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov život skoro završen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajući da su uzrok odluke koje su načinili ili su izbegli da načine. Veoma je važno pokušati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suviše je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube.



2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muški pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druženje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa žaljenjem. Ali pošto je većina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muškarci su duboko žalili što su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanjem svog života i praveći svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne možete. I stvarajući više prostora u životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način življenja.



3. Žao mi je što nisam imao više hrabrosti da ispoljim svoja osećanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osećanja kako ne bi narušili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono što su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorčine i besa koji se u njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu počnete da govorite ono što mislite, na kraju će to vaš međusobni odnos podići na jedan viši i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dođe do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u životu. Kako god da se desi, na dobitku ste.



4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. Često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja života, a tada više nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim životom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvraćenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala šansa za to. Svakom nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobičajeno da ih izgubimo usled prebrzog načina života. Kada se suočite sa nadolazećom smrću, fizički delovi života gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono što ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suviše bolesni i nemoćni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve što ostane u poslednjim nedeljama, ljubav i naši međusobni odnosi.



5. Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da se pretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti.




Život jeste izbor. To je tvoj život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno.


Bonnie Ware








Дис из а kolorno neadekvatni Copy & Paste sublimiranih Po(r)uka zaista stvarnih ljudi, sa zalaska njihovog realnog Vremena, preuzeto sa "Drustvo/Religija/Budizam", kao Post Osobe pod nikom "ukupno" ... zato sto se ovakvim Sadrzajem Niko ne obraca vasoj svakodnevnoj svesti, a potencijalno je Vazno za svaciji Zivot..