Ričard Noris Vilijams profesionalni teniser preživeo Titanik

[Nina]

Kada je Titanik potonuo 1912. godine, samo 712 od 2.208 ljudi je uspelo da preživi, a među njima je bio i Ričard Noris Vilijams, 21-godišnji profesionalni teniser koji je krenuo na putovanje sanjajući o grend slem tituli.

Titanik je napustio Sautempton i krenuo ka Njujorku 10. aprila 1912. godine, a četiri dana kasnije najveći putnički brod je udario u ledeni breg i potonuo.
Nisu svi putnici uspeli da stignu do čamca za spasavanje, a na kraju je 712 ljudi preživelo nesreću, o kojoj je jedna od najneverovatnijih priča bila ona o Ričardu Norisu Vilijamsu.

Mladi teniser je sa svojim ocem, Čarlsom Dvejnom, odlučio da napusti rodnu Ženevu i ode u Pensilvaniju, a Titanik je trebalo da pokrije glavni deo putovanja. Ričard je bio perspektivni teniser koji je želeo da igra nekoliko turnira u SAD pre nego što počne da studira na Harvardu, a godinu dana ranije je osvojio turnir u Švajcarskoj i skrenuo pažnju na svoj talenat.

Kada je Titanik počeo da tone, Vilijams je postao heroj. Počeo je da napušta kabinu sa ocem kada je video čoveka kako pokušava da oslobodi drugu kabinu sa preostalim putnicima. Mladi Ričard je razvalio vrata uprkos pretnjama posade da će ga prijaviti (zamislite to) zbog nanošenja štete

 

[Nina]

 

[Nina]

Vilijams je potom prisustvovao mestu patnje svog oca, koji se nalazio na polomljenoj polovini broda. Borba za život mladog tenisera počela je kada ga je talas bacio u okean, a on je uspeo da dopliva do čamca. Međutim, Ričard nije odmah uspeo da uđe u čamac, već je dugo vremena proveo u ledenoj vodi, od čega je dobio promrzline na nogama, što mu je ugrožavalo život. Kada je stigao do kopna, Vilijamsu je rečeno da ako želi da preživi mora da mu se amputiraju obe noge. Ričard je bio mlad, živeo je san da postane uspešan teniser i odbijao je da sluša lekare. Odlučio je da pokuša da se sam izleči. Vilijams je uspeo da se oporavi, a čudo je tek trebalo da usledi. Kasnije te godine, Ričard Noris Vilijams je osvojio Otvoreno prvenstvo SAD u konkurenciji mešovitih parova sa Meri Braun. Dve godine kasnije, postao je šampion Otvorenog prvenstva SAD u muškom dublu sa Morisom Meklaflinom.

Karl Ber, još jedan teniser koji je uspeo da se spase, takođe je bio na Titaniku. Vilijams i Ber su zajedno osvojili čuvenu salatu u Dejvis kupu.
Pored grend slem titule, Vilijams se mogao pohvaliti i time da je trećeplasirani teniser sveta, a verovatno bi postigao još veće rezultate da se rat nije dogodio.
Već 1914. godine, njegova karijera je prekinuta početkom Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao, a za zasluge u vojsci Sjedinjenih Američkih Država dobio je Ratni krst i medalju Legije časti.