"Riba Sudnjeg dana"- retko stvorenje iz velikih dubina

[Nina]

Posetioci plaže u Južnoj Donjoj Kaliforniji duž obale Pacifika, primetili su izuzetno retku ribu iz porodice pojasovki koja živi na velikim dubinama i retko izlazi na površinu, prenose danas mediji.Ova vrsta se veoma retko može videti, a najčešće kada ugine pa je posle nepogoda more izbaci na obalu, piše Guardian.

Primerak koji je viđen ovog puta bio je relativno mali, pošto ta vrsta u proseku dostiže dužinu od preko tri metra.
Najduži primerak ribe pojasovke koji je ikada viđen imao je dužinu od čak 11 metara, pokazuju podaci Muzeja prirodne istorije iz Floride.
Ova vrsta ribe primećena je u vodama Kalifornije tri puta tokom prošle godine, a njeno češće pojavljivanje naučnici pripisuju promena uslova u okeanima.

Prema japanskom folkloru, pojasovka se smatra glasnikom sudnjeg dana, iako su istoričari osporili teoriju da ona može da predvidi zemljotres.
Ova ideja ponovo je postala aktuelna nakon što je na japanskim plažama pronađeno oko 20 pojasovki posle razornog zemljotresa 2011, navodi Guardian.
Japanski istraživači su, međutim, 2019. sproveli istraživanje kojim su utvrdili da ne postoji veza između pojave ove vrste ribe i zemljotresa.

 

[Nina]

Nikada čula za ovakvu ribu.Ko zna kakvih još živih stvorenja ima u morskim dubinama a da i ne znamo za njih

 

[bird again]

Svetiljka na glavi i morski sneg

Mora i okeani prekrivaju otprilike 71% površine naše planete, a o njima znamo manje nego o Mesecu. Do sada je istraženo tek 5% okeana. Jedan od razloga je što su istraživnja dubina okeana gotovo jednako skupa kao i put u svemir.

Većina biljaka i životinja koje žive u moru, žive na dubini od najviše 200 m. Sa povećanjem dubine, uslovi za život su sve manje pogodni.
Najdublji deo okeana i najdublje mesto na površini Zemljine kore je Marijanski rov. Ovaj rov se nalazi u Tihom okeanu i dostiže nešto manje od 11.000 m. Marijanski rov naučnici opisuju kao duboko, crno i hladno mesto sa ogromnim pritiskom. Pritisak na dnu iznosi čak 108,6 MPa, što je hiljadu puta više od atmosferskog pritiska na nivou mora. Nа tim velikim dubinama, jedsan istraživački tim bio je iznenаđen pronаlаskom primerаkа nekoliko vrsta riba dugаčkih oko 30 cm, morskih rаčićа i drugih živih bića.
Na otvorenom moru, svetlost prodire do oko 110 m dubine, a u neposrednoj blizini obale, gde je voda manje čista - samo 15 m. Upravo to je razlog zašto u velikim mračnim dubinama ne možemo pronaći biljke kojima je za životne procese neophodna svetlost.
Jedna od interesantnih vrsta organizama velikih dubina je džinovski cevasti crv koji, za razliku od drugih životinja, nema usni otvor. Ova vrsta se hrani uz pomoć bakterija koje žive u njegovom telu u simbiozi. U dubinama Tihog okeana, u blizini obale Južne Amerike, uz pukotine u morskom dnu, iz koje na površinu izvire topla voda bogata mineralnim solima, pronađeni su crvi dužine 2 m, slepi rakovi i ogromne bele školjke. Čak i u kraterima podmorskih vulkana žive mikroorganizmi prilagođeni tim teškim uslovima za život.

 

[bird again]

Zmaj i kovčeg

​

Zmijozube ribe iz familije Anoplogasteridae dobila su ime po grčkoj reči anoplo što znači razoružana. Imaju kratko telo i veliku glavu. Zbog ogromnih zuba nalik zubima zmija otrovnica, ova vrsta nazvana je zmijozub, a zbog izgleda zovu je i svirepo čudovište. Boja odrasle jedinke varira od tamno smeđe do crne. Iako izgleda zlokobno i opasno, ova riba može da naraste samo oko 15 cm. Živi u umerenim i tropskim morima i okeanima, na dubinama od oko 5.000 m.
Riba morski zmaj (Grammatostomias flagellibarba) uprkos veličini do 40 cm, jedan je od najstrašnijih predatora u morskim dubinama. Ima veliku glavu i usta opremljena sa mnogo oštrih zuba koji liče na kljove. Na bradi ima dugačku svetleću nit koju koristi kao mamac za plen. Živi u dubokim vodama okeana na dubinama do 1.500 m, u većini tropskih regija.
Dubokomorska riba kovčeg (Chaunacopsmelanostomus) koja izgledom podseća na punoglavca, ima mekano telo i dugi rep prekriven malim bodljama. Može da naraste do 10 cm. Živi u Središnjem i Istočnom Indijskom okeanu, na dubini 1.320-1.760 m. Naziv melanostomus dolazi od grčke reči melanos, znači crno i stome, što znači usta (ili otvor).
Biolozi se nisu mnogo mučili kada su imenovali dugonosu himeru(Rhinochimaera pacifica), ribu koja može da naraste do 1,5 m.U Južnoj Africi je poznata kao „duh ajkula”, iako je ova riba samo daleki rođak morskih pasa. Dodir njenih otrovnih peraja na leđima može da ubije odraslog čoveka, iako je verovatnoća da se to desi na dubini od 2.500 m, na kojoj živi, poprilicno mala.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

zanima me samo kakava je za jesti, citao sam top

 

[bird again]

Ova zadnja sa slike hrskava, top

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Ova zadnja sa slike hrskava, top

pa to xD

 

[maybell]

kao neka ogromna pantljicara

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

bez sale u Japanu ih jedu

 

[bird again]

bez sale u Japanu ih jedu

Koju ribu?

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Koju ribu?

te, iz dubokih mora, mozda bas i tu

 

[bird again]

Zive u velikim dubinama. Kako ih uhvate?

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Zive u velikim dubinama. Kako ih uhvate?

podmornicama, gledao sam dokumentarac o tome

 

[bird again]

podmornicama, gledao sam dokumentarac o tome

Zvuci prilicno neverovatno.
Nisam cula za to.