Retraumatizacija, dajte savjet

[cepelin123]

Pozdrav forumasi,

Molim vas da budete ozbiljni i konstruktivni po pitanju teme jer trenutno trebam pomoc i savjet.

U osnovnoj školi i nesto malo u srednjoj skoli bio sam zrtva psihickog maltretiranja, sadrzaj maltretiranja je bio na racun moje muskosti, na njenom unistavanju. Degradacija moje muškosti, znaci da su me druga djeca oslovljavala u zenskom rodu ili nazivala p*d**om, iako ja nisam pokazivao sklonost takvom ponasanju.
Mislim da je moja sitna tjelesna gradja i njezan pristup drugima odigrao ulogu u tome.

Zanimljivo je da su me podjednako vrijedjali i djecaci i djevojcice a par puta sam bio zrtva i odraslih osoba, muskaraca (sto mi je najgore bilo). Bio sam uvijek odlican ucenik i posvecen skoli. U jednom trenutku bi trazili pomoc od mene da im pomognem oko zadace, zadataka, posudim nesto a u drugom trenutku bi me ponizavali. Ja sam (kako sam bio jadan) uvijek pomagao i sutio na uvrede, pravio se da mi nista ne govore jer sam bio zeljan druge djece. Da se druzim.

Uzrok maltretiranja moze biti moja njeznost pri kontaktu s ljudima jer u djetinjstvu nisam uz sebe imao stalno prisutnu musku figuru pa mi je majka bila i jedno i drugo. Kao što sam spomenuo, komentari su bili da sam p, da sam curica, da imam p* glas (imam tih glas, nisam ja kriv sto mi je takav, volio bih da je muskiji i ja sam vjerovao da sam ja kriv i da me mogu vrijedjati) i razne druge gadosti na racun seksualnosti.
Branio sam se sutnjom i ignorisanjem. Kamo srece da nisam.
Ni sam ne znam kako se nosim s tim svim traumama, odnosno kako sam se nosio, to je sve prestalo prije 6-7 godina. Do jucer....

Sad ne znam je li ovo jucer bila uvreda ili saljiv komentar pa ih vas zamolio da mi kazete svoj pogleda na jucerasnju situaciju. I kako bi vi reagovali i sta je ovo bilo?

Odlazim s predavanja ranije i jos jedan kolega i pristize za nama jedna kolegica i nama dvojici govori da joj pridrzimo stvari dok obuce jaknu, meni je dala torbicu a drugom kolegi ceker. I ona uzima stvari od nas dvojice i meni govori "dobro ti stoji torbica" i nastavi pricati nesto drugo. Cak smo se vracali kuci zajedno, ja i ona i pricala je neke normalne teme, kao da mi nista nije rekla prije toga. A ja sam sutio. Bio sam slomljen.

Ja sam u tom trenutku propao, kad mi je rekla "dobro ti stoji", pozelio da sam negdje drugo. Tesko mi je bilo. Dosao sam kuci i razmisljao o svemu. Sinoc nisam mogao ni zaspati zbog tjeskobe. I stalno razmisljam o tome.
Da sam normalan muskarac, da nemam svoje podrucje konflikta i traume sigurno ne bih obratio paznju na to, ali imam traumu tako da moram prihvatiti svoje stanje. Majka kaze da se ne trebam brinuti da je to bila sala ali ne znam...i ja znam da je to sala i komentar glupi ali mene to kopka i cini me tjeskobnim. Znam da cu sad par dana ruminirati o tome.

Sebi sam se zakleo davno da nikad necu dozvoliti vise da budem pogazen na taj nacin, a evo desilo se jucer. Zasto ne znam. Time sam izdao samog sebe mi je mozda sad i teze nego jucerasnja uvreda.
Sta vi mislite o svemu ovome?
Da li sam ja preosjetljiv ili me ona zeli bocnuti ili uvrijediti?
Kako bi vi postupili kad bi vam neko to uradio?
Je li to bio napad na moju muskost?

Imam sljedece mogucnosti:
1. Praviti se da se nije nista desilo (sto smatram da je najgore jer mi je to prijasnji mehanizam odbrane)
2. Ne pricati vise s doticnom
3. Reci joj na samo da se sa mnom ne sali na takav nacin (ne bih da pisme poruku vec uzivo)
Ili?

Meni je uspjeh sto uopce imam hrabrosti napisati sta mi se desavalo, prije nisam imao hrabrosti jer sam se stidio.

P.s. nemojte me osudjivati da sam razmazen i slicno jer nisam, dosta toga trpim i sutim. Da sam nesiguran u svoju muskost, pa jesam, ja to priznajem, ocito ali to nije razlog da me osudjuju i muskarac moze biti nesiguran jednako kao zena. Meni su nesigurnost namtenule druge osobe, moji zlostavljaci a ne ja sam sebi. Samo sto je muska nesigurnost nepozeljna dok se zeni pomaze. Tako da kad bi ovo ispricao nekome u stvarnom zivotu bio bih kriv sto sam maltretiran. Mnogo sam radio na sebi, mnogo, pa mi jako tesko padnu ovakvi komentari koji me vracaju na traumu od prije.

 

[gost 443389]

Mnogo nas je ugaženih, omalovaženih, poniženih. Kružna patnja. Možeš da joj žestoko odbrusiš, budeš agresivan, ali tako donekle ružiš sebe, osim ako nisi tvrdokoran, što opet nije dobro. Možeš da iskuliraš. Možeš asertivno i ljubazno da kažeš da ti to ne prija, što je verovatno najbolje. To su neke opcije, pa izaberi možda prema svom karakteru, šta znam...

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ona nije mogla nikako znati što si ti proživljavao u teen godinama, posve sam sigurna da nije bilo ničega u rečenom osim zezanja. Prilično sam sigurna da bih i ja bacila sličan komentar svom kolegi (vjerovatno nekada i jesam) iz zabave, zezanja i sl.
Ne nosimo na čeli ispisane traume iz prošlih vremena. Ne mora značiti da te neko želi uvrijediti ako ti kaže nešto što ti povežeš sa prošlošću
Nastavi se normalno družiti, kažeš da je sve to prestalo pa se i ponašaj tako.
Dakle, glasam za mogućnost 1-ali ne kao tvoj mehanizam odbrane, već evo objasnih gore zašto.
Sa srećom, druže!

 

[Lagerta]

Slažem se sa Ćerkom, ako nije upoznata sa tvojim traumama, moguće da je bezazlena opaska, zezanje. Ako sada nemaš problema da neko na osnovu tvog fizičkog izgleda komentariše tvoje opredeljenje, onda to shvati kao malo provokativnu šalu i tako i reaguj. Ne možeš ubuduće vagati za sve što ti se desi da li je neko imao nameru da te uvredi ili je samo grubo zezanje, koje je uobičajeno kod mladih. Ja bih tako nešto skrenula na šalu, jer u drugom slučaju, opet se sam vraćaš na doživljaje iz detinjstva i kod sebe i dalje podstičeš nesigurnost i nelagodnost.

 

[Iskapa]

Dečko ne pravi od muve magarca,cura se samo našalila,nema potrebe da išta preduzimaš,ponašaj se kao da se ništa nije desilo,jer se ništa nije ni desilo.

 

[cepelin123]

Meni nije jasno kako ste tako svi sigurni da je sala u pitanju. Ja bi volio da shvatam stvar bezazleno kao vi ali nisam. Nadam se da ste procitali dio o dogadjajima prije koji su mi se desili. Za mene je ono uvreda.

 

[Elle]

Meni nije jasno kako ste tako svi sigurni da je sala u pitanju. Ja bi volio da shvatam stvar bezazleno kao vi ali nisam. Nadam se da ste procitali dio o dogadjajima prije koji su mi se desili. Za mene je ono uvreda.

Za tebe da, ali ne znači da je ona imala takvu nameru. Ti se postavljaš kao da jeste. Na osnovu čega si ti siguran u to?

Tvoja prethodna iskustva sa ovim nemaju nikakve veze, a ti ipak sve što sledi tumačiš u skladu sa tim. Razumem zašto, ali ti samo skrećem pažnju da ni to nije objektivno. U stvari to je najmanje objektivno od bilo kakvog drugog tumačenja njenih reči.

 

[Џорџи]

Pozdrav forumasi,

Molim vas da budete ozbiljni i konstruktivni po pitanju teme jer trenutno trebam pomoc i savjet.

U osnovnoj školi i nesto malo u srednjoj skoli bio sam zrtva psihickog maltretiranja, sadrzaj maltretiranja je bio na racun moje muskosti, na njenom unistavanju. Degradacija moje muškosti, znaci da su me druga djeca oslovljavala u zenskom rodu ili nazivala p*d**om, iako ja nisam pokazivao sklonost takvom ponasanju.
Mislim da je moja sitna tjelesna gradja i njezan pristup drugima odigrao ulogu u tome.

Zanimljivo je da su me podjednako vrijedjali i djecaci i djevojcice a par puta sam bio zrtva i odraslih osoba, muskaraca (sto mi je najgore bilo). Bio sam uvijek odlican ucenik i posvecen skoli. U jednom trenutku bi trazili pomoc od mene da im pomognem oko zadace, zadataka, posudim nesto a u drugom trenutku bi me ponizavali. Ja sam (kako sam bio jadan) uvijek pomagao i sutio na uvrede, pravio se da mi nista ne govore jer sam bio zeljan druge djece. Da se druzim.

Uzrok maltretiranja moze biti moja njeznost pri kontaktu s ljudima jer u djetinjstvu nisam uz sebe imao stalno prisutnu musku figuru pa mi je majka bila i jedno i drugo. Kao što sam spomenuo, komentari su bili da sam p, da sam curica, da imam p* glas (imam tih glas, nisam ja kriv sto mi je takav, volio bih da je muskiji i ja sam vjerovao da sam ja kriv i da me mogu vrijedjati) i razne druge gadosti na racun seksualnosti.
Branio sam se sutnjom i ignorisanjem. Kamo srece da nisam.
Ni sam ne znam kako se nosim s tim svim traumama, odnosno kako sam se nosio, to je sve prestalo prije 6-7 godina. Do jucer....

Sad ne znam je li ovo jucer bila uvreda ili saljiv komentar pa ih vas zamolio da mi kazete svoj pogleda na jucerasnju situaciju. I kako bi vi reagovali i sta je ovo bilo?

Odlazim s predavanja ranije i jos jedan kolega i pristize za nama jedna kolegica i nama dvojici govori da joj pridrzimo stvari dok obuce jaknu, meni je dala torbicu a drugom kolegi ceker. I ona uzima stvari od nas dvojice i meni govori "dobro ti stoji torbica" i nastavi pricati nesto drugo. Cak smo se vracali kuci zajedno, ja i ona i pricala je neke normalne teme, kao da mi nista nije rekla prije toga. A ja sam sutio. Bio sam slomljen.

Ja sam u tom trenutku propao, kad mi je rekla "dobro ti stoji", pozelio da sam negdje drugo. Tesko mi je bilo. Dosao sam kuci i razmisljao o svemu. Sinoc nisam mogao ni zaspati zbog tjeskobe. I stalno razmisljam o tome.
Da sam normalan muskarac, da nemam svoje podrucje konflikta i traume sigurno ne bih obratio paznju na to, ali imam traumu tako da moram prihvatiti svoje stanje. Majka kaze da se ne trebam brinuti da je to bila sala ali ne znam...i ja znam da je to sala i komentar glupi ali mene to kopka i cini me tjeskobnim. Znam da cu sad par dana ruminirati o tome.

Sebi sam se zakleo davno da nikad necu dozvoliti vise da budem pogazen na taj nacin, a evo desilo se jucer. Zasto ne znam. Time sam izdao samog sebe mi je mozda sad i teze nego jucerasnja uvreda.
Sta vi mislite o svemu ovome?
Da li sam ja preosjetljiv ili me ona zeli bocnuti ili uvrijediti?
Kako bi vi postupili kad bi vam neko to uradio?
Je li to bio napad na moju muskost?

Imam sljedece mogucnosti:
1. Praviti se da se nije nista desilo (sto smatram da je najgore jer mi je to prijasnji mehanizam odbrane)
2. Ne pricati vise s doticnom
3. Reci joj na samo da se sa mnom ne sali na takav nacin (ne bih da pisme poruku vec uzivo)
Ili?

Meni je uspjeh sto uopce imam hrabrosti napisati sta mi se desavalo, prije nisam imao hrabrosti jer sam se stidio.

P.s. nemojte me osudjivati da sam razmazen i slicno jer nisam, dosta toga trpim i sutim. Da sam nesiguran u svoju muskost, pa jesam, ja to priznajem, ocito ali to nije razlog da me osudjuju i muskarac moze biti nesiguran jednako kao zena. Meni su nesigurnost namtenule druge osobe, moji zlostavljaci a ne ja sam sebi. Samo sto je muska nesigurnost nepozeljna dok se zeni pomaze. Tako da kad bi ovo ispricao nekome u stvarnom zivotu bio bih kriv sto sam maltretiran. Mnogo sam radio na sebi, mnogo, pa mi jako tesko padnu ovakvi komentari koji me vracaju na traumu od prije.

Evo vidi svi smo morali negde da se dokazujemo pa tako ceo zivot ces morati,da si tad pitao dedu sta da radis,pa znas odgovor,razbi im nosanje i pokazi ko je sisica,eto sve ti zelim najbolje

 

[vlada131]

Sve zavisi od konteksta. Kakva je ta koleginica kao osoba, da li se ikada šalila već tako sa tobom ili bilo kim drugim, da li zna ovo o tebi što si nama ispričao, itd. Pošto mi ovde ništa od toga to ne znamo, ne možemo da ti damo neko objektivno mišljenje. Sve se svodi samo na nagađanja i pretpostavke.

 

[Cro_čvarak]

Nema tretmana kako ti zamišljao, samo nastaviš životi ali čvršće i hrabrije.

 

[cepelin123]

Sve zavisi od konteksta. Kakva je ta koleginica kao osoba, da li se ikada šalila već tako sa tobom ili bilo kim drugim, da li zna ovo o tebi što si nama ispričao, itd. Pošto mi ovde ništa od toga to ne znamo, ne možemo da ti damo neko objektivno mišljenje. Sve se svodi samo na nagađanja i pretpostavke.

Kao osoba je ok. Kulturna i fina djevojka, posvecena skolovanju. Malo je napeta i smetaju joj sitnice npr osjetljiva je ako joj se kusur ne vrati kako treba ili ako je neko kritikuje od profesora (sto mi je glupo od nje). Nije ni sa kim u dobrim odnosima nesto.
Meni ona nije vazna, lako mogu okrenut glavu od nje ili joj nesto agresivno odbrusiti ali ne zelim biti ostar, mislim da bi se kajao kasnije a s druge strane zelim je opomenuti.
Nekad me pita moze li sa mnom i mojom ekipom na kafu kad imamo pauzu i slicno, jucer me je cak malo otpratila, za ulicu duze od njenog skretanja da bi pricala sa mnom.
Prije mi nikad nije nesto rekla na takav nacin, ne zna o mojoj proslosti a ne bi volio ni da zna niti bilo ko drugi.
Ako razmislim zdravorazumski moze biti da je rekla u afektu. Mene ne zanima sta misli o meni u svojoj glavi ili sta prica iza ledja o meni vazno mi je da mi se ne govori u lice kao sto mi je ona jucer rekla.

 

[zrtvasvihrezima]

Ima izreka: Koga su grizle zmije i guštera se boji.
Svi manje ili više nosimo neke traume.
Bitno je i može se osjetiti kod drugih jesu li dobronamjerni. I dobronamjerni mogu nekada reći nešto nespretno ili mogu biti krivo shvaćeni.

 

[Apejron1996]

Kao osoba je ok. Kulturna i fina djevojka, posvecena skolovanju. Malo je napeta i smetaju joj sitnice npr osjetljiva je ako joj se kusur ne vrati kako treba ili ako je neko kritikuje od profesora (sto mi je glupo od nje). Nije ni sa kim u dobrim odnosima nesto.
Meni ona nije vazna, lako mogu okrenut glavu od nje ili joj nesto agresivno odbrusiti ali ne zelim biti ostar, mislim da bi se kajao kasnije a s druge strane zelim je opomenuti.
Nekad me pita moze li sa mnom i mojom ekipom na kafu kad imamo pauzu i slicno, jucer me je cak malo otpratila, za ulicu duze od njenog skretanja da bi pricala sa mnom.
Prije mi nikad nije nesto rekla na takav nacin, ne zna o mojoj proslosti a ne bi volio ni da zna niti bilo ko drugi.
Ako razmislim zdravorazumski moze biti da je rekla u afektu. Mene ne zanima sta misli o meni u svojoj glavi ili sta prica iza ledja o meni vazno mi je da mi se ne govori u lice kao sto mi je ona jucer rekla.

Zanimljivo mi je da ti "malo glupo od nje" to sto ona reaguje emotivno na to sto je neko ne postuje ili dovodi njenu vrednost u pitanje.Jer ti upravo sada tako reagujes..Pokusaj mozda da se malo zauzmes za sebe kao sto to ona radi(kad je ne vrate kusur ili kritikuju),reci sta ti smeta,kazi zasto ti smeta itd..

 

[cepelin123]

Pokusaj mozda da se malo zauzmes za sebe kao sto to ona radi(kad je ne vrate kusur ili kritikuju),reci sta ti smeta,kazi zasto ti smeta itd..

Ne, ne smeta mi to kritikama i novcem. Smeta mi ako je opomene osoba koja je autoritet u datoj situaciji. Ne mozes na predavanju predavanju pricati naprimjer. Poradio sam ja na sebi i naucio se zauzeti.

 

[vlada131]

Kao osoba je ok. Kulturna i fina djevojka, posvecena skolovanju. Malo je napeta i smetaju joj sitnice npr osjetljiva je ako joj se kusur ne vrati kako treba ili ako je neko kritikuje od profesora (sto mi je glupo od nje). Nije ni sa kim u dobrim odnosima nesto.
Meni ona nije vazna, lako mogu okrenut glavu od nje ili joj nesto agresivno odbrusiti ali ne zelim biti ostar, mislim da bi se kajao kasnije a s druge strane zelim je opomenuti.
Nekad me pita moze li sa mnom i mojom ekipom na kafu kad imamo pauzu i slicno, jucer me je cak malo otpratila, za ulicu duze od njenog skretanja da bi pricala sa mnom.
Prije mi nikad nije nesto rekla na takav nacin, ne zna o mojoj proslosti a ne bi volio ni da zna niti bilo ko drugi.
Ako razmislim zdravorazumski moze biti da je rekla u afektu. Mene ne zanima sta misli o meni u svojoj glavi ili sta prica iza ledja o meni vazno mi je da mi se ne govori u lice kao sto mi je ona jucer rekla.

Ako je rekla u afektu, a kažeš da ne zna ništa o tvojoj prošlosti, onda se verovatno slučajno pogodilo da ti je njen komentar zazvučao kao nešto što si slušao od drugih u prošlosti. Ili se možda šalila a ima neki čudan smisao za humor.
Ja se ne bih opterećivao time više, a ako se ponovi nešto slično onda možda da otvoreno porazgovaraš sa njom zašto se tako ponaša. Samo moje mišljenje, naravno.

 

[Black_star]

ako ti to ponovo izrekne, kazi joj: "tebi tek stoji torbica, al` sa naporom.." i "...na svu srecu, ja sam dzentlmen." muftaj tako malo.
mada, iz tvog opisa cure, vidim da si vec skapirao sta je dobro i fer, ne sikiraj se.

 

[Kerkyra]

Pozdrav forumasi,

Molim vas da budete ozbiljni i konstruktivni po pitanju teme jer trenutno trebam pomoc i savjet.

U osnovnoj školi i nesto malo u srednjoj skoli bio sam zrtva psihickog maltretiranja, sadrzaj maltretiranja je bio na racun moje muskosti, na njenom unistavanju. Degradacija moje muškosti, znaci da su me druga djeca oslovljavala u zenskom rodu ili nazivala p*d**om, iako ja nisam pokazivao sklonost takvom ponasanju.
Mislim da je moja sitna tjelesna gradja i njezan pristup drugima odigrao ulogu u tome.

Zanimljivo je da su me podjednako vrijedjali i djecaci i djevojcice a par puta sam bio zrtva i odraslih osoba, muskaraca (sto mi je najgore bilo). Bio sam uvijek odlican ucenik i posvecen skoli. U jednom trenutku bi trazili pomoc od mene da im pomognem oko zadace, zadataka, posudim nesto a u drugom trenutku bi me ponizavali. Ja sam (kako sam bio jadan) uvijek pomagao i sutio na uvrede, pravio se da mi nista ne govore jer sam bio zeljan druge djece. Da se druzim.

Uzrok maltretiranja moze biti moja njeznost pri kontaktu s ljudima jer u djetinjstvu nisam uz sebe imao stalno prisutnu musku figuru pa mi je majka bila i jedno i drugo. Kao što sam spomenuo, komentari su bili da sam p, da sam curica, da imam p* glas (imam tih glas, nisam ja kriv sto mi je takav, volio bih da je muskiji i ja sam vjerovao da sam ja kriv i da me mogu vrijedjati) i razne druge gadosti na racun seksualnosti.
Branio sam se sutnjom i ignorisanjem. Kamo srece da nisam.
Ni sam ne znam kako se nosim s tim svim traumama, odnosno kako sam se nosio, to je sve prestalo prije 6-7 godina. Do jucer....

Sad ne znam je li ovo jucer bila uvreda ili saljiv komentar pa ih vas zamolio da mi kazete svoj pogleda na jucerasnju situaciju. I kako bi vi reagovali i sta je ovo bilo?

Odlazim s predavanja ranije i jos jedan kolega i pristize za nama jedna kolegica i nama dvojici govori da joj pridrzimo stvari dok obuce jaknu, meni je dala torbicu a drugom kolegi ceker. I ona uzima stvari od nas dvojice i meni govori "dobro ti stoji torbica" i nastavi pricati nesto drugo. Cak smo se vracali kuci zajedno, ja i ona i pricala je neke normalne teme, kao da mi nista nije rekla prije toga. A ja sam sutio. Bio sam slomljen.

Ja sam u tom trenutku propao, kad mi je rekla "dobro ti stoji", pozelio da sam negdje drugo. Tesko mi je bilo. Dosao sam kuci i razmisljao o svemu. Sinoc nisam mogao ni zaspati zbog tjeskobe. I stalno razmisljam o tome.
Da sam normalan muskarac, da nemam svoje podrucje konflikta i traume sigurno ne bih obratio paznju na to, ali imam traumu tako da moram prihvatiti svoje stanje. Majka kaze da se ne trebam brinuti da je to bila sala ali ne znam...i ja znam da je to sala i komentar glupi ali mene to kopka i cini me tjeskobnim. Znam da cu sad par dana ruminirati o tome.

Sebi sam se zakleo davno da nikad necu dozvoliti vise da budem pogazen na taj nacin, a evo desilo se jucer. Zasto ne znam. Time sam izdao samog sebe mi je mozda sad i teze nego jucerasnja uvreda.
Sta vi mislite o svemu ovome?
Da li sam ja preosjetljiv ili me ona zeli bocnuti ili uvrijediti?
Kako bi vi postupili kad bi vam neko to uradio?
Je li to bio napad na moju muskost?

Imam sljedece mogucnosti:
1. Praviti se da se nije nista desilo (sto smatram da je najgore jer mi je to prijasnji mehanizam odbrane)
2. Ne pricati vise s doticnom
3. Reci joj na samo da se sa mnom ne sali na takav nacin (ne bih da pisme poruku vec uzivo)
Ili?

Meni je uspjeh sto uopce imam hrabrosti napisati sta mi se desavalo, prije nisam imao hrabrosti jer sam se stidio.

P.s. nemojte me osudjivati da sam razmazen i slicno jer nisam, dosta toga trpim i sutim. Da sam nesiguran u svoju muskost, pa jesam, ja to priznajem, ocito ali to nije razlog da me osudjuju i muskarac moze biti nesiguran jednako kao zena. Meni su nesigurnost namtenule druge osobe, moji zlostavljaci a ne ja sam sebi. Samo sto je muska nesigurnost nepozeljna dok se zeni pomaze. Tako da kad bi ovo ispricao nekome u stvarnom zivotu bio bih kriv sto sam maltretiran. Mnogo sam radio na sebi, mnogo, pa mi jako tesko padnu ovakvi komentari koji me vracaju na traumu od prije.

Ne obracaj paznju, verujem da to nije rekla da bi te uvredila. Ne obracaj paznju cak i na uvredljive komentare ako ih ikad bude opet bilo, jer ti znas ko si i sta si, i vremenom ce se to dovesti u svoj red, a oni ce ispasti nizi i jadni sto su se rugali i tako olako zakljucivali.

Ja sam imala takvog druga ali mi na pamet nije palo da ga uvredim po tom pitanju, naprotiv, njegovo drustvo mi je prijalo, imali smo milion zajednickih tema maltene kao sa drugaricom. I malo pomalo, doslo je sve na svoje mesto, posto je svoj i uspesan covek u struci bez da ga iko (iza njegovih ledja) ogovara po tom pitanju. Ljudi su uvideli da su preterali i danas vise nikom ne pada na pamet da na tako nesto aludira. Niti je to njemu bitno, ostvaren je.

 

[manem78]

Mislim da tražiš pomoć na pogrešnom mestu. Niko ovde nije detaljno upućen u tvoje traume niti zašto ih imaš. Nisi ni prvi ni poslednji koji je trpeo vrnjačko nasilje. Obrati se stručnim licima koji imaju iskustva sa time.

 

[Urwald]

Jednostavna opcija bi bila da sedneš i popričaš sa njom o tome.
Ako se ispostavi da je nesporazum sve ok, ako se ponovi situacija možda ne bi bilo loše da je okačiš?
Neki dodatak na ovo jeste da vežbaš da kažeš ne za neke stvari jer kada jednom zagaziš u people pleasing ume da bude komplikovano.
Za start imaš Ubuntu Centar, kako sam čuo nije loša opcija.

 

[gost 442494]

Da sam normalan muskarac, da nemam svoje podrucje konflikta i traume sigurno ne bih obratio paznju na to, ali imam traumu tako da moram prihvatiti svoje stanje.

tako je, to što ti se desilo se zove okidač i pokazuje ti gde još nisi isceljen i gde treba još unutrašnjeg rada. sve dok ne budeš reagovao potpuno bez emocija na takve komentare (ali ne lažnim stoicizmom, nego jer te stvarno više ne pogađa, u miru si sa sobom i svojim drugačijim senzibilitetom) znači da treba još unutrašnjeg rada da se obavi.


a razlog zašto su te drugi maltretirali u detinjstvu jeste što je drugima tuđa nežnost okidač, podsetnik na to koliko njima nije dozvoljeno da budu nežni. svi bi da dozvole sebi luksuz bivanja nežnim, ali nažalost, ovaj svet te prebrzo ubaci u mašinu, i drugi se brže bolje potrude da izjednače one koji štrče, kao neki sistem kočnica i ravnoteža, u fazonu 'ima svi da budemo podjednako u govnima, nećeš sigurno ti biti izuzetak od grubosti ovog sveta'. ovo se naravno sve odvija na podsvesnom nivou, ali to je stvarni mehanizam.

 

[sreckom92]

Imas nekoliko opcija.
1. Da cutis i pravis se kao da se nista nije desilo.
2. Popricas sa njom i kazes joj da te takve stvari pogadjaju na licnom nivou.
3. Budes sitnicav i detinjast, pa joj smislis neku podvalu.
4. Dodjes na predavanje sa torbicom.

Licno, ako me nesto bas pogadja, popricao bih sa tom osobom privatno. Naslusao sam se raznih gluposti i provokacija od sredine. I dalje ih slusam, samo sto se ne opterecujem primitivizmom. Ljudi vole da se sale na tudji racun, i ne znaju uvek granicu, jer nije kod svih ista. Mozes sebe da promenis i da im ne dajes povoda za provokacije, mada ce ih uvek biti, kakav god da si. Mozes sebe da promenis na psihickom nivou, ali za to bi ti vec trebala strucna pomoc, koje se i ne moras toliko plasiti i sramiti.

Mene su zezali sto sam bio mrsav. Kad sam krenuo sa prvim poslom, imao sam mozda 65kg. Jedan od kolega je bukvalno bio duplo tezi, da ne pominjem ocigledno misicaviji. Jednom prilikom je dosao do mene u trpezariji da me pita jesam li ja uzeo njegovu salatu. Odgovorio sam mu da nisam. On je nesto gundjao, cak i hteo da uzme moju salatu, dok su se ostali smejali. Naravno, ne moze fizicki da otme od mene, jer ipak je ovo na poslu, ali je definitivno pokusavao recima da me ubedi da je to njegovo. Pri kraju obroka, taj kolega je prokomentarisao: "Umalo Srele da dobije batine zbog salate."
Na sta sam ja odgovorio: "Jesi li siguran? Mogao si ti dobiti po nosu." On se iskezio, dok su se ostali valjali od smeha. "I to sto kazes." -To je bio njegov odgovor. Meni je bilo smesno, ne znam ni sam otkud mi je palo na pamet da mu kazem, ali sam zamisljao kakvo cudo bi bilo da ja udarim takvog lika.
On je zapravo ok i korektan lik, i voli da se zeza.
A ono sto prosto obozavaju takvi likovi, jeste da zezaju one sto se lako pale na provokacije.
Mesec dana kasnije je on prestao da radi i nije vise bio sa firmom, sto sam ja iskoristio za foru: "Eto sta se desava ljudima koji pokusavaju da mi otmu salatu."
Glup je primer, znam.
Poenta je da u realnom svetu postoje oni koji zezaju, bilo na svoj ili tudji racun, ili cute i trpe zezanje dok jednog dana mozda ne puknu. Da bi bio deo ovakvog drustva, moras biti jedno ili drugo. Da bi ostao psihicki stabilan, moras biti to prvo. Moras nauciti da prihvatis sale i provokacije i da budes deo tog sistema koji se sali i provocira.
Samo ne dozvoli da te takve stvari pogadjaju. Psihicko zdravlje je jednako bitno kao fizicko, cak i bitnije po meni.

 

[Frederick_]

Cisto sumnjam da je mislila ista uvredljivo.
Ti imas dve opcije, koje ti mogu doneti mir:
1. da iskuliras i ubedis sebe u tu najvecu verovatnocu: da ona apsolutno nije mislila nista ni uvredljivo niti ista lose, da nije, zapravo, nista ni mislila time sto ti je rekla "dobro ti stoji torbica". Ja sam musko od skoro 2 metra i 100 kila, zero feminiziran, pa se i meni desilo da dobijem isti komentar kad drugarici pridrzim torbu, jer taj komentar apsolutno ne znaci nista, obicna zaiebancija.

2. Da krenes malo ozbiljnije da radis na svojoj socijalnoj inteligenciji. Ja verujem da si ti jako fin i dobar momak. Ali moras da naucis da se zaiebavas malo vise i da primas zaiebanciju na svoj racun bez ljutnje. Jer ti si sada na studijama, zreo si, ljudi oko tebe su zreli, i retko ko ce hteti da te napada, u 99% slucajeva ce sve izgovoreno da bude cisto zezanje, bez ikakve lose namere prema tebi.
Moras da shvatis da velika vecina nema nameru da te povredi, uvredi, da se ljudi samo zezaju.
Prihvati tu zaiebanciju, uzvrati istom merom, sa osmehom, smekerski, i sve ce biti okej. Sacuvaces i drustvo i svoj dusevni mir

 

[zrtvasvihrezima]

tako je, to što ti se desilo se zove okidač i pokazuje ti gde još nisi isceljen i gde treba još unutrašnjeg rada. sve dok ne budeš reagovao potpuno bez emocija na takve komentare (ali ne lažnim stoicizmom, nego jer te stvarno više ne pogađa, u miru si sa sobom i svojim drugačijim senzibilitetom) znači da treba još unutrašnjeg rada da se obavi.


a razlog zašto su te drugi maltretirali u detinjstvu jeste što je drugima tuđa nežnost okidač, podsetnik na to koliko njima nije dozvoljeno da budu nežni. svi bi da dozvole sebi luksuz bivanja nežnim, ali nažalost, ovaj svet te prebrzo ubaci u mašinu, i drugi se brže bolje potrude da izjednače one koji štrče, kao neki sistem kočnica i ravnoteža, u fazonu 'ima svi da budemo podjednako u govnima, nećeš sigurno ti biti izuzetak od grubosti ovog sveta'. ovo se naravno sve odvija na podsvesnom nivou, ali to je stvarni mehanizam.

Bez ikakve edukacije došao sam do takvog otkrića. Nema sumnje u pitanju su životinjski instikti. Ipak se dive, povinuju i pokušavaju se pridružiti kada dominantni štrče.

Jednom prilikom ubacio sam nekoliko koka nosilja iz kaveznog uzgoja među koke u slobodnom uzgoju iste pasmine, ovim prvim nije bilo opstanka.

 

[sonia.]

Ne opterecuj se sa tom devojkom.

U tom trenutku je reagovalo tvoje unutrasnje dete koje je povredjeno. Iz tvog posta sam stekla utisak da si ljut na tog malog decaka. Tu je kljuc.
Pre svega trebas zavoleti, zagrliti malog decaka, ne zameri mu na emotivnosti, na tome sto je cutao. Oprosti mu. Nije znao drugacije.
I za retraumatizaciju postoje jako dobre metode koje koriste psihoterapeuti. Raspitaj se. EMDR npr.

 

[limunada]

Pozdrav forumasi,

Molim vas da budete ozbiljni i konstruktivni po pitanju teme jer trenutno trebam pomoc i savjet.

U osnovnoj školi i nesto malo u srednjoj skoli bio sam zrtva psihickog maltretiranja, sadrzaj maltretiranja je bio na racun moje muskosti, na njenom unistavanju. Degradacija moje muškosti, znaci da su me druga djeca oslovljavala u zenskom rodu ili nazivala p*d**om, iako ja nisam pokazivao sklonost takvom ponasanju.
Mislim da je moja sitna tjelesna gradja i njezan pristup drugima odigrao ulogu u tome.

Zanimljivo je da su me podjednako vrijedjali i djecaci i djevojcice a par puta sam bio zrtva i odraslih osoba, muskaraca (sto mi je najgore bilo). Bio sam uvijek odlican ucenik i posvecen skoli. U jednom trenutku bi trazili pomoc od mene da im pomognem oko zadace, zadataka, posudim nesto a u drugom trenutku bi me ponizavali. Ja sam (kako sam bio jadan) uvijek pomagao i sutio na uvrede, pravio se da mi nista ne govore jer sam bio zeljan druge djece. Da se druzim.

Uzrok maltretiranja moze biti moja njeznost pri kontaktu s ljudima jer u djetinjstvu nisam uz sebe imao stalno prisutnu musku figuru pa mi je majka bila i jedno i drugo. Kao što sam spomenuo, komentari su bili da sam p, da sam curica, da imam p* glas (imam tih glas, nisam ja kriv sto mi je takav, volio bih da je muskiji i ja sam vjerovao da sam ja kriv i da me mogu vrijedjati) i razne druge gadosti na racun seksualnosti.
Branio sam se sutnjom i ignorisanjem. Kamo srece da nisam.
Ni sam ne znam kako se nosim s tim svim traumama, odnosno kako sam se nosio, to je sve prestalo prije 6-7 godina. Do jucer....

Sad ne znam je li ovo jucer bila uvreda ili saljiv komentar pa ih vas zamolio da mi kazete svoj pogleda na jucerasnju situaciju. I kako bi vi reagovali i sta je ovo bilo?

Odlazim s predavanja ranije i jos jedan kolega i pristize za nama jedna kolegica i nama dvojici govori da joj pridrzimo stvari dok obuce jaknu, meni je dala torbicu a drugom kolegi ceker. I ona uzima stvari od nas dvojice i meni govori "dobro ti stoji torbica" i nastavi pricati nesto drugo. Cak smo se vracali kuci zajedno, ja i ona i pricala je neke normalne teme, kao da mi nista nije rekla prije toga. A ja sam sutio. Bio sam slomljen.

Ja sam u tom trenutku propao, kad mi je rekla "dobro ti stoji", pozelio da sam negdje drugo. Tesko mi je bilo. Dosao sam kuci i razmisljao o svemu. Sinoc nisam mogao ni zaspati zbog tjeskobe. I stalno razmisljam o tome.
Da sam normalan muskarac, da nemam svoje podrucje konflikta i traume sigurno ne bih obratio paznju na to, ali imam traumu tako da moram prihvatiti svoje stanje. Majka kaze da se ne trebam brinuti da je to bila sala ali ne znam...i ja znam da je to sala i komentar glupi ali mene to kopka i cini me tjeskobnim. Znam da cu sad par dana ruminirati o tome.

Sebi sam se zakleo davno da nikad necu dozvoliti vise da budem pogazen na taj nacin, a evo desilo se jucer. Zasto ne znam. Time sam izdao samog sebe mi je mozda sad i teze nego jucerasnja uvreda.
Sta vi mislite o svemu ovome?
Da li sam ja preosjetljiv ili me ona zeli bocnuti ili uvrijediti?
Kako bi vi postupili kad bi vam neko to uradio?
Je li to bio napad na moju muskost?

Imam sljedece mogucnosti:
1. Praviti se da se nije nista desilo (sto smatram da je najgore jer mi je to prijasnji mehanizam odbrane)
2. Ne pricati vise s doticnom
3. Reci joj na samo da se sa mnom ne sali na takav nacin (ne bih da pisme poruku vec uzivo)
Ili?

Meni je uspjeh sto uopce imam hrabrosti napisati sta mi se desavalo, prije nisam imao hrabrosti jer sam se stidio.

P.s. nemojte me osudjivati da sam razmazen i slicno jer nisam, dosta toga trpim i sutim. Da sam nesiguran u svoju muskost, pa jesam, ja to priznajem, ocito ali to nije razlog da me osudjuju i muskarac moze biti nesiguran jednako kao zena. Meni su nesigurnost namtenule druge osobe, moji zlostavljaci a ne ja sam sebi. Samo sto je muska nesigurnost nepozeljna dok se zeni pomaze. Tako da kad bi ovo ispricao nekome u stvarnom zivotu bio bih kriv sto sam maltretiran. Mnogo sam radio na sebi, mnogo, pa mi jako tesko padnu ovakvi komentari koji me vracaju na traumu od prije.

Hej,previse si pridao paznju nebitnoj stvari.
Opterecen si time,pa ti svaka rijec zvuci kao uvreda i preuvelicano.
Kao neutralni posmatrac mogu da kazem da mi izjava te tvoje koleginice ne zvuci kao namjera vrijedjanja,nego mislim da je to rekla cisto bezveze,cak mislim i bez razmisljanja i bez ikakve odredjene namjere.
Jednostavno ne razmisljaj vise o tome,nebitno je sasvim.