- Poruka
- 637
Можда вам неће бити занимљиво, али мени јесте.
Видите, јааако давно математичар по имему George Dantzig (тада још увек студент на математичком факултету) имао је обичај да прескаче часове. Није се издвајао од других по знању, а математику је познавао јер га је отац често приморавао да учи (отац му је такође математичар).
И тако, једног дана улази George Dantzig у амфитеатар на час каднећи десет минута. На табли стоји задатак који је он само преписао како би решио као домаћи. Међутим, како је пробао да реши, никако му није ишло. Помислио је да сигурно фали нешто што је пропустио у првих десет минута часа. Наставио је са решавањем задатка да би на крају завршио после две недеље.
Професору је предао рад који је завршио међу другим домаћим задацима. Како је време пролазило, а професор му није јавио резултат домаћег, почео је паничити јер се приближавао рок за испит.
Након две недеље, професор га је позвао у ланцеларију декана где је затекао многе непознате људе. Професор му је честитао и питао га ко ти је помогао. Студент је био збуњен, уопште му није јасно зашто му честитају за решење домаћег задатка.
Испоставило се да је професор на табли написао тада нерешив математички проблем, а George Dantzig га је решио вођен идејом да је то домаћи. Просто је комично. Да се ствари нису тако одвиле, вероватно не би покушао да реши.
Видите, јааако давно математичар по имему George Dantzig (тада још увек студент на математичком факултету) имао је обичај да прескаче часове. Није се издвајао од других по знању, а математику је познавао јер га је отац често приморавао да учи (отац му је такође математичар).
И тако, једног дана улази George Dantzig у амфитеатар на час каднећи десет минута. На табли стоји задатак који је он само преписао како би решио као домаћи. Међутим, како је пробао да реши, никако му није ишло. Помислио је да сигурно фали нешто што је пропустио у првих десет минута часа. Наставио је са решавањем задатка да би на крају завршио после две недеље.
Професору је предао рад који је завршио међу другим домаћим задацима. Како је време пролазило, а професор му није јавио резултат домаћег, почео је паничити јер се приближавао рок за испит.
Након две недеље, професор га је позвао у ланцеларију декана где је затекао многе непознате људе. Професор му је честитао и питао га ко ти је помогао. Студент је био збуњен, уопште му није јасно зашто му честитају за решење домаћег задатка.
Испоставило се да је професор на табли написао тада нерешив математички проблем, а George Dantzig га је решио вођен идејом да је то домаћи. Просто је комично. Да се ствари нису тако одвиле, вероватно не би покушао да реши.