Reset...

Naiđu neki dani kad sve vidim jasno i kad znam da nikad život neće biti lakši, samo teži. Valjda sam se malo umorila. Obično se trudim da vidim sve nešto lepo, ali ponekad, ne ide, tad ne vidim lepo, ali vidim jasno....

Tad vidim koliko smo svi zapravo sebični. Svako gleda sebe, lakše je ne javiti se na telefon, nego saslušati onog koji se jada. Tad shvatim da ništa nije večno, kao što nismo ni mi sami. Prijateljstva nestaju, ljubavi prestaju, bratstva se pretvore u ratove, brakovi se pretvore u tragedije....
Jednog dana, ne probudiš se. Tek tako. I nema dalje za tebe, ali svet će nastaviti da se vrti, nekom ćeš nedostajati, neko će plakati, nekom će biti svejedno, neko će se pitati zašto baš sad... I to je to. Kraj.

 

[Araon]

Ništa sebičniji nije ovaj što se ne javi na telefon, od ovog što ga/je zvao da se izjada. I on/a je to uradio/la sa sebičnom namerom da mu/joj bude lakše.

 

[Red]

Pruža ledenu ruku sa taze namazanim noktima u nijansi 885 i dotakne ništavilo, prazan međuprostor koji razdvaja pakao i raj. Pusti suze niz obraze da joj skinu šminku i operu oči, pa da vidi lepše, bolje i jasnije taj čudni lik u svom ogledalu. Na leđima nosi teret jednog otetog osmeha, jedne produbljene bore na čelu i jednog tužnog pogleda dok usne govore da nije ona kriva. Ali njeno srce zna, da je ona bila samo malo bolja, lakša i toplija, sve bi bilo prelepo, ko iz bajke. Samo, kako kraljica praška i prljavih tanjira može da vlada svetom, kad je osuđena da bude ono za šta je rođena? Sluškinjina ćerka može biti samo pralja ili švalja, vazda je tako bilo, vazda će tako biti. I nema te čarolije koja će trajati nakon što sat otkuca ponoć, a ona shvati da joj staklena cipelica stvara žuljeve i da svi flasteri ovog sveta tu neće pomoći. Vetar joj šapuće da svako dobije ono što zasluži, Sunce joj poručuje da se vrati na zemlju, Zvezde joj kažu da nije vredna magije, samo Mesec ćuti, treperi i nema snage da je pogleda u oči i kaže da je opet sve pokvarila... ona, jedna jedina, neponovljiva, čudna ili čudesna, neustrašiva, jadna mala Pepeljuga.

 

[Branko Lori]

Ne traži ljubav od neljudi
Poklanjaj je ko god ti je ište
Lepi ljudi nisu uvek dobri , ali dobri ljudi su uvek lepi