Repertoar pozorišta za Mart 2021.

[Lada]

Pozorište na Terazijama


МАРТ 2021
5. марта
ЧИКАГО
(Рокси Харт - Јелена Јовичић, Ејмос Харт – Милан Антонић, Били Флин – Драган Вујић Вујке, Мама Мортон – Зинаида Дедакин)
6. марта
ЧИКАГО
(Рокси Харт - Јелена Јовичић, Ејмос Харт – Милан Антонић, Били Флин – Драган Вујић Вујке, Мама Мортон – Зинаида Дедакин)
13. марта
НЕКИ ТО ВОЛЕ ВРУЋЕ
(Пуслица: Бојана Стефановић)
14. марта
НЕКИ ТО ВОЛЕ ВРУЋЕ
(Пуслица: Бојана Стефановић)
20. марта
MAMMA MIA!
(Дона: Јелена Јовичић, Софи: Милена Живановић, Тања: Мина Лазаревић)
21. марта
MAMMA MIA!
(Дона: Милена Васић, Софи: Татјана Димитријевић, Тања; Мина Лазаревић)
27. марта
СА ДРУГЕ СТРАНЕ ЈАСТУКА

28. марта
СА ДРУГЕ СТРАНЕ ЈАСТУКА

 

[Lada]

Pučina -
Branislav Nušić

Predstava JDP, 21.03.2021. 19:00 22.03.2021.

Priča koju je Branislav Nušić sa velikim uživanjem pisao.

Kada bismo se detaljnije posvetili životu i radu nekog umetnika, shvatili bismo neke detaljnije motive zašto i zbog čega je kreirao neko delo. I zašto decenijama kasnije njegovo stvaralaštvo postaje poštovano. Branislav Nušić je književni svetionik u vremenima kada nam je neophodan takav stil pisanja. Njegovi stavovi o životu obojeni svakodnevnim humorom i satirom su ga činili bezvremenim.

Upravo takav Ben Akibin karakter je bio inspiracija za kreiranje najboljih drama, romana, pripovedaka i eseja. Kao takav antologijski komediograf, svakom delu je dao pečat. Predstava Pučina, koju režira Egon Savin, pretenduje da postigne veliki uspeh kao što mu je to uspelo sa drugom Nušićevom pričom ‘Tako je to moralo biti’. Više od 10 godina je uspešno izvođena na daskama Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Društvena komedija kojoj je Branislav Nušić posvetio najveći deo svoje karijere je doživela veliki uspeh. Drama u četiri čina iz savremenog građanskog života jeste upravo delo ‘Pučina’. Obavijena je humorom, ali na specifičan, Nušićevski način. Bavi se problemima kazne, krivice i ljubavi sa prepoznatljivim temama intrige i malograđanskih ogovaranja.

U epicentru priče se nalaze Vladimir i njegova žena Jovanka. Žive naizgled dobrim životom, međutim sve je naopako postavljeno. Želeći da svom mužu obezbedi bolji položaj na poslu, Jovanka postaje ministrova ljubavnica pokušavajući da uđe u svet povlašćenog društva. U toj nameri postaje žrtva sopstvenih očekivanja, intriga i neprestanih sumnji u tuđe namere. Svaki od protagonista prolazi kroz svoj lični pakao, moralne i psihološke krize.

Svoje glumačko umeće su pružili Nenad Jezdić, Sloboda Mićalović, Ljubomir Bandović, Bojan Lazarov, Vesna Stanković, Cvijeta Mesić, Bojan Dimitrijević, Ljiljana Međeši, Maja Kolundžija Zoroe i Marko Baćović.

Jovan Deretić je jednom prilikom izjavio da kraj 19. i početak 20. veka predstavlja najznačajniju epohu u istoriji srpske drame zahvaljujući Branislavu Nušiću. Da li se slažete sa ovom tvrdnjom?

 

[Lada]

Lav Nikolajevič Tolstoj
Carstvo mraka

Režija: Igor Vuk Torbica

Kada je u pitanju ova Tolstojeva drama, nema sumnje da vas očekuje uživanje u njoj!

Pozorište je bilo i uvek će biti svetionik nade i kulturnog uzdizanja. I kada nastupe lepi i oni manje lepi dani, nekako nam se čini da će nam priče sa dasaka koje život znače ulepšati život. Makar na ta 2 sata koliko traje jedno ostvarenje. Koje su to predstave koje su vama promenile perspektivu po pitanju nekih osećaja i društvenih promena? Štaviše, koji je to pisac po čijim sagama su kreirane neki od najkvalitetnijih pozorišnih komada? Mi ćemo u ovu grupu definitivno uvrstiti predstavu Carstvo mraka, nastaloj prema istoimenom delu velikog Lava Nikolajeviča Tolstoja, a u režiji Igora Vuka Torbice.

Buran život ovog vanvremenskog ruskog pisca će uvek biti zanimljiv onima koji će kreirati neke nove umetničke forme i u njima kasnije uživati. Malo je poznata činjenica da su neka od najvećih Tolstojevih dela nastala na osnovu njegovih ličnih tragedija. Poput književne senzacije ‘Rat i Mir’ napisane na osnovu Krimskog rata u kojem je Lav Tolstoj i sam učestvovao.

Međutim, ‘Carstvo mraka’, drama iz 1888. godine je prilično drugačija, ali opet karakteristična za ovog ruskog genija. U centru dešavanja je čovek koji je izgubio svoj lični put, ali koji je kroz religiju pokušao da sebe uzdigne iznad svakog zla. Posebnost ovom komadu daje i specifična scenografija kao i izabrani protagonisti: Hana Selimović, Anastasia Mandić, Ljubomir Bandović, Olga Odanović, Ivan Đorđević, Nikola Vujović i drugi istaknuti umetnici.

Da li ste već u svom kulturnom rasporedu napravili mesta za predstavu ‘Carstvo mraka’?

 

[Lada]

Virdžinija Vulf

Režija: Bojan Đorđev


redstava posle koje ćete preispitati svoje stavove o određenim društvenim obrascima.

Kulturni sadržaji su nešto što je sastavni deo naše svakodnevice. I nešto što našu rutinu čini lakšom i lepšom. U svom umetničkom rasporedu poželjno je napraviti mesta za pozorišta. Publika često biva oduševljena činjenicom da se klasična dela svetske književnosti uspešno realizuju na teatarskim pozornicama. Jedna od takvih je intrigantno delo Virdžinije Vulf pod nazivom Orlando, a u dramatizaciji Tanje Šljivar i režiji Bojana Đorđeva.

Uz ime Virdžinije Vulf stoji reč modernizam bez obzira na vreme u kojem je živela. Ova britanska autorka čvrsto je stajala iza svojih stavova, a njih je često uključivala u likove svojih romana. Bila je istaknuta feministkinja koja se držala krilatice da je svako sposoban i talentovan da svoj život učini fenomenalnim. Na svojim stranicama najviše je izučavala i usavršavala tehnike stanja svesti što se vidi i u liku slavnog Orlanda. Inspiraciju za njegov lik je pronašla u svojoj prijateljici Viti Saksvil-Vest.

“Orlando je postao žena – to se ne može poreći. Ali u svakom drugom smislu, Orlando je ostao do detalja onakav kakav je bio. Promena pola, iako je promenila njihovu budućnost, nije ništa uradila da promeni njihov identitet. Njihova su lica ostala, kao što pokazuju njihovi portreti, zapravo ista.”, Virdžinija Vulf

Delo je okarakterisano kao preispitivanje sopstvenog identiteta i rodnim ulogama u društvu koje još uvek nije spremno da prihvati radikalne promene. Kroz ceo komad se provlače prepoznatljivi stereotipi u čemu značajno doprinose celokupna scenografija i kostimografija. Svoj doprinos ovoj predstavi dali su protagonisti Marija Vicković, Vanja Ejdus, Dušanka Stojanović Glid, Sena Đorović, Suzana Lukić, Pavle Jerinić, Miloš Đorđević, Zoran Ćosić i Dragan Sekulić/Iva Milanović.
Uživajte u avanturi koja će vas podstaći o sopstvenim životnim percepcijama i razmišljanjima.

 

[Lada]

Režija: Voja Brajović


Koliko su kultura i umetnost na ceni, možete saznati gledajući ovu predstavu.

Pod krilaticom “Galaksija legendarnih trenutaka” Zvezdara teatar najavljuje sjajan repertoar. Uključujući nove predstave, kao i ponovno izvođenje starih klasika. Jedna od najtraženijih i najgledanijih predstava jeste komad Voz koja je 4. aprila 2019. godine imala svoje 150. izvođenje. Nastala je po tekstu Kormaka Makartija, a u režiji i adaptaciji Voje Brajovića. Premijerno je bila izvedena 2015. godine, a od tada niže velike i značajne uspehe.

Predstavu ‘Voz’ je za prve četiri godine izvođenja pogledalo preko 50.000 gledalaca. U glavnoj ulozi pored nenadmašivog Voje Brajovića, našao se i talentovani Sergej Trifunović. Sudeći po komentarima gledalaca, ozbiljna tema je prikazana na originalan i inteligentan način sa probranim umetnicima i posebnim pristupom. Performans koji je na kraju uvek propraćen glasnim ovacijama i dugim aplauzom.

Svako u sebi čuva malo crne i malo bele nijanse. Pa tako se i u predstavi Beli i Crni slučajno sastaju na železničkoj stanici, profesor i bivši zatvorenik, svaki sa svojim verovanjima i skrivenim nadama. Njihovi dijalozi povlače mnoga pitanja i još kompleksnije odgovore, a publika je ta koja donosi konačan sud o kvalitetu ovakvog jednog komada.

„Inspirisan delom Kormaka Makartija, jedino što želim ovom predstavom je da izazovem kritički odnos i svest o tome kuda ovaj svet ide. I naravno, pre svega, čovekoljublje, koje ima veliku moć da spreči propast civilizacije. Po mom mišljenju, najbolji lek za čoveka i njegovo najjače oružje je kultura, čiji su najvažniji segmenti umetnost i reč.“ – Voja Brajović

Da li je predstava ‘Voz’ opravdala vaša očekivanja? Javite nam utiske!

 

[Lada]

Norman Foster
Pazi šta želiš

Režija: Jana Maričić

Obožavana komedija na moderan način.

Dobre i kvalitetne komedije su uvek na ceni. I to je, između ostalog, čar umetnosti. Pogotovo ako pričamo o daskama koje život znače. Predstave daju dodatan užitak kada nam je potreban predah od ponekad naporne svakodnevice, a atraktivnim pričama treba pružiti priliku. Pozorište Teatar na Brdu nudi jedan takav komad – Pazi šta želiš.

Glavne uloge tumače mladi i talentovani Aleksandra Tomić, Aleksandar Radojičić i Radovan Vujović. Svo troje predstavljaju sebe i svog lika na specifičan i originalan način. Svo troje se suočavaju sa dilemama, izazovnom svakodnevicom i momentima u kojima treba prelomiti – stati na stranu srca ili razuma. Komad ‘Pazi šta želiš’ pisan je po motivima komedije ‘Lista za ljubav’, Normana Fostera. Zanimljiva činjenica je i ta da se naš slavni glumac, Andrija Milošević prvi put našao u ulozi producenta, dok režiju potpisuje Jana Maričić.

On je mamin sin, neuspešan u svakom polju života, pomalo depresivan, lenj i nezainteresovan za dešavanja oko sebe. Njegov drug je sušta suprotnost: popularan, atraktivan, spreman za akciju i provodadžisanje, te odlučuje da aktivira svog prijatelja i probudi ga iz letargije. Zajedno će krenuti u jedan zanimljiv pohod, a tiče se osobina njihovih savršenih žena. Probaće da naprave spisak onoga što bi trebalo svaka pripadnica lepšeg pola da ima kako bi privukla pažnju jednog prosečnog mužjaka.

Igra bez prestanka se pretvara u niz komičnih situacija u kojima i publika uči iz grešaka protagonista, a istovremeno daje podršku za bilo kakvu akciju koja će povezati dvoje zaljubljenih ljudi. Aleksandra Tomić je na sjajan način iznela svoju ulogu neuhvatljive i privlačne devojke, koja se trudi da pronađe svoj delić neba među tmurnim oblacima.

Verujemo da će vas ovaj trio od srca nasmejati, pogotovo zbog njihovog prirodnog talenta za dobru zabavu.

 

[Lada]

Nečista krv,
Borisav Stanković | Maja Todorović

Predstava Narodno Pozorište 10.03.2021. 18:30

Režija: Milan Nešković

DRAMA

• Opis
• Galerija

”I u očima svih, ne samo što će ostati onakva, nego će sve veća bivati i dizati se, a ne možda, kao što je svet mislio i nadao se, pa sigurno i čekao kad će ona, već jednom, pasti, pokleknuti.”
Poslednja dramska premijera ovog romana u Narodnom pozorištu desila se pre 45 godina. Na Velikoj sceni 12. aprila ove godine, sjajna glumačka postava ponovo je izvela najlepše i najtužnije momente ove priče. Nečista krv je roman nesvakidašnjice. I roman realnosti. Realnih osećanja, mentalnih borbi i racionalnih razmišljanja. Borisav Stanković je napisao jedno od najpotresnijih i najboljih priča domaće književnosti. Kroz tragičnu sudbinu svoje junakinje Sofke, on govori o njenoj upornoj borbi da preživi, voli i bude voljena. Pripoveda o njenom inatu, dobro prepoznatljivoj srpskoj osobini. Borisav je majstor analize ljudskih osećanja jer ne postoji čitalac koji nije ostao ravnodušan posle ovih stranica.
Predstavu je režirao Milan Nešković koji je odabirom fantastične postavke glumaca, ovu priču prikazao na vrhunski način. U ulozi strastvene glavne junakinje Sofke, našla se mlada i talentovana Jovana Stojiljković, a pored nje zaigrali su i vrhunski umetnici: Nebojša Dugalić (efendi Mita, Sofkin otac), Nataša Ninković (Todora, Sofkina majka), Nenad Jezdić (gazda Marko), Pavle Jerinić (Tomče, Sofkin muž), potom Ljiljana Blagojević, Nikola Vujović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Tanasije Uzunović, Dušanka Stojanović Glid, Radmila Živković, Stefan Kalezić i Nebojša Babić.
Predstava ‘Nečista krv’ , između ostalog, govori o tome kako ljubav nastaje i nestaje između dvoje ljudi. Kako se transformiše i pretvara u nešto drugo i ličnije. Komad je modifikovan savremenim jezikom, situacijama i žargonom, gde je svaki trenutak ispunjen strašću prema životu i borbi za sreću. Vodeći se mišlju da se novcem sve može kupiti i prodati, Mita je svoju jedinicu dao najboljem ponuđaču, dok je gazda Marko svestan svoje moći i autoriteta, svetu predstavio jednu lepu i karakternu ženu. U Sofki se vodi neprestana borba i želja da ostane razumna i mudra, zbog sebe i nekog budućeg, lepšeg života. U dvosatnoj drami, svaki lik daje svoj značajan doprinos, prenosi poruku o ljubavi i tragediji porodica koje je sudbina povezala i stavila na iskušenja.
Konačno se ‘Nečista krv’ vratila u Narodno pozorište.

 

[Lada]

Kaspar

Predstava JDP 10.03.2021. 19:00 11.03;12.03.,
Peter Handke
Režija: Miloš Lolić

Predstava koja se čekala baš dugo.

Da je uživanje u pozorištu zagarantovano, govori u prilog činjenica da se sve više komada kreira na osnovu već dobro poznatih i omiljenih rukopisa, knjiga i proslavljenih bestselera. A šta ako neki već napisani dramski komad dobije na značaju tek kada se prikaže u teatru? Onda mu je definitivno predviđen veliki uspeh. Tako je i u slučaju predstave Kaspar, iz kreativnog pera velikog Petera Handkea.

Ovaj komad je Handke napisao daleke 1967. godine i od tada ne prestaje da izaziva pažnju, prvo zbog neobične tematike, a najviše zbog stila pisanja koji je toliko autentičan za ovog austrijskog pisca. Kao jedan od najznačajnijih pisaca savremene svetske književnosti i naše knjiške ljubitelje je uspeo da obori sa nogu. U prilog uspešnosti govori i osvojena Nobelova nagrada za književnost.

Sada, u režiji Miloša Lolića i odabrane pozorišne ekipe, novo-staro Handkeove delo će konačno zasijati. Glumačku postavu čine dokazana imena srpskog glumačkog neba: Petar Benčina, Miodrag Dragičević, Nikola Rakočević, Anđelika Simić, Sanja Marković i Miloš Samolov.

Jedna od poslednjih replika iz ove predstave: „Ja sam samo slučajno ja“, najbolje govori u prilog koliko je Handkeova proza jedinstvena i kako pisanje može na toliko načina obogatiti čoveka. Kako iz kuloara nagađaju, sam komad je baziran na priči o neobičnom dečaku pod imenom Kaspar Hausar, koji je bio specifičan na mnogo načina.

Predstava ‘Kaspar’ se dugo pripremala i pred njom su velika očekivanja. Vaše je da se prepustite priči i atmosferi tipičnoj samo za institucije poput pozorišta. Javite nam utiske.

 

[Lada]

Šećer je sitan osim kad je kocka

Predstava Teatar na Brdu 11.03.2021. 19:00 ,
Nikola Pejaković

Režija: Nikola Pejaković


Počela je nova pozorišna sezona, a sa njom inovativne i krajnje neobične predstave.

Kada vam spomenemo ime jedne veličine kao što je Nikola Pejaković Kolja, šta vam prvo pada na pamet? Nama je on asocijacija na beskrajne momente smeha, kvalitetnih razgovora i nezaboravnih dogodovština. Nije tajna da je ovaj umetnik na toliko nivoa svestran, da svaki njegov performans gledamo i slušamo sa velikim oduševljenjem. Začinite ovu pozorišnu sezonu Koljinim komadom pod nazivom Šećer je sitan osim kad je kocka koje se izvodi na Velikoj sceni Teatra na Brdu.

U njemu će zasijati Sloboda Mićalović, Aleksandra Tomić, Viktor Savić i Andrija Milošević. Svako od njih ima svoju iskru i autentičnost zbog čega je ovaj komad jedan od najgledanijih u proteklom periodu. Štaviše, novootvoreni Teatar na Brdu je postao sinonim za kvalitet i dostupnost predstava svim generacijama, pa čak i najmlađima.

Komad ‘Šećer je sitan osim kad je kocka’ je rađen po istoimenom Koljinom romanu i predstavlja realističnu svakodnevicu. U centru dešavanja je bračni par koji svoju zajednicu proživljava i doživljava kroz nekoliko faza, preispitujući svaku odluku kao i odnose sa okruženjem. Zabibereno sjajnim dosetkama i šalama, predstava je izuzetno osveženje na današnjim repertoarima.

I čini se da sve veći broj mladih glumaca dobija priliku da svoj talenat pokaže u ovakvim ostvarenjima koja su obavijena smehom i likovima u kojima se svako od nas na neki način pronalazi. Zbog čega je Nikola Pejaković iskoristio ovu poslovicu za naziv svog romana i dramskog komada, ostaje vam da otkrijete upravo dolaskom u Turgenjevljevu 5.
Sjajna i mlada glumačka postava u predstavi sa neobičnom tematikom je nešto što se ne propušta!

 

[Lada]

Čitač

Predstava Beogradsko dramsko pozorište 11.03.2021. 19:00 12.3.2021.
Fedor Šili (po motivima romana Bernharda Šlinka)
Režija: Boris Liješević

Predstava čiju smo premijeru dugo čekali!

Sa pravom možemo reći da je pozorište nezamenljivo kulturno iskustvo u našoj svakodnevici. I te kako posedujemo bogato kulturno nasleđe i pozorišnu baštinu prepoznatljivu ne samo u regionu, već i u celom svetu.

Beogradsko dramsko pozorište već godinama unazad važi za jedno od najposećenijih srpskih teatara, a stručna javnost je ocenila ovu sezonu kao jednu od umetnički najambicioznijih u njegovoj istoriji. Zašto? Naime, čak 10 premijera je obeležilo 2020. godinu. Među njima i komad Čitač, po motivima nemačkog književnika Bernharda Šlinka u režiji Borisa Liješevića i dramatizaciji Fedora Šilija.

Uvereni smo u to da ste imali priliku da pogledate istoimeni film u kojem je glavnu ulogu savršeno preneo Rejf Fajns, dok je Kejt Vinslet za ovu rolu naredne godine osvojila Oskara za najbolju žensku ulogu 2009. godine. Iako potresan, film je u potpunosti dočarao stradanja tokom i nakon završetka Drugog svetskog rata, a najviše je usmeren na odnos između dva potpuno nesavršena neznanca koje će sudbina kasnije spojiti na neočekivanom mestu.

Knjiga ‘Čitač’ je prodata u više od milion primeraka, a u velikom broju nemačkih pokrajina je obavezna školska lektira. Brojna moralna pitanja o savesti, odgovornosti i krivici se protežu kroz celo delo.

Odabranu glumačku postavu čine Mirjana Karanović, Slobodan Boda Ninković, Jadranka Selec, Milica Zarić, Ivan Tomić i Marko Grabež. Pored njih, autorsku ekipu čine i dramaturg Fedor Šili, scenograf Janja Valjarević, kostimograf Dragana Lađevac i kompozitor Stefan Ćirić.
Da li je i vas dotakla sudbina ljudi koji su preživeli strahote i bili dovoljno spremni da o tome pričaju?

 

[Lada]

Balkanski špijun.
Dušan Kovačević

Predstava Narodno Pozorište 12.03.2021. 18:30,
Režija: Tatjana Mandić Rigonat

Ne postoji osoba koja nije volela ovo maestralno delo Dušana Kovačevića u njegovoj filmskoj verziji.

Zato je na daskama koje život znače Balkanski špijun ponovo dobio svoju ulogu. Ova, već odavno prepoznatljiva drama je u domovima mnogih omiljena na repertoaru. Kada bismo vam rekli da u Narodnom pozorištu iza izvođenja ove predstave stoje samo najbolji, onda definitivno morate izdvojiti vreme za uživanje u istoj.

Ljubomir Bandović (Ilija Čvorović), Nela Mihailović (Danica Čvorović), Katarina Marković (Sonja Čvorović), Milutin Milošević (podstanar), Dušanka Stojanović Glid (Đura, Ilijina sestra bliznakinja) i Vanja Milačić (radio-spikerka) će vam dočarati lepotu i genijalnost ovog bezvremenog dela. Naime, Dušan Kovačević je davne 1983. godine napisao ovu satiričnu priču kako bi slikovito izrazio relaciju između pojedinca i vlasti.

Narodno pozorište svoje predstave uvek učini inspirativnim i preporučljivim za sve generacije. Tako je i u slučaju sa komadom ‘Balkanski špijun’. Kompletan opus Dušana Kovačevića je za divljenje. Eseji, studije slučajeva, kritičke recenzije, predstave, akademski radovi, doktorske disertacije su samo delić njegovog neospornog talenta. Njegovim načinom rada su se bavili istoričari drame i pozorišta poput Jovana Hristića, Vladimira Stamenkovića i Jovana Ćirilova. Rezultat jeste fantastična komparativna analiza i podudaranje Kovačevićevog rada sa Nušićevim.

Naime, Dušan Kovačević u centar svega stavlja komediju koja je obavijena tragovima drame i satire. U svakom njegovom delu, počevši od drame ‘Balkanski špijun’, preko dela ‘Maratonci trče počasni krug’, ‘Ko to tamo peva’, ‘Sabirni centar’ do komada Urnebesna tragedija, u centru svega se nalazi fantastična analiza jednog čoveka. Čoveka koji obuzet nepostojećim, pogrešnim idealima svet oko sebe (pa čak i najbliže) posmatra kao neku vrstu zavere. Manija koja postaje deo njega dovodi do teatralnih razmišljanja i postupaka. Na taj način, Ilija Čvorović postoji (barem neki mali deo) u svakom od nas.

U režiji Tanje Mandić Rigonat, ‘Balkanski špijun’ dobija prepoznatljiv prizvuk prošlih, sadašnjih i budućih vremena. Možda nestalnih, ako ne pravih, onda nestalnih u našem umu. Scena ‘Raša Plaović’ je postala kvalitetnija upravo uvođenjem ove predstave u redovni repertoar, a mi vam od srca preporučujemo da svojih 2 sata i 30 minuta utrošite na genijalan koncept stvarnosti koji je smislio naš sjajni Dušan Kovačević.

https://www.narodnopozoriste.rs/balkanski-spijun-1

 

[Lada]

Ovaj će biti drugačiji

Predstava Atelje 212 13.03.2021. 19:30

Režija: Đurđa Tešić

I te kako drugačija predstava vas čeka na pozornici Ateljea 212.

U moru istovetnih komada sa sličnom tematikom, moramo se osvrnuti i na one koji govore o aktuelnim društvenim temama, ali na drugačiji način. I baš zbog toga bi trebalo da se nađu u sklopu vašeg obaveznog pozorišnog repertoara. Jedna od takvih predstava jeste i Ovaj će biti drugačiji, zvezda krilatica Staše Bajac, a u režiji Đurđe Tešić. Štaviše, ovo je jedna od ‘podmladaka’ koji čine repertoar Ateljea 212, jer je premijerno izvedena 17. marta 2019. godine. Kada bliže pogledate celokupnu glumačku postavu, svakako da je čine mlade, talentovane i neobične žene. Neobične po svojim stavovima, postupcima i različitim percepcijama o istim temama.

U ulogama su se našle talentovane glumice. Tamara Dragičević/Sofija Juričan kao nestašna Mirela, Ana Mandić kao melanholična Ivana i Milica Janevski u ulozi inspirativne Jovane. Nekako se poimanje ljubavi, uzajamnog poštovanja i poverenja izgubilo u moru primitivizma, mačizma, mizoginije i depresije. Štaviše, smatra se da savremeno društvo sve više poprima sindrom apatije koja zahvata svaku generaciju. Čak iako se pojedinci probude iz takvog stanja nehajnosti, opet nema dovoljno poleta u istima koji će voleti život i uživati u njemu.

Tokom skoro 2 sata predstave ‘Ovaj će biti drugačiji’, tri devojke sa potpuno drugačijim razmišljanjima će pričati i prepričavati o temama koje su aktuelne, a o kojima se svesno prećutkuje. Šta za njih predstavlja muškarac iz snova? Da li su ga pronašle i ako jesu, da li je ispunio njihova očekivanja? Da li su snovi lepši od jave u kojima nema straha, paranoje i slomljenog srca? Koliko su Ivana, Mirela i Jovana usklađene u svojim postupcima i ličnim, skrivenim nesrećama koje ih tište?

Ukoliko kupujete direktno preko sajta Ateljea 212, možete automatski iskoristiti popust od 20% na cenu karte koja iznosi 1000 dinara. Takođe, na raspolaganju vam je i blagajna Ateljea, pa ne propustite da jedno veče posvetite predstavi ‘Ovaj će biti drugačiji’, prevashodno intelektualnom, pa potom i humorističkom komadu.

https://atelje212.rs/?repertoar=ovaj-ce-biti-drugaciji-stasa-bajac

 

[Lada]

Kazanova protiv Don Žuana

Predstava Madlenianum 15.03.2021. 19:00
MIodrag Ilić
Režija: Miodrag Ilić

Dva omiljena književna, ljubavna junaka na daskama koje život znače.

Da li se sećate kada ste poslednji put gledali predstavu koja se izvodi u nekom, jedinstvenom, ali ipak originalnom okruženju? Da li je taj komad zahtevao posebnu atmosferu, publiku ili scenario? Da li je opravdao vaša očekivanja i uloženo vreme? Za predstavu Kazanova protiv Don Žuana može se reći da je autentična po nekoliko aspekata. Ovaj, takoreći, zemunski komad svoju premijeru je doživeo 26. januara 2016. godine, a od tada se redovno prikazuje na repertoaru Male scene Madlenianuma.

Predstava se odigrava u intimnoj atmosferi Male scene. Toliko ušuškanoj da ćete imati osećaj da se scene dešavaju u vašoj dnevnoj sobi. Baš zbog takvog ciljanog okruženja, od početka do kraja ćete saživeti sa glavnim likovima i postepeno shvatati njihove postupke, osećanja i percepciju o određenim društvenim pojavama. U komadu postoje samo tri lika: Don Žuan, Kazanova i Gizela. Tumače ih fantastični Tihomir Stanić, šarmantni Stevan Piale i neodoljiva Ivana Kustudić. U režiji neprikosnovenog Predraga Ejdusa (koji je na početku nosio glavnu ulogu), a sada Miodraga Ilića koji je i pisac drame, predstava ‘Kazanova protiv Don Žuana’ je dokaz kako se percepcija osobe menja kada shvati suštinu nekog bića o kojem je imala predrasude.

Koliko ste upoznati o legendarnom ljubavniku Đakomu Đirolami Kazanovi? Sa njegovim zabavnim životom i nesmanjenoj strasti prema ženama? Kazanova je slojevita ličnost o kojem nismo imali dovoljno informacija pre nego što je ostario i povukao se iz ”javnog” života. Živi od svog prethodno stečenog bogatstva, brižno čuva svoju reputaciju, a u poznim godinama nije izgubio polet prema bitnim filozofskim pitanjima i tumačenjima. Spokojstvo i malu životnu radost svakog dana mu pruža Gizela, mlada žena koja je zadužena za održavanje njegovog doma. Svakog dana vode male, ali bitne razgovore i ta njihova rutina je postala obavezna. Međutim, svakodnevicu im remeti dolazak harizmatičnog Don Žuana koji je navikao na oduševljenje devojaka oko sebe, nesvestan jačine imidža njegovog starijeg protivnika. Predstava je posebno dinamična, sa humorom koji je smislen i podrazumevajući.
Za neobične performanse vredi izdvojiti vreme, a pitanje je na koje sve načine će vas ova predstava dotaći i navesti da i drugima preporučite gledanje iste. Obavezno nam javite utiske.

 

[Lada]

Žanka

Predstava Madlenianum 17.03.2021. 19:00
Miodrag Ilić
Režija: Milica Kralj

“Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete; Vas se kriza ne može dotaći, Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka.”, Branislav Nušić.

Ko ili šta za vas predstavlja kulturni svetionik? Da li zaista izdvajate vreme za sebe i ako je odgovor potvrdan – kojem umetničkom sadržaju se najviše radujete? Ukoliko najviše preferirate pozornicu, svetla i živi performans, verujemo da u trenutku možete nabrojati predstave koje su na vas ostavile poseban utisak.

Volimo da uživamo u onim komadima koji su posvećeni ličnostima koje su za života živele za umetnost. Jedna od njih je divna i nezamenljiva, Žanka Stokić. Prva Gospođa ministarka bila je vanserijska glumica. Ostavila je pečat na srpskoj, dramskoj sceni da je i danas toliko voljena i poštovana. Kada se premijerno pojavila kao glumica u ulozi Tereze, u predstavi ‘Bračne noći’ 1902. godine, odmah je osvojila publiku.

Malo je poznato da je naš slavni komediograf Branislav Nušić, ‘Gospođu ministarku’ pisao baš za Žanku, a samo do 1941. godine je izvedena više od 200 puta. Opera i Teatar Madlenianum je prepoznao značaj ove dive pa komad ‘Žanka’ predstavlja omaž velikoj glumici, čijom premijerom 2017. godine je obeleženo 130 godina od rođenja i 70 godina od njene smrti.

Kroz dvosatni performans zajedno sa Žankom ćete evocirati njene uspomene, kao i sav njen mukotrpan, umetnički i privatni život. Delo iako nosi sa sobom humorističku notu, nosi i neke setne prizvuke. Jelica Sretenović (Žanka), Milan Mihailović (Tošić, Branislav Nušić, putujući glumac) i Petar Mihailović (islednik, Aleksandar, Moris) su glavni protagonisti u ovom sjajnom projektu.

Predstava će se igrati u skladu sa merama zdravstvene zaštite i preporukama tokom trenutne pandemije. Predstave koje se, inače, igraju na Maloj sceni, igraće se na Velikoj sceni sa početkom u 19.30h. Svoje ulaznice možete nabaviti direktno na blagajni u Glavnoj 32 svakog radnog dana, kao i vikednom u zavisnosti od toga koja predstava je na repertoaru.

 

[Lada]

Prah,
Đerđ Špiro
Režija: Veljko Mićunović
Predstava Teatar na Brdu 20.03.2021. 19:00

Nova predstava u novoj postavi u novom pozorištu.

U moru fantastičnih predstava koje se izvode kod nas, da li imate omiljenu? Ili pak pozorište u koje rado idete? Osim velikih teatara u samom centru grada, brojni pojedinci iz sveta kulture su uložili značajne napore, energiju, sredstva i vreme u izgradnju institucija čiji će sadržaj biti dostupan i u drugim opštinama, a zbog svojeg kvaliteta privlačiti gledaoce iz celog grada.

To je i u slučaju pozorištem Teatar na Brdu, koje svakog meseca svim ljubiteljima ove vrste umetnosti pruža fantastične predstave, ali i priredbe i koncerte za najmlađe. Predstava Prah je obišla ceo svet, a od februara se nalazi u sklopu repertoara ovog teatra. U njoj glumi prepoznatljivi dvojac: Nataša Ninković i Zoran Cvijanović, značajna lica srpske kulturne scene. Prvo kreirana kao radio-drama, ovo delo mađarskog pisca Đerđa Špira je postala omiljena ne samo na nacionalnom nivou, već i u komšijskim zemljama koje umeju da prepoznaju kvalitet ovakvih komada.

U centru zbivanja predstave ‘Prah’ su on i ona. Prosečan bračni par koji se svakodnevno bori sa svojim unutrašnjim demonima, dilemama i razmišljanjima. Žive i životare, nesvesni promena koje ih čekaju. Među njima jeste i jedna srećka. Tačnije – loto srećka. Vredna dva miliona koja im stoji na stolu i čeka da je neko na ovaj ili onaj način iskoristi. Šta biste vi uradili? Kako biste reagovali? Da li biste pratili instinkt, razum ili osećanja? Večna borba tinja u njima, a tranzicija u njihovim životima je neminovna.

Obavezno nam javite utiske, ne sumnjamo da će vas ova naizgled ”lagana” predstava oboriti sa nogu. Štaviše, toliko kompleksnih i protivurečnih osećanja krije, da ćete poželeti da se još jednom vratite u Teatar na Brdu.

 

[proka]

lepooo
a gde je , moliću fino, taj teatar?

 

[Lada]

U Beogradu na Banovom brdu

 

[Lada]

• 01
  18:00
  ERNE SEP: LJUBIČASTI BAGREM (33)
• 02
  MARTIN MAKDONA: SAKATI BILI SA INIŠMANA (10)
• 03
  ANDRZEJ SARAMONOWICZ: TESTOSTERON (9)
• 04
  EDVARD OLBI : KO SE BOJI VIRDŽINIJE VULF (14)
• 05
  ĐULA ŠOMOĐI - MIHALJ EJZEMAN - IŠTVAN ZAGON: CRNI PETAR (16)
• 06
  REJ KUNI: DVA U JEDAN (35)
  08
  Rej Kuni Dva u jedan
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
• 12
  18:00
  GORAN MARKOVIĆ: GOVORNA MANA (28)
  Jadran
  13
  18:00RASPRODATO
  BRANISLAV NUŠIĆ: OŽALOŠĆENA PORODICA (6)
  Jadran
  
  
• 16
  18:00RASPRODATO
  REJ KUNI: DVA U JEDAN (36)
  Jadran
• 17
  18:00RASPRODATO
  ANDRZEJ SARAMONOWICZ: TESTOSTERON (10)
  Jadran
• 18
  18:00
  EDVARD OLBI : KO SE BOJI VIRDŽINIJE VULF (15)
  Jadran
• 26
  18:00PREMIJERARASPRODATO
  MICHEL TREMBLAY - LAJOS PARTI NAĐ: ŠOGORICE (0)
  Jadran
• 27
  18:00RASPRODATO
  MICHEL TREMBLAY - LAJOS PARTI NAĐ: ŠOGORICE (1)
  Jadran
• 28
  18:00RASPRODATO
  CARLO GOLDONI: A FOGADÓSNŐ - A ZENTAI MAGYAR KAMARASZÍNHÁZ VENDÉGJÁTÉKA
  Jadran
• 29
  18:00
  BRANISLAV NUŠIĆ: OŽALOŠĆENA PORODICA (7)
  Jadran
• 30
  18:00
  NIKOLAJ ERDMAN: SAMOUBICA-GOSTOVANJE NARODNOG POZORIŠTA IZ SOMBORA
  Jadran
• 31
  18:00
  KEN LUDVIG: MESEC IZNAD BAFALA (8)
  Jadran

 

[Lada]

ERNE SEP: LJUBIČASTI BAGREM
OVOG MESECA U POZORISTU: 01.03.

Igraju:

Pali Čačinski: Ervin Palfi
Manci Tot, plesačica: Čila Pamer
Gospodin Bizonjoš: Arpad Černik
Gospođa Bizonjoš: Žuža Kalmar
Papa Angelus: Zoltan Mezei
Žiži, baletski majstor: Petronela Kermeci
Minus, mladi gospodin: Tamaš Hajdu
Majmoci, mladi gospodin: Atila Barat
Hedi, plesačica: Timea Filep
Mili, prodavačica cveća: Katalin Siracki
Leo, pijanista: Geza Kučera ml.
Joži, konobar: Nandor Silađi

Scenograf i kostimograf: Ana Kupaš k.g.
Muzika: Geza Kučera ml.
Dramaturg: Rozi Brešćanski B.
Inspicijent/sufler: Edina Kulhanek
Asistent reditelja: Valeria Kočiš

Režija: Aba Šebešćen k.g.

Premijera: 28. septembar 2018.



O čemu govori „Ljubičasti bagrem“ za mene?

O lavirintima na putu do sreće, o nadi, o prolasku čednosti... O odrastanju, o gubitku iluzija, o tanušnoj granici između moralnih i takozvanih iskvarenih načina života. O lažima usmerenim bilo ka nama samima bilo ka drugima... O večitoj dilemi u vezi pitanja biti ili ne biti, ići ili ostati. O ranjivosti i novim počecima... O našim tajnim željama, skrivenim strahovima, o svakodnevnim momentima sreće koje ne prepoznajemo...

Aba Šebešćen

 

[Lada]

MARTIN MAKDONA: SAKATI BILI SA INIŠMANA
OVOG MESECA U POZORISTU: 02.03.

Igraju:

Kejt-Suzana Vuković
Ajlin-Sanja Moravčić
Džoni Patinmajk-Vladimir Grbić
Bili-Igor Greksa
Bartli-Marko Vasiljević
Helen-Ksenija Mitrović
Babibobi-Ljubiša Ristović
Doktor-Zoran Bučevac
Mama-Vesna Kljajić Ristović



Režija: Petar Jovanović
Prevod: Đorđe Krivokapić
Scenografija: Marija Kalabić
Kostimografija: Milica Grbić Komazec
Asistent kostimografa: Marko Marosiuk
Muzika: Bojan Milinković
Inspicijent: Vesna Galešev
Sufler: Goran Grubišić

Premijera: 13. decembar 2019.



Dođe vreme u životu svakog čoveka kad mora da uzme svoje srce u ruke i da nešto pokuša, pa čak i ako zna da su mu šanse jedan naprama milion da će to da dobije, on još uvek mora da pokuša, inače čemu život uopšte?

Petar Jovanović diplomirao je multimedijalnu režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Bora Draškovića, 2004. godine. NJegov diplomski rad, dokumentarni film Zemlja vajaje, prikazivan je na brojnim festivalima i osvojio je nekoliko nagrada, među kojima je i Zlatna medalja grada Beograda na 52. Festivalu kratkog metra. Na poziciji pomoćnika reditelja učestvovao je u realizaciji više dugometražnih igranih filmova i TV serija. Kao TV reditelj bio angažovan na projektima Radio - televizije Vojvodine, kao i nezavisnim produkcijama. Među njegovim radovima u pozorištu nalaze se naslovi kao što su Emigranti i Policija, ili čemu sve ovo? Slavomira Mrožeka, Parastos u belom, Miroslava Antića, Bog masakra Jasmine Reze, Državni posao D. Banjca, N. Škorića i D. Ćirjakovića, Govorna mana, Gorana Markovića, Buba u uhu Ž. Fejdoa itd.

Od 2017. godine docent je na smeru Kreativna produkcija fakulteta FEFA u Beogradu.