Rembrandt (1606–1669)veliki majstor Baroka

[Poli46]

Woman with a Pinke arly 1660s

Plodni slikar, crtač i bakropisac, Rembrandt van Rijn obično se smatra najvećim umetnikom holandskog „Zlatnog doba“. Prvo je radio u rodnom Leidenu, a od 1632. nadalje u Amsterdamu, gde je kratko studirao (oko 1624) kod uticajnog slikara istorije Pietera Lastmana. Rembrandt nikada nije otišao u inostranstvo, ali je pažljivo istraživao rad severnih umetnika koji su živeli u Italiji, poput Lastmana, slikara iz Utrechta Gerrit-a van Honthorsta (Rembrandtova glavna
veza sa Caravaggiom), Anthoni-a van Dick-a i, uglavnom putem otisaka, Adama Elsheimer-a i Peter Paul Rubens.
U lejdenskom periodu Rembrandt je takođe snažno reagovao na ranije nizozemske umetnike poput Lucasa van Leidena (oko 1494–1533). Međutim, presudni aspekt Rembrandtovog razvoja bilo je njegovo intenzivno proučavanje ljudi, predmeta i njihove okoline „iz života“, što je očigledno na slikama poput njegovih ranih autoportreta i Svetog Pavla u zatvoru 1627. godine (Staatsgalerie, Stuttgart).

 

[Poli46]

Aristotle with a Bust of Homer1653

Uprkos stalnoj evoluciji njegovog stila, Rembrandtovi ubedljivi opisi svetlosti, prostora, atmosfere, modelovanja, teksture i ljudskih situacija mogu se pratiti čak i od njegovih kasnih dela (poput Jevrejske neveste, Rijksmuseum, Amsterdam) do temelja njegovog Leiden perioda. Takođe je
ovaj program, dobrim delom, učinio Rembrandta odličnim učiteljem. Među njegovim brojnim učenicima bili su Gerrit Dou, Govert Flinck, Ferdinand Bol, Nicolaes Maes i Carel Fabritius.

 

[Poli46]

Self-Portrait1660​

Rembrandt (Rembrandt van Rijn) Dutch

Rembrandt je bio posvećeni autoportretista čitav svoj život, a otprilike četrdeset njegovih autoportreta preživelo je do danas. U ovom primeru, naslikanom kada je Rembrandt imao
pedeset i četiri godine, umetnik nije štedeo prikazujući znakove starenja na svom licu,
gradeći boju u visokom reljefu kako bi preneo svoje nabrano čelo, teške vrećice ispod očiju
i duplu bradu. Nedavno uklanjanje sintetičkog laka otkrilo je više Rembrandtove radne metode, pokazujući, na primer, kako je prevrtao četku da bi zadnjim delom urezao grube uvojke koji su
se prosuli iz njegove kape.

 

[Black_star]

Oci je super slikao.

 

[Poli46]

Oci je super slikao.

On je sve super slikao..bio je veliki slikar

 

[Black_star]

Cak mu je i crna kakve nema nigde.

 

[Poli46]

Cak mu je i crna kakve nema nigde.

Slikari su u to vreme sami pravili boje..mešajući pigmente sa vezivima.
Imali su svoje tajne recepture..Nije bilo boja u tubama. Zato je poznata
Ticijan crvena boja kao jedinstvena.

 

[Branko Lori]

Nude man seated on the ground with one leg extended, 1646

 

[Branko Lori]

Рембрандт ван Ријн, Аутопортрет у сомотској капи са перјаницом, 1638

 

[Branko Lori]

Рембрандт Харменсз. ван Ријн, Шетајући музичари

 

[Poli46]

Čas Anatomije

Za njegove radove se smatra da prikazuju izuzetno realistične opise ljudskih emocija sa svim njihovim varijacijama. Na slikama se, takođe, može primetiti i izuzetna upotreba senke i svetla.
Opus radova ovog holandskog slikara obuhvata preko 300 slika. Međutim, treba napomenuti da se za neke radove ne može tačno reći da li pripadaju Rembrantu, s obzirom na to da postoji veliki broj savršeno odrađenih falsifikata i imitacija.

 

[Poli46]

„Noćna straža“ Rembrant van Rajn

Bez sumnje, „Noćna straža“ predstavlja najpoznatije Rembrantovo delo. Sliku čini grupa portreta, na njoj je prikazana narodna vojska kapetana Fransa Baning Kokoa i poručnika
Vilijema van Rajtenberga (koji se nalazi u centru).

Prilično dugo je vladalo uverenje da je na slici predstavljena noć, dok tokom čišćenja obavljenog tokom četrdesetih godina prošlog veka nije otkriveno da je na slici, zapravo, oslikan dan.
To znači da je naziv „Noćna straža“, koji se tokom vekova ustalio, sasvim pogrešan.

 

[Branko Lori]

Holy Family, 1634

 

[Branko Lori]

Portrait of Mother of Rembrandt, 1630

 

[Branko Lori]

Rembrandt, Portrait of a Man, ca. 1655–60

 

[Branko Lori]

Портрет старог Јевреја, 1654

 

[Branko Lori]

Rembrandt van Rijn, St. Francis Beneath a Tree Praying, 1657

 

[Branko Lori]

Portrait of Mother of Rembrandt, 1630

Рембрандт Харменсз. ван Ријн, Мајка уметника (само глава, цело лице), 1628

 

[Branko Lori]

Landscape with a Long Arched Bridge, 1639

 

[Branko Lori]

Self-portrait with hat, 1632

 

[Poli46]

„Vitsaveja sa Davidovim pismom“

Rembrantovo delo „Vitsaveja sa Davidovim pismom“ završeno je 1654. godine i oslikava Vitsaveju, Urijinu ženu, u trenutku kada je kralj David video sa krova svoje palate. Prema Bibliji, David je tada spavao sa Vitsavejom. Kako je Vitsaveja zatrudnela, David je pozvao Uriju iz vojske u nadi da će spavati sa svojom ženom i da će misliti da je on otac deteta.

Međutim, te noći Vitsaveja i Urija nisu konzumirali brak, tako da je kralj David poslao Uriju u sigurnu smrt stavivši ga u prve linije na ratištu. Nakon Urijine smrti David je oženio udovicu Vitsaveju.

 

[Branko Lori]

Агонија у врту, 1657

 

[Branko Lori]

Рембрандт ван Ријн, Христос у Емаусу

 

[Branko Lori]

Рембрандтов поштовани „Ноћни стражар“ исечен је да стане кроз врата.

Уз АИ можете први пут после 300 година да га видите у целини:https://bit.ly/3qpJB9Z

 

[Branko Lori]

Holy Family, 1640