Reload

Čudno je kad zastaneš u sred dana i pokušaš da uhvatis tok svojih misli
Nismo li hiljadu puta pokušali napred
No,samo smo klizili ka dnu
Prijatelji odlaze
Ostaješ sam sa svojim mislima
Gde ćeš?
Da li postoji skup reči koji bi opisao ono sto osecš?
Da li se i dalje nadas?
Vetar raspiruje gradsku prašinu
Vreva obližnjih kafea se odiže u nebesko plavetnilo
Ulice puste kao i misli
Gde ideš?
Noge te vode do sobe
Tmuran hodnik pun sitnica
Razbacan krevet
Misli te obaraju na njega
Nostalgija te vuče nazad
Ali vredi li se vraćati?
U neko bezbrižnije vreme,u neke lepše momente
A onda glavom gađaš o zid sadašnjosti
Sadašnjost ili prošlost,svejedno čekaš
I pod ovim svodom ceš čekati
Sve dok traje tvoja priča
Navlačis roletne i toneš u san
Novi dan je pred tobom
Nadaš li se?
Pogledajte prilog 403980
 
Kliknite za proširenje...
Toliko patetike, beznadežnih pitanja, sivila, samoće u tako malo redova!!! Gde je radost? Polet? Voljeni život? Snaga? U tebi! Zagrli sebe i život u sebi i radost u sebi i snagu u sebi... Ova patetika bi razbolela i jačeg od tebe... Pogrešno razmišljaš...Pogubno...Žalosno je da mlad život tako provodi svoje vreme...:heart:
 
razumjem te ali pred tobom je jos mnogo drugova i ljubai.......sad je tesko ali svestan si da svako mora proci period i kad se rastaje
sretan budi idete u bolje dane .........
 
Pronađi svoj cilj i ne odustaj od njega.A i onako prolazi sve.....Bilo da si stariji ili mlađi.Svi jednako zvacemo svoje dane.I cesto smo sami i gladni.....:(:bye:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top