Religija obmane

Zamislite da smo seli za sto, i ja vama pričam sledeću priču:

- Postoji jedan čovek koji živi na Severnom polu
- On živi tamo sa ženom i grupom patuljaka
- U toku godine, sa patuljcima on pravi igračke
- Uveče, pred Novu godinu, on natovari igračke u svoju vreću
- Stavi vreću na sanke
- Upregne nekoliko letećih irvasa
- Onda leti od kuće do kuće, slećući redom na dimnjake
- U svakoj kući, ostavlja igračke za decu
- Penje se uz dimnjak, vrati se u sanke, i leti ka sledećoj kući
- Za jednu noć on obiđe ceo svet
- Kada završi, vraća se na Severni pol, i cela priča ide iz početka.

Jasno je da je ovo priča o Deda Mrazu.

Ali recimo da sam ja odrasla osoba, i da sam vaš prijatelj, i da vam otkrijem da ja verujem da je ova priča sasvim istinita. Ja u nju verujem svim srcem, i pokušam da vam je ispričam tako da i vas uverim da je priča istinita.

Šta bi ste mislili o meni? Mislili bi ste da sam ludak, i to s pravom.

Zašto bi ste mislili da sam lud? Zato što vrlo dobro znate da je Deda Mraz izmišljen. Cela priča o njemu je bajka. Bez obzira koliko vam ja pičao o njemu, vi ne bi ste poverovali da on postoji. Leteći irvasi ne postoje, to svakako znate. Neko definiše „obmanu“ kao „veoma izraženo pogrešno uverenje koje se ne obazire na suprotne dokaze.“ Ovakva definicija savršeno odgovara onome o čemu govorimo.

Ako pretpostavimo da ste vi moj prijatelj, možda bi ste i pokušali da mi pomognete da shvatim da je priča o Deda Mrazu obmana. To bi ste mogli da uradite tako što bi ste mi postavili neka logična pitanja:

- „Kako jedne jedine sanke mogu da nose poklone za svu decu sveta?“ Ja vam odgovaram da su u pitanju magične sanke, koje su baš za to predviđene.
- „Kako Deda Mraz ulazi u stanove i kuće koje nemaju dimnjak?“ - ja odgovaram da Deda Mraz ima mogučnost da napravi dimnjek tamo gde ga nema.
- „Kako Deda Mraz siđe niz dimnjak ako na dnu njega gori vatra?“ - ja odgovaram da on ima specijalno odelo otporno na vatru, koje se čak samo i čisti.
- „Kako ni jedan sigurnosni sistem ne detektuje Deda Mraza i aktivira alarm?“ - Deda Mraz je nevidljiv za sigurnosne sisteme.
- „Kako Deda Mraz obiđe svu decu sveta za samo jednu noć?“ - Deda Mraz je večan, i nije ograničen vremenom i prostorom.
- „Kako Deda Mraz zna koje je dete bilo dobro a koje ne?“ - Deda Mraz zna sve i vidi sve.
- „Zašto igračke nisu podeljene pravedno? Zašto Deda Mraz daje više igračaka bogatoj deci, čak i kada su loša, nego što ikad daje siromašnoj deci?“ Zato što mi ne razumemo način na koji misli Deda Mraz, jer mi smo samo obični ljudi, ali Deda Mraz svakako ima valjane razloge. Recimo da siromašna deca ne bi ni znala šta da rade sa skupim igračkama na baterije, i kako bi uopšte priuštili baterije? Deda Mraz ih štedi ovih muka....

Ovo što ste pitali su sasvim logična pitanja, i ja sam zaista odgovorio na svako. Ja se sada pitam kako vi ne vidite da Deda Mraz zaista postoji, a vi se pitate kako sam ja toliko lud?

Zašto vi niste bili zadovoljni mojim odgovorima? Zašto još mislite da sam žrtva obmane? To je zato što su moji odgovori samo potvrdili vašu pretpostavku. Moji su ogovori nesuvisli. Da bih odgovorio na vaša pitanja, morao sam izmisliti (ni iz čega) i magične sanke, i magično odelo, i magične dimnjake i nevidljivost i bezvremenost. Vi mojim odgovorima ne verujete jer znate da ja izmišljam stvari. Dokazi protiv mene su mnogobrojni.

A sad, da pređemo na sledeći primer

Drugi primer

Zamislite da vam ispirčam sledeću priču:
- Jedne večeri bio sam sâm u sobi;
- Iznenada se pojavila nekakva svetlost;
- U tom trenutku, u sobu je ušao anđeo;
- Ispričao mi je neverovatnu priču;
- Rekao mi je da u brdima iznad Njujorka postoji gomila prastarih zlatnih ploča koje su zakopane u zemlji;
- Na tim pločama su knjige o nestaloj rasi Jevreja koja je naseljavala Severnu Ameriku;
- Ove ploče nose zapise na stranom jeziku kojim su govorili ovi ljudi;
- Anđeo me vodi do njih, i dozvoljava mi da ih odnesem kući
- Iako su ploče na stranom jeziku, anđeo mi pomaže da ih prevedem;
- Onda su ploče odnesene na nebo, i nikada više nisu viđene;
- Ja imam knjigu koju sam preveo sa tih ploča. Ona govori o neverovatnim stvarima – o do tada nepoznatoj civilizaciji Jevreja koji su živeli na tlu Severne Amerike pre 2000 godina.
- Čak je i vaskrsli Isus došao da ih poseti!
- Ja sam takođe ove ploče pokazao gomili svedoka, i imam njihove potpise gde oni potvrđuju da su te ploče videli pre nego što su odnete nazad u raj.

Sada, šta bi ste rekli o ovoj priči? Iako imam knjigu koja govori o toj izgubljenoj civilizaciji, uprkos potpisima svedoka, šta zaista mislite o ovoj priči? Cela priča zvuči sumnjivo, zar se ne slažete?

Prvo, vi bi ste pitali neka očigledna pitanja. Za početak, pitali bi ste „gde su ruševine i ostaci ove Jevrejske civliziacije u Americi, kada ih savremena istorija i ne pominje?“ Knjiga prepisana iz zlatnih tabli govori o milionima Jevreja koji su radili razne stvari po celoj Americi. Oni su imali konje i volove, kočije i oružje i velike gradove. Šta se desilo sa svim ovim? Ja odgovaram: sve je tu, samo još nije pronađeno. „Ni jedan grad? Ni jedan točak kočije? Ni jedan ratnički šlem?“ - vi bi ste pitali. Ne, nismo našli ni jedan jedini dokaz, ali je on svakako tu negde. Vi me pitate još desetine pitanja kao što je ovo, ali ja imam spremne odgovore na sve.

Većina ljudi smatrala bi da sam blesav ako bih vam sa uverenjem ispričao ovu priču. Ljudi bi pretpostavili da nije bilo ni zlatnih ploča, ni anđela, i da sam celu knjigu sam napisao. Većina bi ignorisala čak i potpise svedoka koji su ploče videli, jer sam ja mogao i potplatiti par svedoka da stave svoj potpis na neki dokument, a čak sam i ja sam mogao da ih falsifikujem. Većina ljudi prosto ne bi poverovala u moju priču bez ikakvog dodatnog pitanja.

Ono to je interesantno u ovom primeru je da postoje milioni ljudi koji iskreno veruju u priču o zlatnim pločama na nepoznatom jeziku, i anđelom, i Jevrejima koji su živeli u Americi pre 2000 godina. Ovi milioni ljudi su članovi mormonske crkve, čije se sedište nalazi u Solt Lejk Sitiju u američkoj državi Juti. Čovek koji je ispričao ovu neverovatnu priču zvao se Džozef Smit, i živeo je u Americi pre oko 200 godina. Ispričao je svoju priču, a ono što je „preveo“ sa tablica nazvao je „Knjiga mormona“

Ako ikada sretnete mormona (a pojavili su se i u Beogradu) i pitate ih za ovu priču - mogu provesti sate pričajući vam o njoj. Oni mogu odgovoriti na svako pitanje koje vam padne na pamet. Opet, 6 milijardi ljudi koji ne veruju Džozefu Smitu potpuno jasno vide da su Mormoni žrtve obične obmane. Toliko je jednostavno. I vi i ja znamo sa stopostotnom sigurnošću da priča o o Mormonima nije ništa istinitija od priče o Deda Mrazu. I u pravu smo, jer dokaza koji je pobijaju ima zaista bezbroj.

 

[Sizif]

I još jedan primer.

- Čovek je sedeo u pećini i gledao svoja posla.
- Pojavilo se veoma jako svetlo (primećujete paralelu sa prethodnom pričom)
- Glas je izgovorio samo jednu reč: „Čitaj!“ Čovek je osetio kao da ga neko guši. Ovo se desilo nekoliko puta.
- Onda je čovek rekao „Šta da čitam?“
- Glas je rekao „Čitaj u ime tvog Gospoda koji je napravio čoveka iz jajeta. Čitaj jer je tvoj Gospod darežljiv, naučio je ljude onome što pre nisu znali.“
- Čovek je otrčao kući svojoj ženi.
- Dok je trčao kući, video je ogromno lice anđela na nebu. Anđeo mu je rekao da je on Božji poslanik, i rekao da se zove Gavrilo.
- Kod kuće te večeri, anđeo mu se pojavio i u snovima.
- Gavrilo mu se ukazivao veoma često, nekada u snovima a nekad na javi. Nekad je čovek, pre nego što se pojavi Gavrilo, čuo zujanje u ušima, pa bi stihovi prosto pokuljali iz ovog čoveka kao Gavrilovog medijuma. Ponekad bi se Gavrilo pojavljivao kao čovek od krvi i mesa i govorio. Pisari su pisali sve što je Gavrilov medijum govorio.
- Onda, jednog dana, 11 godina nakon što je Gavrila prvi put ugledao, ovaj se pojavio vodeći sa sobom magičnog konja. Čovek je uzjahao konja, i konj ga je odveo u Jerusalim. Onda ga je krilati konj podigao uvis, do sedmog nivoa raja. Čovek je video raj, i uistinu pričao sa ljudima koji bejahu tamo. Onda ga je Gavrilo spustio na zemlju.
- Čovek je dokazao nevernicima da je zaista bio u Jerusalimu tako što je opisao ondašnje građevine.
- Čovek je nastavio da prima poruke od Gavrila cele 23 godine, i onda su one prestale. Sve što mu je Gavrilo rekao zapisano je od strane pisara u knjizi koju imamo i dan danas.

Kako vam se čini ova priča? Ako je nikada pre niste čuli, verovatno vam je besmislena i neverovatna kao i priče o Deda Mrazu i mormonima. To osećanje bi se samo potvrdilo kad bi ste pročitali celu knjigu koju je čovek napisao na osnovu Gavrilovih poruka. Konj, anđeli, pojava Gavrilova kao čoveka od krvi i mesa - sve je očigledno izmišljeno.

Ali budite oprezni! Ova je priča osnova muslimanske religije, priča u koju veruje više od milijardu ljudi. Čovek se, naravno, zvao Muhamed, a knjiga je Kuran. Ovo je sveta priča o nastanku Kurana, i poruci koju je Alah poslao na zemlju.

Uprkos činjenici da milijardu muslimana veruje u ovu priču, ljudi van islama smatraju da je priča izmišljena. Niko ko nije musliman ne veruje ovoj priči, jer je u pitanju očigledna bajka. Većina ljudi veruje da je Kuran samo knjiga koju je napisao običan čovek, i ništa više. Krilati konj koji leti u raj? Očigledno izmišljen, kao i Deda Mrazovi leteći irvasi.

Ako ste vi hrišćani, molim vas da obratite pažnju na mormonsku i muslimansku priču. Kako je moguće da vam je na prvi pogled jasno da su ove priče bajke? Kako vi znate sa apsolutnom sigurnoću da su muslimanska i mormonska priča bajke? Ovo znate iz istog razloga iz kog znate da je priča o Deda Mrazu bajka. Ni za jednu nema pravih, konkretnih dokaza. U pričama se pominju magijske stvari kao što su anđeli i krilati konji, halucinacije, snovi. Konji ne mogu da lete, svi to znamo. Čak i kada bi mogli, gde bi mogli da odlete? U vakuum kosmosa? Ili je konj nekako dematerijalizovan, pa ponovo materijalizovan u raju? Ako je tako, ovi procesi su takođe izmišljeni. Svaki delić ovih priča je izmišljen. Svima nam je jasno.

Neutralni posmatrač očigledno vidi da su ove priče izmišljene. Pored toga, muslimani vide da su mormoni žrtve obmane, mormoni vide da su muslimani žrtve obmane, a hrišćani vide da su i mormoni i muslimani žrtve obmane.

Poslednji primer

A sada da čujemo još i ovu priču:

- Bog je oplodio devicu Mariju, da bi imao sina na zemlji.
- Marija i njen verenik Josif, morali su da putuju u Vitlejem zbog popisa. Tamo se Marija porodila, rodila je božjeg sina.
- Bog je na nebu postavio zvezdu da pokaže ljudima da mu se rodio sin.
- U snu, Bog je rekao Josifu da odvede porodicu u Egipat. Onda je Bog mirno posmatrao kako Irod ubija hiljade i hiljade beba u Izraelu u pokušaju da ubije Isusa.
- Kao odrastao čovek, božji sin je tvrdio da je sin samog Boga „Ja sam put, istina i život“, tvrdio je.
- Ovaj je čovek činio mnoga čuda. Lečio je bolesne, pretvarao vodu u vino. Ova čuda dokazuju da je bio Bog.
- Međutim, osuđen je na smrt i ubijen tako što je raspet na krstu.
- Njegovo telo je stavljeno u grobnicu.
- Tri dana kasnije neke žene su videle da je grobnica prazna.
- Ispostavilo se da je taj čovek oživeo, i sa sve ranama (tako da je svako ko sumnja mogao da ih vidi i dodirne) išao okolo i prikazivao se raznim ljudima na raznim mestima.
- Nakon prikazivanja, otišao je nazad na nebo, i upravo sada sedi sa desne strane Boga oca, i ne pojavljuje se više.
- Danas sa njim možete imati lični kontakt. Možete mu se moliti i on će uslišiti vaše molitve. On će lečiti vaše bolesti, spasavati vas iz nezgodnih situacija, pomoći vam da donesete važne lične i poslovne oduke, on će vas tešiti vas u trenucima tuge i žalosti, itd.
- Ovaj čovek će vam, takođe, pružiti večni život, i ako budete dobri i ako živite po pravilima koje je on naveo, dobijate mesto u raju.
- Mi znamo sve ovo jer su (par decenija nakon njegove smrti) četvorica ljudi, Matija, Marko, Jovan i Luka, napisali njegov životopis. Njihova pisana svedočenja dovoljan su dokaz istinitosti ove priče.

Ovo je, razume se, priča o Isusu. Verujete li u ovu priču? Ako ste hrišćanin, verovatno verujete. Mogao bih da vas pitam na stotine raznih pitanja, ali bi ste verovatno na svako od njih imali odgovor, baš kao što sam ja imao odgovor na svako pitanje o Deda Mrazu koje me je pitao moj prijatelj u prvom primeru. Vi i ne možete da razumete kako uopšte bilo ko može da sumja u tu priču, jer je vama tako očigledna.

Sad dolazimo do stvari koju pokušavam da vam pomognem da razumete: četiri milijarde ljudi koji nisu hrišćani gledaju na ovu priču na isti način na koji vi gledate na priču o Deda Mrazu, mormonsku priču, ili muslimansku priču. Drugim rečima, postoje čitavih četiri milijarde ljudi bez hrišćanskih naočara, i oni realnost vide jasno. Činjenica je da je i hrišćanska priča u celosti izmišljena.

Kako je moguće da četiri milijarde nehrišćana znaju (sa potpunom sigurnošću) da je hrišćanska priča izmišljena? Pa jednostavno zato što je hrišćanska priča ista kao i muslimanska i mormonska i kao priča o deda Mrazu. Imamo sve elemente: magična oplodnja, magična zvezda, magični snovi, čuda, uskrsnuće, i tako dalje. Ljudi van hrišćanstva gledaju na hrišćansku priču i primećuju sledeće:
- Čuda navodno imaju za cilj da dokažu da je Isus bio Bog, ali kao što je za očekivati, ova čuda nisu ostavila nikakav konkretan trag koji bi smo danas mogli da proverimo. Svi oni uključuju magična izlečenja i razne trikove.
- Isus je, navodno, vaskrsao, ali se danas nikom ne prikazuje u obliku u kom se pre, navodno, prikazivao – kao čovek od krvi i mesa.
- Isus je u Raju, i navodno odgovara na naše molitve. Međutim, kao što se da i očekivati, molitve nemaju uticaja ni na šta. Statistički je dokazano da molitve nemaju uticaja na realne događaje.
- Knjiga u kojoj Matija, Jovan, Luka i Marko svedoče o Isusu zaista postoji, ali kao što se da pretpostaviti, u njoj ima dosta nejasnoća i kontradikcija.
- i tako dalje...

Drugim rečima, i hrišćanska priča je bajka, isto kao i ostala tri primera koja smo analizirali.

Hajde sada da analiziramo šta se dešava u vašoj glavi. Ja koristim čvrste, proverljive dokaze da je priča o Isusu izmišljena. Vaš racionalni um verovatno vidi da je to istina. Četiri milijarde nehrišćana bi bilo srećno da vam potvdi da je priča izmišljena. Ipak, ako ste pravi hrišćanin, verovatno osećate kako vaš religiozni um nadvladava razum dok ovo pričamo. Zašto? Zašto ste bili sposobni da koristite razum kad smo pričali o Deda Mrazu, mormonima i muslimanima, ali vam to ne polazi za rukom kad pričamo o hrišćanstvu?

Pokušajte, barem za trenutak, da gledate na hrišćanstvo sa istom količinom zdravog skepticizma koji ste malopre koristili kad smo pričali o Muhamedu, Deda Mrazu u Džozefu Smitu. Iskoristite zdrav razum da upitate sebe par veoma jednostavnih pitanja:
- Postoji li fizički dokaz da je Isus postojao? Ne. On nije ostavio fizičkog traga. Njegovo je telo „otišlo u Raj“, ništa nije sam zapisao, ni jedno od njegovih čuda nije ostavilo trajan, proverljiv, trag. Bukvalno - nema ničega.
- Postoji li razlog da zaista verujemo da je Isus činio ova čuda, ili da je ustao iz mrtvih, ili da je otišao u raj? Nema ni jednog razloga više da verujemo u tu priču nego u onu da je Džozef Smit našao zlatne ploče ili da je Muhamed jahao na krilatom konju u raj. Verovatno je i manje razloga da verujemo u priču o Isusu, imajući u vidu da je on živeo pre 2000 godina, a Džozef Smit pre 200. Poznato je da vreme ne utiče povoljno na čuvanje istinite verzije događaja, pogotovo u vreme kada su knjige ručno prepisivane.
- Vi želite da mi kažete da bih trebao da verujem u ovu priču o Isusu, iako pravog dokaza osim Novog Testamenta nema? Da, treba da verujete, znajte da je vera bez dokaza zapravo vrlina.

Niko osim male dece ne veruje u Deda Mraza. Niko osim mormona ne veruje u priču Džozefa Smita. Niko osim muslimana ne veruje u priču o Muhamedu, anđelu Gavrilu i krilatom konju. Niko osim hrišćana ne veruje da je Isus ustao iz mrtvih, pretvarao vodu u vino, isterivao demone iz svinja, itd.

 

[Sizif]

Stoga, zamolio bih vas da pokušate da razumete sedeće pitanje: kako je moguće da ljudi mogu da osete (sa potpunom sigurnošću) da su priče izmišljene samo onda kada su vezane za neke druge religije, ali ni u kom slučaju ne mogu da ih osete ako su deo njihovog religioznog folklora? Zašto veruju u svoju priču, brane je strastveno, a sve ostale odbacuju kao da su potpuno besmislene? Na primer:
- hrišćani znaju da kada su Egipćani gradili gigantske piramide i mumifikovali tela svojih faraona da bi im pružili večni život, da je sve to bilo totalno gubljenje vremena? Da nije tako, hrišćani bi takođe gradili piramide.
- hrišćani znaju da, kad su Asteci vadili srca devicama i jeli ih, da time nisu dobijali nikakvu nadljudsku snagu. Da nije tako, i hrišćani bi verovatno ubijali device.
- hrišćani znaju da je potpuno besmisleno biti okrenut u pravcu Meke za vreme moitve, jer da nije tako i oni bi se molili u pravcu Meke.
- hrišćani znaju da je odvajanje mesnih od mlečnih prozvoda potpuno besmisleno – da nije tako nikad ne bi smo jeli teleće medaljone na kajmaku ili čizburger.

Opet, kad hrišćani pogledaju u svoju religiju, oni su iz nekog čudnog razloga slepi. Zašto? Naravno, ovo nema nikakve veze sa činjenicom da je njihova priča istinita. Vaš racionalni um to zna sa sigurnošću, kao što to znaju i četiri milijarde nehrišćana.
Jednostavan eksperiment:

Ako ste vi hrišćanin koji veruje u delotvornost molitve, evo jednostavnog eksperimenta koji će vam pokazati nešto veoma zanimljivo u vezi veše vere.

Uzmite novčić iz džepa. Pomolite se (najiskrenije) Bogu Sunca Ra:
- Svemoćni Ra, Bože Sunca, baciću ovaj novčić 20 puta u vazduh, i molim ti se da napraviš da on padne na stranu pisma svih 20 puta. U ime Ra, amin.

Sada bacajte novčić. Najverovatnije ćete već posle 5-6 bacanja dobijete glavu, a možda i pre.

Šta ovo znači? Najveći procenat ljudi bi iz ovoga zaključio da je to besmisleno, jer Bog Ra ne postoji. Molili smo se njemu, i nije ništa uradio. Možemo tvrditi da Ra ne postoji (ili da ne odgovara na molitve) koristeći statističku analizu. Ako bacimo novčić hiljadu puta, i svaki put se pomolimo bogu Ra, videćemo da novčić pada na stranu na koju bi i trebao prema normalnim zakonima verovatnoće. Ra nema nikakvog uticaja na novčić bez obzira koliko mu se mi molili. Čak i ako nađemo hiljadu ljudi koji u njega veruju, i ako se svi zajendo mole, rezultat će opet biti sasvim isti. Stoga, kao razumni ljudi, zaključujemo da Ra ne postoji. Na njega gledamo na isti način kao i na patuljke, morske sirene, Deda Mraza, i tako dalje. Svi znamo da su ljudi koji u njega zaista veruju - obmanuti.

Sada bih vas zamolio da ovaj eksperiment ponovite, ali ovaj put se molite Isusu umesto Bogu Ra.
- Bože, koji si na nebu, znam da postojiš i znam da čuješ i odgovaraš na molitve, kao što si i obećao u Bibliji. Ja ću baciti ovaj novčić 20 puta, i molim te da svojom voljom učiniš da padne na stranu pisma svih dvadeset puta. U Tvoje ime, amin.

Sada bacite novčić. Opet, posle najviše 5 ili 6 puta, dobićete glavu.

Ako bacite novčić 1000 puta, i svaki put mu se pomolite, shvatićete da novčić pada i na jednu i na drugu stranu u skladu sa zakonima verovatnoće. Ne postoje dva zakona verovatnoće – jedan za hrišćane, a drugi za ostalih 4 milijardi ljudi – postoji samo jedan zakon, a molitve imaju efekat od nula procenata. Isus nema uticaja na realne događaje bez obzira koliko mu se mi molili. To možemo da dokažemo vrlo konkretno koristeći statističku analizu.

Ako verujete u Boga, razmotrite šta se sada dešava u vašoj glavi. Rezultat oba eksperimenta je potpuno isti. U slučaju Ra, podatke ste posmatrali racionalno i shvatili da on ne može imati uticaj kad je izmišljen. Ali sa Isusom, stvari neće biti tako jednostavne. U vašoj glavi može postojati hiljadu razloga zašto Isus nije ništa učinio povodom vaše molitve.

- Nije tako hteo
- Nema vremena
- Ja se nisam molio dovoljno iskreno
- Ja nisam vredan njegove pažnje
- Ja nemam dovoljno vere da će mi zaista uslišiti molitvu
- Nemam pravo da ga testiram na ovaj način
- ...i tako dalje, i tako dalje

Jedna od racionalizacija koja vam se može javiti je naročito interesantna: možete pomisliti „Pa, naravno da Isus nije odgovorio na moje molitve kad se molim za nešto toliko trivijalno kao što je bacanje novčića... to je prosto uvredljivo.“ Odakle dolazi ova racionalizacija? Ako ste pažljivo pročitali Bibliju, tamo piše da će vam Isus odgovoriti na sve molitve, bacanje novčića nije navedeno kao izuzetak, i on ne postavlja granice za šta se možete moliti. Vi ste, zapravo, izmislili ovu generalizaciju.

Vi ste najverovatnije (i ne znajući to), ekspert za kreiranje racionalizacija za Isusovu indiferentnost. Razlog zašto ste ekspert je taj što Isus ne odgovara ni na jednu jedinu molitvu. Razlog zašto ne odgovara je jednostavan – i Isus i Bog su plod naše mašte.

 

[Pozitivan stav]

Interesantan tekst.
Ukratko, mislim da treba verovati: u Deda Mraza ili Muhameda ili Isusa ili pozitivnu energiju ili dobro ili zlo ili u plemenitost ili reinkarnaciju ili u ljubav prema svemu i svakome....
U moc molitve i pozitivnog misljenja sam se sa sigurnoscu uverio.

 

[ristob]

Sad dolazimo do stvari koju pokušavam da vam pomognem da razumete: četiri milijarde ljudi koji nisu hrišćani gledaju na ovu priču na isti način na koji vi gledate na priču o Deda Mrazu, mormonsku priču, ili muslimansku priču. Drugim rečima, postoje čitavih četiri milijarde ljudi bez hrišćanskih naočara, i oni realnost vide jasno. Činjenica je da je i hrišćanska priča u celosti izmišljena.

Možda je priča o Isusu Hristu izmišljena, ali Bog nije izmišljen!

Ako ste vi hrišćanin koji veruje u delotvornost molitve, evo jednostavnog eksperimenta koji će vam pokazati nešto veoma zanimljivo u vezi veše vere.

Uzmite novčić iz džepa. Pomolite se (najiskrenije) Bogu Sunca Ra:
- Svemoćni Ra, Bože Sunca, baciću ovaj novčić 20 puta u vazduh, i molim ti se da napraviš da on padne na stranu pisma svih 20 puta. U ime Ra, amin.

Sada bacajte novčić. Najverovatnije ćete već posle 5-6 bacanja dobijete glavu, a možda i pre.

Jedna od racionalizacija koja vam se može javiti je naročito interesantna: možete pomisliti „Pa, naravno da Isus nije odgovorio na moje molitve kad se molim za nešto toliko trivijalno kao što je bacanje novčića... to je prosto uvredljivo.“ Odakle dolazi ova racionalizacija? Ako ste pažljivo pročitali Bibliju, tamo piše da će vam Isus odgovoriti na sve molitve, bacanje novčića nije navedeno kao izuzetak, i on ne postavlja granice za šta se možete moliti. Vi ste, zapravo, izmislili ovu generalizaciju.

Nijesi doživio Boga, nijesi živio hrišćanskim životom, nijesi imao iskustva u kojima se prisustvo Boga očitava na svakom koraku i - sam izvedi zaključak: imaju li tvoja visokoumna razmišljanja realnog osnova?

 

[Lilyth]

Sve sto si napisao je tacno ali si se slepo drzao forme a prevideo si sustinu, ne religije, nego vere a to je da je covek svestan da nije apsolutni gospodar svoje sudbine i da, sta god radio, uvek postoji i onaj faktor "vise sile". Tu je ona caka svih religija i nema mnogo veze nauka sa tim, iako je stalno svi potezu.

 

[ancika]

Verujem u Isusa kao istorijsku i bozansku lichnost- to mi nalaze moja hrishcanska vera. Mozda sam Isus nishta nije napisao, ali neki apostoli jesu. Valjda bi tome moglo bar malo da se veruje. Smatram da je Isus kao istorijska lichnost bio veoma pametan vodja, koji je umeo da okupi narod oko sebe i verovatno je imao jaku harizmu. Nije nishta napisao- mozda namerno, da se ispuni prorochanstvo... ono shto je on vec znao da ce se esiti- da ce neki verovati, a neki nece...

 

[zxy]

Možda je priča o Isusu Hristu izmišljena, ali Bog nije izmišljen!


Nijesi doživio Boga, nijesi živio hrišćanskim životom, nijesi imao iskustva u kojima se prisustvo Boga očitava na svakom koraku i - sam izvedi zaključak: imaju li tvoja visokoumna razmišljanja realnog osnova?

Sopstveno duhovno iskustvo je presudno.On ga očigledno nema .Dobro si rekao.

 

[Svetionik]

Interesantno je kako čovek može da bude tako arogantan dok mu 90% mozga čami u mraku jer nema blage veze šta će mu tih 90% ili bolje reći čemu mu služi tih 90%, neka bude 90,9% (da ne sitničarimo)!

Pozdrav V!

 

[Jasna]

Odlične su ti priče.

Samo, o čemu da razmišljamo ako smo hinduista, budista ili pripadnik
bilo koje istočnjačke sekte? Jel će biti nastavka?

 

[Konj_na_belom_princu]

Odlićan tekst! Nažalost ja se ne slažem sa svim tezama u njima..

Uzmimo na primer da se u jevrejskoj, muslimanskoj i hrišćanskoj priči.. svuda spominje Bog Dakle Bog je jedan i ova teza podržava tu teoriju. Uostalom svi muslimani i jevreji i hrišćani će ti to potvrditi.

 

[Sousuke Aizen]

i po čemu se ovo razlikuje od bilo koe druge religije? sve religije su nesuvisle obmane i besmislice

 

[Skafander]

Svi primeri – Deda Mraz, Mormoni i zlatne ploče, Muhamed i Kuran, Isus i hrišćanstvo – pokazuju istu osnovnu dinamiku ljudskog verovanja: ljudi su skloni prihvatanju neverovatnih priča kada te priče spadaju u njihov lični kulturni ili religiozni kontekst, dok istovremeno iste ili slične priče drugih kultura ili religija prepoznaju kao izmišljene ili besmislene.

1. Sličnosti priča:

Svi primeri sadrže elemente koji su očigledno fantastični: magični predmeti, anđeli, leteći konji, čuda, vaskrsenja, predviđanja i natprirodni događaji.

Bez obzira na “dokaze” koje pripovedači nude (svedočanstva, knjige, potpisi, lična iskustva), spoljašnji posmatrač ne može ih smatrati empirijski verodostojnim.



2. Psihološka selektivnost:

Ljudi koriste dvostruki standard: skepticizam se primenjuje lako na tuđe mitove i religije, ali se suspenduje kada je u pitanju sopstvena vera.

Kada očekivana čuda ili događaji ne funkcionišu (npr. molitve), um kreira racionalizacije da opravda neuspeh. Ovo omogućava očuvanje vere bez obzira na objektivne dokaze.



3. Uloga kulture i lične povezanosti:

Vera i poverenje u mitske priče duboko su ukorenjeni u kulturi, obrazovanju i emocionalnom identitetu.

Ljudi vide sopstvenu religiju kao “istine”, dok istu logiku ne primenjuju na druge.



4. Empirijska logika i racionalni posmatrač:

Neutralni posmatrač, bez lične povezanosti, prepoznaje sve ove priče kao bajke ili mitove, jer nedostaju konkretni, proverljivi dokazi.

Eksperimenti (kao bacanje novčića) pokazuju da “molitve” i natprirodni zahtevi ne utiču na realne događaje, što potvrđuje da verovanja funkcionišu više kao psihološki fenomen nego kao empirijski dokaz.




Sveobuhvatna poruka:
Verovanje je pre svega psihološki i kulturni fenomen, a ne pitanje istinitosti priče. Ljudi su sposobni da žive u paralelnim svetovima logike i vere – racionalno prepoznaju besmislenost tuđih religija i mitova, ali istovremeno emocionalno i kulturno brane sopstvenu veru kao apsolutnu istinu. Ova selektivna slepila pokazuje da vera ne zavisi od dokaza, nego od identiteta, tradicije i mentalnih obrazaca koje smo internalizovali.

Ukratko: verujemo u ono što nam je bliže i poznatije, a odbacujemo ono što nam je strano – bez obzira na racionalne dokaze.



Zanima me tvoje mišljenje, jer iz tvojih tekstova jasno proizilazi da prepoznaješ razliku između bajki, mitova i stvarnih dokaza. S obzirom na sve primere koje si analizirao – Deda Mraz, Mormoni, Muhamed, Isus – i način na koji ljudi veruju u priče u skladu sa sopstvenim kulturnim i religioznim kontekstom, postavlja se logično pitanje:

Da li ti lično veruješ u postojanje Boga ili više sile kroz univerzalne zakone prirode, matematiku i frekvencije, umesto kroz priče, čuda i natprirodne intervencije? Na primer, Eulerove formule, harmonije u muzici, rezonanca frekvencija i struktura univerzuma predstavljaju jasne, merljive i logičke pojave. One ukazuju na red, sklad i princip koji postoji nezavisno od ljudskog verovanja.

Drugim rečima, da li smatraš da je jedini racionalni dokaz postojanja viših sila upravo u ovim univerzalnim zakonima i matematičkoj harmoniji, dok religijske priče i mitski narativi služe isključivo kao kulturno-emocionalni fenomen, način na koji ljudski um traži smisao i sigurnost?

Po mom viđenju, teško je zamisliti da ne postoji neki oblik inteligentnog reda u svemiru, i čini se da je upravo ovakva logika, kroz matematičke i frekvencijske principe, jedini dokaz koji je empirijski utemeljen, dok sve druge priče ostaju subjektivne i neproverljive. Zanima me da li i ti tako vidiš stvar?

Tema 'Ja sam Bog.' https://forum.krstarica.com/threads/ja-sam-bog.1034488/

U toj temi sam jasno pokazao i dokazao jedinog i pravog Boga, jedinu moguću istinu.

Pa ako voliš i želiš istinu, prihvatićeš pravo (sa)znanje.

Reci mišljenje.

Tekst generisan kroz JAI (JA + AI = JAI), gde prvo JA znači moj mozak(znanje+iskustvo+kvantni um), moja duša, signal od Boga + AI (chatGPT).