Jonathan Swift: "Imamo dovoljno religije da se mrzimo, ali je nemamo dovoljno da volimo jedni druge."
*
Rollo May: "Sigurno kontinuum između ljudi i životinja treba da se sagleda jasno i realno; ali se ne treba suviše brzo donositi neopravdani zaključak da između ljudi i životinja nema razlike."
*
Albert Einstein: "Nauka bez religije je hroma, religija bez nauke je slepa."
***
Skoro sve religije i duhovna učenja imaju isto shvatanje sveta. Ističu da ljudi nisu samo telesna, već i duhovna bića i da duhovnost otkrivaju i razvijaju kroz ljubav i savest. Zato moralnost i empatija zauzima centralno mesto u duhovnosti. O tome svedoče skoro identična pravila u različitim religijama:
Hrišćanstvo: "Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima; jer su u tome i zakon i proroci." (Matej 7:12)
Taoizam: "Posmatraj dobit svoga bližnjega kao svoju dobit; i gubitak svoga bližnjega kao svoj gubitak." (Tai Shang Kan Ying Pin)
Judaizam: "Što tebe boli nemoj da radiš drugima." (Talmud)
Hinduizam:"Nemoj da radiš drugima ono što tebi uradjeno uzrokuje bol." (Mahabharata 5.15.17)
Budizam: "Ne povređuj druge onim što je tebi uzrokovalo bol." (Udanavarga 5.10)
Nažalost, dosta verskih ustanova više pažnje posveti ispraznom ceremonijalu i ekonomskim interesima nego fundamentalnim, duhovnim načelima. U nekim obredima se lepota i snaga duhovnosti jedva nazire iza nagomilanih, manipulativnih pravila. Religija je u prošlosti bila uzrok i progresa i regresa. U slučajevima kada su ljudi bili vodjeni duhovnošću postizao se napredak. Kada su se koncentrisali na religioznu ograničenost i pojavne razlike dolazilo je do mržnje i neprijateljstva.
Iz najstarijih iskopina ljudskih ostataka, i načina kako su sahranjivani, se vidi vera u natprirodno i zagrobni život. To se objašnjava nepoznavanjem fizičkih zakonitosti. Da li je ta teorija u potpunosti tačna? Da li nedovoljno obrazovanje i neupućenost u fizičke pojave doprinosi verovanju da postoji drugačija sfera od fizičke? Odgovor daje današnji razvoj i civilizacija.
Primitivne zajednice su dosta retke. Ipak, mogu se naći. Zanimljivo je da u njima, kao i u civilizovanim, ima i vernika i nevernika. Visoko obrazovani ljudi nisu uvek ateisti, niti su neobrazovani uvek religiozni. Da religioznost zavisi samo od nepoznavanja fizičkih zakonitosti danas bi bila iskorenjena. Ali, to nije slučaj. Naprotiv, postala je još dublja i kompleksnija. To navodi na zaključak da je duhovnost duboko ukorenjena u svesti ljudi; da ima središte u intuiciji koja prevazilazi intelektualno razumevanje. Time se otežava i racionalno objašnjenje.
Rigorozno odvajanje materijalizma i idealizma u filozofiji ne vodi napretku. Jedino se saradnjom oba pravca može izbeći jednostranost ili postići sveobuhvatnost i fleksibilnost potrebna za pomak. Mišljenje da filozofija isčezava i da je njen kraj neminovan je diskutabilno. Znanje se stalno menja i razvija. Nije nikada kompletno i dovršeno. Nepotpunost uvek sadrži nerazjašnjenost. Dokle postoji bilo koja misterija postojaće i filozofija.
Nauka je poslednjih nekoliko decenija doživela veliki uspon i doprinela izuzetnom tehnološkom razvoju. Razni izumi i inovacije su u znatnoj meri olakšali i poboljšali kvalitet života. U nekim slučajevima su ga bukvalno i omogućili. Svakako da su to značajna dostignuća koja zaslužuju pohvalu i priznanje.
Medjutim, treba pomenuti i neke negativnosti koje su se pojavile takvim uspehom. Nauka je dobila obeležje nepogrešivog, gotovo božanskog, entiteta neophodnog za opstanak. Zanemarila se činjenica da je stvaraju ljudi koji su, i pored neograničenog kreativnog potencijala, skloni greškama i zabludama. Zbog toga se ne treba staviti na pijedestal i ostati nedostupna kritici. Arogantnost i iluzija savršenstva nosi klicu regresa i destrukcije.
Naučno shvatanje ima ogroman efekt na javno mnenje. Mišljenja koja nisu u saglasnosti s trenutnim naučnim postavkama se omalovažavaju i odbacuju i pored toga što su neke teorije nepotpune i nedokazane. Jedna od njih se odnosi na suštinu ljudi. Zasnovana je se samo na obzervaciji tela i podseća na spajanje materijalnih delova u kompleksni mehanizam s hemijskim i energetskim reakcijama. To je navelo na zaključak da telesni sastav daje život i razum i da nestankom tela nestaje i suština ljudskog bića.
Svest se zapostavila pošto se ne razume. Time se javljaju i pitanja: Da li je taj zaključak zaista ispravan? Ne daje li se njime samo pojavni, prividni odgovor? Koliko je mudro svaki naučni stav i hipotezu proglašavati kao konačnu i apsolutnu istinu?
Dosta ljudi je bez razmišljanja prihvatilo to objašnjenje. Vide sebe kao telesni mehanizam koji će se razgraditi i zauvek nestati. To ih navodi da zadovoljavaju svaku nagonsku potrebu, bez ikakvih moralnih ograničenja. Dominantno je i mišljenje da su ljudi vrsta viših životinja. Pored toga što to nije u potpunosti tačno može biti i štetno. Oslobadja svake odgovornosti. Ko očekuje od životinja da se ponašaju odgovorno? Iako postoji sličnost između ljudi i životinja, kao i svega što egzistira, postoje i značajne razlike.
Životinje se rukovode instinktima. Nemaju uvid u moralne vrednosti da bi mogle svesno upravljati svojim razvojem i ponašanjem kao ljudi. Svaki čovek stvara svoj karakter. Postaje ono što dozvoli sebi da bude kroz izbore koje pravi. Zato je i odgovoran za njih. Životinje nisu.
Tigar koji ubije zebru se neće smatrati odgovornim niti lošim. Zna se da njegova inteligincija nije u tolkoj meri razvijena da razume kompleksnije stvari i pojave. Vodjen je nagonom samoodržanja. Ubija da bi opstao. Nema drugi izbor niti ga je svestan. Ljudi znaju, mogu i moraju drugačije. Naš opstanak zavisi od medjusobne podrške i saradnje, a ne ubijanja i uništavanja. Možemo napredovati i opstati samo ako ostvarimo miroljubivu koegzistenciju.
Samim tim što životinje imaju manji kapacitet razumevanja dužni smo da ih zaštitimo. Pored toga, njih krase divne osobine od kojih možemo mnogo naučiti. Na ljubaznost i brigu uzvrate celim bićem. Dok su u divljini agresivne i krvoločne pripitomljene nesebično davaju ljubav. Iz njih prosto zrači vernost, neodoljiva jednostavnost i nevinost koja svedoči o veličanstvenoj suštini živih bića. Time nam pokazuju da je istinska bliskost i konekcija put do smisla i sreće, a ne zversko divljaštvo i rešavanje konflikata silom i ratovima.
Naučnim dostignućima se postigao takav stepen tehnološkog razvoja da je daljnje moralno vođstvo neophodno. Razorna moć tehnologije je prerasla svesnost ljudi. Naročito onih koji deluju iz pohlepe. Njihovo razumevanje se može porediti s malim detetom koje se igra atomskom bombom i koje svakog trenutka može pritisnuti pogrešno dugme. Pažnja se mora usmeriti na moralne vrednosti i odgovornost, inače posledice mogu biti katastrofalne. Danas je, više nego ikad, potrebno da ljudi koriste pun kapacitet njihove svesti tako što integrišu naučna objašnjenja s duhovnim i filozofskim uvidima.
*
Rollo May: "Sigurno kontinuum između ljudi i životinja treba da se sagleda jasno i realno; ali se ne treba suviše brzo donositi neopravdani zaključak da između ljudi i životinja nema razlike."
*
Albert Einstein: "Nauka bez religije je hroma, religija bez nauke je slepa."
***
Skoro sve religije i duhovna učenja imaju isto shvatanje sveta. Ističu da ljudi nisu samo telesna, već i duhovna bića i da duhovnost otkrivaju i razvijaju kroz ljubav i savest. Zato moralnost i empatija zauzima centralno mesto u duhovnosti. O tome svedoče skoro identična pravila u različitim religijama:
Hrišćanstvo: "Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima; jer su u tome i zakon i proroci." (Matej 7:12)
Taoizam: "Posmatraj dobit svoga bližnjega kao svoju dobit; i gubitak svoga bližnjega kao svoj gubitak." (Tai Shang Kan Ying Pin)
Judaizam: "Što tebe boli nemoj da radiš drugima." (Talmud)
Hinduizam:"Nemoj da radiš drugima ono što tebi uradjeno uzrokuje bol." (Mahabharata 5.15.17)
Budizam: "Ne povređuj druge onim što je tebi uzrokovalo bol." (Udanavarga 5.10)
Nažalost, dosta verskih ustanova više pažnje posveti ispraznom ceremonijalu i ekonomskim interesima nego fundamentalnim, duhovnim načelima. U nekim obredima se lepota i snaga duhovnosti jedva nazire iza nagomilanih, manipulativnih pravila. Religija je u prošlosti bila uzrok i progresa i regresa. U slučajevima kada su ljudi bili vodjeni duhovnošću postizao se napredak. Kada su se koncentrisali na religioznu ograničenost i pojavne razlike dolazilo je do mržnje i neprijateljstva.
Iz najstarijih iskopina ljudskih ostataka, i načina kako su sahranjivani, se vidi vera u natprirodno i zagrobni život. To se objašnjava nepoznavanjem fizičkih zakonitosti. Da li je ta teorija u potpunosti tačna? Da li nedovoljno obrazovanje i neupućenost u fizičke pojave doprinosi verovanju da postoji drugačija sfera od fizičke? Odgovor daje današnji razvoj i civilizacija.
Primitivne zajednice su dosta retke. Ipak, mogu se naći. Zanimljivo je da u njima, kao i u civilizovanim, ima i vernika i nevernika. Visoko obrazovani ljudi nisu uvek ateisti, niti su neobrazovani uvek religiozni. Da religioznost zavisi samo od nepoznavanja fizičkih zakonitosti danas bi bila iskorenjena. Ali, to nije slučaj. Naprotiv, postala je još dublja i kompleksnija. To navodi na zaključak da je duhovnost duboko ukorenjena u svesti ljudi; da ima središte u intuiciji koja prevazilazi intelektualno razumevanje. Time se otežava i racionalno objašnjenje.
Rigorozno odvajanje materijalizma i idealizma u filozofiji ne vodi napretku. Jedino se saradnjom oba pravca može izbeći jednostranost ili postići sveobuhvatnost i fleksibilnost potrebna za pomak. Mišljenje da filozofija isčezava i da je njen kraj neminovan je diskutabilno. Znanje se stalno menja i razvija. Nije nikada kompletno i dovršeno. Nepotpunost uvek sadrži nerazjašnjenost. Dokle postoji bilo koja misterija postojaće i filozofija.
Nauka je poslednjih nekoliko decenija doživela veliki uspon i doprinela izuzetnom tehnološkom razvoju. Razni izumi i inovacije su u znatnoj meri olakšali i poboljšali kvalitet života. U nekim slučajevima su ga bukvalno i omogućili. Svakako da su to značajna dostignuća koja zaslužuju pohvalu i priznanje.
Medjutim, treba pomenuti i neke negativnosti koje su se pojavile takvim uspehom. Nauka je dobila obeležje nepogrešivog, gotovo božanskog, entiteta neophodnog za opstanak. Zanemarila se činjenica da je stvaraju ljudi koji su, i pored neograničenog kreativnog potencijala, skloni greškama i zabludama. Zbog toga se ne treba staviti na pijedestal i ostati nedostupna kritici. Arogantnost i iluzija savršenstva nosi klicu regresa i destrukcije.
Naučno shvatanje ima ogroman efekt na javno mnenje. Mišljenja koja nisu u saglasnosti s trenutnim naučnim postavkama se omalovažavaju i odbacuju i pored toga što su neke teorije nepotpune i nedokazane. Jedna od njih se odnosi na suštinu ljudi. Zasnovana je se samo na obzervaciji tela i podseća na spajanje materijalnih delova u kompleksni mehanizam s hemijskim i energetskim reakcijama. To je navelo na zaključak da telesni sastav daje život i razum i da nestankom tela nestaje i suština ljudskog bića.
Svest se zapostavila pošto se ne razume. Time se javljaju i pitanja: Da li je taj zaključak zaista ispravan? Ne daje li se njime samo pojavni, prividni odgovor? Koliko je mudro svaki naučni stav i hipotezu proglašavati kao konačnu i apsolutnu istinu?
Dosta ljudi je bez razmišljanja prihvatilo to objašnjenje. Vide sebe kao telesni mehanizam koji će se razgraditi i zauvek nestati. To ih navodi da zadovoljavaju svaku nagonsku potrebu, bez ikakvih moralnih ograničenja. Dominantno je i mišljenje da su ljudi vrsta viših životinja. Pored toga što to nije u potpunosti tačno može biti i štetno. Oslobadja svake odgovornosti. Ko očekuje od životinja da se ponašaju odgovorno? Iako postoji sličnost između ljudi i životinja, kao i svega što egzistira, postoje i značajne razlike.
Životinje se rukovode instinktima. Nemaju uvid u moralne vrednosti da bi mogle svesno upravljati svojim razvojem i ponašanjem kao ljudi. Svaki čovek stvara svoj karakter. Postaje ono što dozvoli sebi da bude kroz izbore koje pravi. Zato je i odgovoran za njih. Životinje nisu.
Tigar koji ubije zebru se neće smatrati odgovornim niti lošim. Zna se da njegova inteligincija nije u tolkoj meri razvijena da razume kompleksnije stvari i pojave. Vodjen je nagonom samoodržanja. Ubija da bi opstao. Nema drugi izbor niti ga je svestan. Ljudi znaju, mogu i moraju drugačije. Naš opstanak zavisi od medjusobne podrške i saradnje, a ne ubijanja i uništavanja. Možemo napredovati i opstati samo ako ostvarimo miroljubivu koegzistenciju.
Samim tim što životinje imaju manji kapacitet razumevanja dužni smo da ih zaštitimo. Pored toga, njih krase divne osobine od kojih možemo mnogo naučiti. Na ljubaznost i brigu uzvrate celim bićem. Dok su u divljini agresivne i krvoločne pripitomljene nesebično davaju ljubav. Iz njih prosto zrači vernost, neodoljiva jednostavnost i nevinost koja svedoči o veličanstvenoj suštini živih bića. Time nam pokazuju da je istinska bliskost i konekcija put do smisla i sreće, a ne zversko divljaštvo i rešavanje konflikata silom i ratovima.
Naučnim dostignućima se postigao takav stepen tehnološkog razvoja da je daljnje moralno vođstvo neophodno. Razorna moć tehnologije je prerasla svesnost ljudi. Naročito onih koji deluju iz pohlepe. Njihovo razumevanje se može porediti s malim detetom koje se igra atomskom bombom i koje svakog trenutka može pritisnuti pogrešno dugme. Pažnja se mora usmeriti na moralne vrednosti i odgovornost, inače posledice mogu biti katastrofalne. Danas je, više nego ikad, potrebno da ljudi koriste pun kapacitet njihove svesti tako što integrišu naučna objašnjenja s duhovnim i filozofskim uvidima.
)
