Andre Gide: "Veruj onima koji tragaju za istinom, sumnjaj u one koji su je pronašli."
*
Miguel De Unamuno: "Istinska nauka uči, iznad svega, da se sumnja i da se ne zna."
*
Edvard Dahlberg: "Potrebno je veoma dugo vremena da se ništa ne razume."
*
Isaac Newton: "To što znamo je kapljica, to što ne znamo je more."
*
Anne Wilson Schaef: "Koliko toga ima u misteriji života o čemu ja ništa ne znam? Koliko toga ja ne znam zato što je moj um treniran da se zatvori za sve pojave koje ne mogu opaziti i razumeti čulima i tehnologijom i koje se ne mogu objasniti modernom naukom?"
***
Nova otkrića doprinose boljem razumevanju fizičkih zakonitosti, a time i inovaciji različitih instrumenata potrebnih da se uoče skriveni entiteti kojih još uvek nismo svesni. Na primer, izradom mikroskopa se sa sigurnošću utvrdilo postojanje mikroorganizama. Do tada se nije znalo za njih ili se samo pretpostavljalo.
Spoznaja je kontinualna promena. Znanje nikada nije, niti može biti, završeno. Uvek se otkriva nešto novo, pa se iziskuje neprestana modifikacija ili nadgradnja, proširivanje, a ponekad i eliminacija zabluda i grešaka. Usled toga pojedini koncepti i ideje mogu poprimiti sasvim drugačije obeležje.
Realizacija da je znanje relativno, a ne apsolutno je veoma važna. Omogućava otvorenost prema drugačijim idejama i radikalnijim shvatanjima. Mnogi napredni mislioci su opominjali da iluzija konačnosti vodi u dogmatizam i regres. Naučnik (čijeg imena ne mogu da se setim) je najbolje objasnio otvoren stav izjavom da za vreme traganja ne sumnja da će nešto pronaći, ali kada pronadje sumnja i proverava to što je pronašao.
Što je znanje ograničenije arogantnije je. Stvara zabludu potpunosti i savršenosti. Sokrat je to odavno shvatio. Platon piše: "Otišao sam kod jednog čoveka, koji je smatran mudrim, da bih proverio njegovo znanje – njegovo ime ne moram pominjati, on je bio političar koga sam ja odabrao da ispitujem – i rezultat je bio sledeći: Kada sam počeo da razgovaram s njim, nisam se mogao oteti utisku da on uopšte nije mudar; iako je smatran od mnogih, a naročito sam od sebe.
Pokušao sam da mu objasnim da on sebe samo smatra mudrim, a da to ipak nije. Posledica toga je bila da je počeo da me mrzi i njegovoj mržnji se priključila još nekolicina ljudi koji su bili prisutni i koji su me čuli. Tako da sam otišao, govoreći sam sebi: Iako ja mislim da ni jedan od nas dvojice ne zna nešto lepo ni značajno, ipak sam ja bolji nego on – zato što on ne zna, a misli da zna.
Ja niti znam, niti mislim da znam. Zbog toga sam ja ipak u prednosti u odnosu na njega. Onda sam otišao kod drugog koji se smatrao još mudrijim i moj zaključak je bio potpuno isti. Stvorio sam samo neprijatelja i od njega i od mnogih pored njega."
Sokrat je prevazišao iluziju savršenog znanja. Shvatio je da ima toliko toga što ne zna. Zato je imao dublji uvid od sagovornika. Njih je arogantan stav zadržao u iluziji znanja i sprečio da postignu radikalnije razumevanje. Svesnost o vlastitom neznanju je pomak. Omogući da se izadje iz iluzornosti potpunog razumevanja i zadrži otvoren um.
Iako je do sada otkriveno dosta fizičkih zakonitosti, koje izgledaju apsolutne, ispravnije ih je smatrati relativnim. Srazmera onoga što znamo u odnosu na ono što ne znamo je suviše velika da daje povod za samouverenost. Još uvek nemamo odgovore na ključna pitanja nastanka univerzuma i života. Bez tih odgovora naučno shvatanje predstavlja "čardak ni na nebu ni na zemlji" ili krošnju drveta bez korena.
*
Miguel De Unamuno: "Istinska nauka uči, iznad svega, da se sumnja i da se ne zna."
*
Edvard Dahlberg: "Potrebno je veoma dugo vremena da se ništa ne razume."
*
Isaac Newton: "To što znamo je kapljica, to što ne znamo je more."
*
Anne Wilson Schaef: "Koliko toga ima u misteriji života o čemu ja ništa ne znam? Koliko toga ja ne znam zato što je moj um treniran da se zatvori za sve pojave koje ne mogu opaziti i razumeti čulima i tehnologijom i koje se ne mogu objasniti modernom naukom?"
***
Nova otkrića doprinose boljem razumevanju fizičkih zakonitosti, a time i inovaciji različitih instrumenata potrebnih da se uoče skriveni entiteti kojih još uvek nismo svesni. Na primer, izradom mikroskopa se sa sigurnošću utvrdilo postojanje mikroorganizama. Do tada se nije znalo za njih ili se samo pretpostavljalo.
Spoznaja je kontinualna promena. Znanje nikada nije, niti može biti, završeno. Uvek se otkriva nešto novo, pa se iziskuje neprestana modifikacija ili nadgradnja, proširivanje, a ponekad i eliminacija zabluda i grešaka. Usled toga pojedini koncepti i ideje mogu poprimiti sasvim drugačije obeležje.
Realizacija da je znanje relativno, a ne apsolutno je veoma važna. Omogućava otvorenost prema drugačijim idejama i radikalnijim shvatanjima. Mnogi napredni mislioci su opominjali da iluzija konačnosti vodi u dogmatizam i regres. Naučnik (čijeg imena ne mogu da se setim) je najbolje objasnio otvoren stav izjavom da za vreme traganja ne sumnja da će nešto pronaći, ali kada pronadje sumnja i proverava to što je pronašao.
Što je znanje ograničenije arogantnije je. Stvara zabludu potpunosti i savršenosti. Sokrat je to odavno shvatio. Platon piše: "Otišao sam kod jednog čoveka, koji je smatran mudrim, da bih proverio njegovo znanje – njegovo ime ne moram pominjati, on je bio političar koga sam ja odabrao da ispitujem – i rezultat je bio sledeći: Kada sam počeo da razgovaram s njim, nisam se mogao oteti utisku da on uopšte nije mudar; iako je smatran od mnogih, a naročito sam od sebe.
Pokušao sam da mu objasnim da on sebe samo smatra mudrim, a da to ipak nije. Posledica toga je bila da je počeo da me mrzi i njegovoj mržnji se priključila još nekolicina ljudi koji su bili prisutni i koji su me čuli. Tako da sam otišao, govoreći sam sebi: Iako ja mislim da ni jedan od nas dvojice ne zna nešto lepo ni značajno, ipak sam ja bolji nego on – zato što on ne zna, a misli da zna.
Ja niti znam, niti mislim da znam. Zbog toga sam ja ipak u prednosti u odnosu na njega. Onda sam otišao kod drugog koji se smatrao još mudrijim i moj zaključak je bio potpuno isti. Stvorio sam samo neprijatelja i od njega i od mnogih pored njega."
Sokrat je prevazišao iluziju savršenog znanja. Shvatio je da ima toliko toga što ne zna. Zato je imao dublji uvid od sagovornika. Njih je arogantan stav zadržao u iluziji znanja i sprečio da postignu radikalnije razumevanje. Svesnost o vlastitom neznanju je pomak. Omogući da se izadje iz iluzornosti potpunog razumevanja i zadrži otvoren um.
Iako je do sada otkriveno dosta fizičkih zakonitosti, koje izgledaju apsolutne, ispravnije ih je smatrati relativnim. Srazmera onoga što znamo u odnosu na ono što ne znamo je suviše velika da daje povod za samouverenost. Još uvek nemamo odgovore na ključna pitanja nastanka univerzuma i života. Bez tih odgovora naučno shvatanje predstavlja "čardak ni na nebu ni na zemlji" ili krošnju drveta bez korena.