Rasute uspomene čekaju da im se posvetim.
Odlažem neizbežno do u beskraj a one nagomilane zauzimaju prostor.
Nije to podvlačenje crte već pospremanje koje se u boljim spomenarima radi redovno.
Pisma koja sam dobijao,prepuna srca probodenih strelama.
Razglednice vrele od sunca i slane od mora,ukradene čaše sa letnje terase hotela u Dubrovniku.
Par karata sa nekih koncerata kada sam mislio da sam najvažniji na svetu.
Jedan ranac koji je krio sve moje tajne.
Gomila fotografija sa ljudima čijih osmeha samo mogu da se setim...imena su se zaturila negde u hodnicima vemena.
Kutija sa velikim očekivanjima i nadama u život koji me zove .
Paklica Hercegovine bez filtera ukradena od mog oca i stalni strah da ne sazna za to.
Index i vojna knjižica.
Na oba mesta sam naučio puno a najviše da treba redovno jesti i spavati i da ako sediš u prvim redovima uvek ima šanse da te zapaze.
Nikada nisam poštovao ta pravila.
Poneki telefonski broj koji mi je predstavljao sve na svetu a danas izaziva samo setni osmeh i sećanje na ekskurziju u Poreču,hotel Delfin.
Bedzevi iz pankerske faze i Nevenova kravata iz naredne sminkerske.
Bočica prvog parfema..Aramis. I dan danas ga volim.
Mirise mi na drskost i samopouzdanje mladog lovca u svom prvom lovu.
Levis 501 farmerice koje sam pazio bolje nego sebe.
Majica sa likom Dzima Morisona...svedok većine mojih potonjih pijanstava.
Odlažem ih na sigurno,tamo gde će me uvek čekati.
Stavljam ruke u dzepove i spremam se da sačekam moj voz.
Kažu da ako dovoljno dugo čekate naići će onaj koji će vas odvesti tamo gde ste se uputili.
Razmislite malo o tome...
"Sećaš li se?"
"Sećam."
"Bože koliko si tada bila lepa."
"Znači li to da sam sad ružna?"
"Svašta, naravno da nisi. Sad si stvarna, ono je bila bajka."
"Ahahahaaa...nikada se nećeš promeniti. Laskavac bio, laskavac ostao. Oprostiću ti sve ako nastaviš da mi pričaš priču za laku noć. Možda se uspavam i nikada te ne napustim."
"Preko sedam mora i sedam gora, u varošici kraj Reke živela jednom jedna mladost. Imala je lokničastu kosu i iskričave oči. Potomak duge loze mladosti koja je živela tu kraj reke. Ni oni najstariji nisu se sećali kada se mladost naselila baš tu. Prvi su zagovarali teoriju da je došla još sa hordama u Velikoj Seobi, drugi su opet tvrdili da nije uopšte dolazila već je oduvek bila tu a oni treći, sumnjičavi, su odmahivali rukom i govorili da je mladost planetarna pojava a ne posebnost Varošice, ko će znati ko je od njih bio u pravu. Kako god, ti si pripala meni. Nekako sam se u tebe zaljubio na prvi pogled. I na drugi i na treći i na svaki sledeći. Znaš, strašno lepo je bilo biti zaljubljen u tebe."
"Da li to znači da sad nisi? Mora da sam ti dosadila ili si pronašao neku mlađu mladost"
"Ne prekidaj bajku, znaš li da se svaki put kada je prekineš, po jedna vila razboli a patuljak izgubi čizme."
"Da nastavim. Rasli smo zajedno. Voleli, ljubili. Smejali i plakali. Upoznavali i rastajali. Plela si venčiće sreće i darovala si nas njima. Nosili smo ih kao oreol i po njima se raspoznavali onako rasuti po svetu."
"Od kada smo nas dvoje na ti? Mislila sam da si odrastao u pristojnog momka. Obećavao si puno."
"Pa ni ti se nisi baš previše bunila. Bila si nemi saučesnik svih mojih zabluda."
"Postaješ bezobrazan. Najlakše je krivicu svaliti na drugoga."
" Ne sporim ali Vam nije ništa falilo vaše visočanstvo, da mi kažete da se klin klinom izbija ali da iza toga istaje ogromna rupa koju je teško zatrpati. Mogli ste da me upozorite da se ljubav ne prosipa svud okolo ko sitniš što ga kum baca na venčanju. Nije bilo na odmet da mi objasnite da ako ljubav prođe onda i nije bila ljubav, već zabluda. Mogli ste mnogo. "
"Mogla sam ali nisam. Mogla sam čak i da proživim tvoj život umesto tebe. Da volim, da patim, svašta sam mogla ali nisam. Da jesam ti ne bi postao ovakav kakav si sada."
"A kakav sam ja to sada?*
"Tvrdoglav i težak. Namćorast i sitničav."
"Nemoj više da me hvališ ko Boga te molim."
"Umeš da voliš bez da očekuješ išta zauzvrat. Još uvek umeš da se postidiš kada te neko hvali."
"Dobrooo...shvatio sam. Ne moraš dalje. Da li si za piće?"
"Može, šta nudiš?"
" Vino. Crno. Berba šezdeset druga. Kažu da je bila sunčana godina i da je grožđe bilo preslatko. Godine su mu dale onu finu eleganciju i smirenost tako karakterističnu za vrhunska vina, samo pre pića moramo otvoriti flašu da se provetri. Da sve ono što je moglo da mu pokvari ukus, ode. Baš kao i ove sive godine a onda da zasija kao nekada. Onako kako si sijala i ti. "
" Lepo sam rekla da si ti jedan običan laskavac. Šta mogu kad još uvek padam na tvoj šarm. Živeli! "
" Živeli! "
Odlažem neizbežno do u beskraj a one nagomilane zauzimaju prostor.
Nije to podvlačenje crte već pospremanje koje se u boljim spomenarima radi redovno.
Pisma koja sam dobijao,prepuna srca probodenih strelama.
Razglednice vrele od sunca i slane od mora,ukradene čaše sa letnje terase hotela u Dubrovniku.
Par karata sa nekih koncerata kada sam mislio da sam najvažniji na svetu.
Jedan ranac koji je krio sve moje tajne.
Gomila fotografija sa ljudima čijih osmeha samo mogu da se setim...imena su se zaturila negde u hodnicima vemena.
Kutija sa velikim očekivanjima i nadama u život koji me zove .
Paklica Hercegovine bez filtera ukradena od mog oca i stalni strah da ne sazna za to.
Index i vojna knjižica.
Na oba mesta sam naučio puno a najviše da treba redovno jesti i spavati i da ako sediš u prvim redovima uvek ima šanse da te zapaze.
Nikada nisam poštovao ta pravila.
Poneki telefonski broj koji mi je predstavljao sve na svetu a danas izaziva samo setni osmeh i sećanje na ekskurziju u Poreču,hotel Delfin.
Bedzevi iz pankerske faze i Nevenova kravata iz naredne sminkerske.
Bočica prvog parfema..Aramis. I dan danas ga volim.
Mirise mi na drskost i samopouzdanje mladog lovca u svom prvom lovu.
Levis 501 farmerice koje sam pazio bolje nego sebe.
Majica sa likom Dzima Morisona...svedok većine mojih potonjih pijanstava.
Odlažem ih na sigurno,tamo gde će me uvek čekati.
Stavljam ruke u dzepove i spremam se da sačekam moj voz.
Kažu da ako dovoljno dugo čekate naići će onaj koji će vas odvesti tamo gde ste se uputili.
Razmislite malo o tome...
"Sećaš li se?"
"Sećam."
"Bože koliko si tada bila lepa."
"Znači li to da sam sad ružna?"
"Svašta, naravno da nisi. Sad si stvarna, ono je bila bajka."
"Ahahahaaa...nikada se nećeš promeniti. Laskavac bio, laskavac ostao. Oprostiću ti sve ako nastaviš da mi pričaš priču za laku noć. Možda se uspavam i nikada te ne napustim."
"Preko sedam mora i sedam gora, u varošici kraj Reke živela jednom jedna mladost. Imala je lokničastu kosu i iskričave oči. Potomak duge loze mladosti koja je živela tu kraj reke. Ni oni najstariji nisu se sećali kada se mladost naselila baš tu. Prvi su zagovarali teoriju da je došla još sa hordama u Velikoj Seobi, drugi su opet tvrdili da nije uopšte dolazila već je oduvek bila tu a oni treći, sumnjičavi, su odmahivali rukom i govorili da je mladost planetarna pojava a ne posebnost Varošice, ko će znati ko je od njih bio u pravu. Kako god, ti si pripala meni. Nekako sam se u tebe zaljubio na prvi pogled. I na drugi i na treći i na svaki sledeći. Znaš, strašno lepo je bilo biti zaljubljen u tebe."
"Da li to znači da sad nisi? Mora da sam ti dosadila ili si pronašao neku mlađu mladost"
"Ne prekidaj bajku, znaš li da se svaki put kada je prekineš, po jedna vila razboli a patuljak izgubi čizme."
"Da nastavim. Rasli smo zajedno. Voleli, ljubili. Smejali i plakali. Upoznavali i rastajali. Plela si venčiće sreće i darovala si nas njima. Nosili smo ih kao oreol i po njima se raspoznavali onako rasuti po svetu."
"Od kada smo nas dvoje na ti? Mislila sam da si odrastao u pristojnog momka. Obećavao si puno."
"Pa ni ti se nisi baš previše bunila. Bila si nemi saučesnik svih mojih zabluda."
"Postaješ bezobrazan. Najlakše je krivicu svaliti na drugoga."
" Ne sporim ali Vam nije ništa falilo vaše visočanstvo, da mi kažete da se klin klinom izbija ali da iza toga istaje ogromna rupa koju je teško zatrpati. Mogli ste da me upozorite da se ljubav ne prosipa svud okolo ko sitniš što ga kum baca na venčanju. Nije bilo na odmet da mi objasnite da ako ljubav prođe onda i nije bila ljubav, već zabluda. Mogli ste mnogo. "
"Mogla sam ali nisam. Mogla sam čak i da proživim tvoj život umesto tebe. Da volim, da patim, svašta sam mogla ali nisam. Da jesam ti ne bi postao ovakav kakav si sada."
"A kakav sam ja to sada?*
"Tvrdoglav i težak. Namćorast i sitničav."
"Nemoj više da me hvališ ko Boga te molim."
"Umeš da voliš bez da očekuješ išta zauzvrat. Još uvek umeš da se postidiš kada te neko hvali."
"Dobrooo...shvatio sam. Ne moraš dalje. Da li si za piće?"
"Može, šta nudiš?"
" Vino. Crno. Berba šezdeset druga. Kažu da je bila sunčana godina i da je grožđe bilo preslatko. Godine su mu dale onu finu eleganciju i smirenost tako karakterističnu za vrhunska vina, samo pre pića moramo otvoriti flašu da se provetri. Da sve ono što je moglo da mu pokvari ukus, ode. Baš kao i ove sive godine a onda da zasija kao nekada. Onako kako si sijala i ti. "
" Lepo sam rekla da si ti jedan običan laskavac. Šta mogu kad još uvek padam na tvoj šarm. Živeli! "
" Živeli! "
