Рекли су...о лепоти и значају језика

[Сребрена]

К. Д. Ушински:

„Језик народа – то је најлепши цвет, који никад не вене и који се вечито расцветава, цвет целокупног његовог духовног живота, коме је почетак далеко ван граница његове историје…У светлим и провидним дубинама народног језика не одражава се само природа отаџбине већ целокупна историја духовног живота народа. Поколења се смењују, али тековине сваког поколења остају у наслеђе потомцима. У ризницу матерњег језика једно поколење за другим оставља плодове дубоких тежњи срца, плодова историјских догађаја, веровања, погледа…једном речју, траг целокупног свог духовног живота народ брижљиво чува у својој речи.
Језик је најживља, најпотпунија и најсигурнија веза која спаја прошла, садашња и будућа поколења народа у једну велику, историјски живу целину… Језик је, на тај начин, најпотпунији и највернији летопис целокупног духовног живота народа кроз многе векове; у исто време он је највећи народни учитељ, који је учио народ и онда кад још није било ни књига, ни школа…
Он не изражава само виталност народа, већ је он сам живот…
Док је у устима народа жив народни језик, дотле је и народ жив“.

 

[UltraBasic]

Divni ste, @Сребрена, moja podrska za temu!
Kao jedan filolog i osoba od velike ljubavi prema nauci o jeziku tj. lingvistici, imam slobodu da zakljucim da je jezik izvestan dar, a onda i ogromna odgovornost jednog naroda.
Ono nacionalno/tradicionalno/distinktivno u jeziku sto zelimo da ocuvamo povlaci sva ostala pitanja jedne drzave, a i pravi odredjenu tezu kulturno-obrazovnoj osovini te drzave.
Ukoliko nema jake kulturno-obrazovne osovine, i ukoliko je narod zapostavljen od strane drzave na tom planu, tj. ukoliko su to dva razdvojena entiteta, imacemo za rezultat narod kojem je potpuno nebitan ostanak u svojoj drzavi i krajnje atraktivan izazov otici negde i pripasti drugoj narodnosti ovako ili onako...
Ovaj nas jezik je divan. Mislim da nas je vec prerastao i prevazisao po lepoti i skladu, nazalost!
Zahvalimo na tome sve labavijem obrazovnom sistemu, a i tome da je prerogatov biti polupismen kako bismo se razumeli medjusobno na svim nivoima ovog naseg drustva. Plasim se da ce polupismenost preci u nesto kao pop-kulturu kojoj ako ne pripadas, nisi IN.

 

[Сребрена]

Миле Медић:

Завјештање језика
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.
..
Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.

 

[Сребрена]

Један наш форумаш, White Guar, на другој теми, сасвим спонтано:

Језик односно речи су хаљине душе.
За Србе се сви слажу да је народ који и даље има душу, прешао сам пола света, могу то да потврдим...... Нисам лингвиста (то је ионако већ очигледно) али верујем да је наш језик прастар, да је задржао ту рунску димензију. Иначе схватам језик као неку врсту компјутерског програма преко које се качимо на "интернет" света. Оригинално речи су биле богате, вишезначне, садржале у себи концепте, али су данас углавном испражњене.

 

[Пилипенда]

„Знање родног језика стекао сам у оним вековима кад ме није било међу живима.” – Милован Данојлић

Успут, постоји једна занимљива књига коју је објавио Милош Ковачевић:
„Српски писци о српком језику”

https://www.delfi.rs/knjige/139675_srpski_pisci_o_srpskom_jeziku_knjiga_delfi_knjizare.html

Можда негдје постоји и pdf, нисам га тражио јер имам књигу.

 

[Рнђа]

извињавам се ако је прилог сувише дневно политичан, али ...

 

[Рнђа]

промишљај за у рам

Метафизика језика
http://www.filozof.rs/clanci/metafizika-jezika
Аутор: Томислав Новаковић

Пре Ја мислим и закона, категорија логике стоји једна иста властитост и Ја говорим, старије категорије језика; пре сваког имена, појма, име само по себи. Ја је говорно Ја и свест говорна свест. Значење и најмање речи тражи живу говорна свест и целовиту метафизика језика...

 

[Сребрена]

Duša naroda nalazi se u jeziku, govorio je slavni nemački književnik Gete, a upravo je francuski humanitarac Arno Gujon zbog toga počeo da uči srpski. Da bi potpuno spoznao suštinu naroda koji je osetio kao svoj rođeni.
https://www.vesti-online.com/poruke-karavana-kulture-govora-jezik-cuva-dusu-naroda/

 

[Mrkalj]

Deklaracija o zajedničkom jezku je korak kojim pokušavaju ponovo od Srba da dobiju legitimaciju (up. sa potrebom da Srbija prizna nezavisno Kosovo) za besplatno rentiranje (uzurpaciju) srpskog jezika. Momanat u kome dolazi Deklaracija je momenat posle akcije Snježane Kordić koja je dovela do apsurda hrvatstku posebnost hrvatskog jezika. U atmosferi, u kojoj je počelo samo po sebi da se nameće kako je taj zajednički jezik, ustvari srpski, dolazi do hrvatskog nazovi-jugonostalgičarskog i drugosrbijanskog pečata da je jezik zajednički, te da svi imaju pravo da ga zovu kako požele.

 

[Рнђа]

Черокиница мала:

"I like cherokee because... it's very rare and, um, a lot of people think... think that it's just a language but, like, if you're Cherokee it's like your home"

 

[Сребрена]

Вук Караџић:

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и поштујемо, њим говоримо и пишемо, дотле живи и народ.

 

[Рнђа]

Срђан Дошен - Српски језик и писмо су дати од Бога и кључни су за свет

 

[Сребрена]

О лепоти српског писма:


Немачки офталмолог др Вернер Вебер назвао је српску ћирилицу "првом азбуком света". Он је одбранио докторску дисертацију у Лајпцигу 1937. године на тему "Азбуке света" када је установио да је српска ћирилица "одмор за очи".
Према његовим тврдњама, ово писмо најмање од свих замара очи, због чега је понело титулу "прве азбуке света".

Српску ћирилицу најсавршенијим писмом на свету сматрао је и познати ирски драмски писац Џорџ Бернард Шо. Он је у свом тестаменту оставио новчани износ од 367.233 фунте Енглезу који успе да упрости енглеску абецеду по узору на ћирилицу (једно слово –један глас).

 

[Сребрена]

Цитати из Књижевне историје, XVIII 67-68, 1985.

....познати пољски историчар, географ и лекар Матеј Мјеховски (1457-1523) сматрао је да српски језик представља основу црквенословенског, те у Трактату о двема Сарматијама каже: „У руским црквама на богослужењу читају и поју на српском, то јест на словенском језику“ (,,Inecclesiis Ruthenorum lingua Seruiorum, que est Slauonica, divinacelebrant, legunt et cantat“). (71)


Српски језик ce јавља и у свом основном, ужем значењу. Тако су у Русији староверци („старообрядсы“) налазили потпору своме учењу у српским старописним књигама. Протопоп Никита Добрињин („Пустосвјат“), саборац протопопа Авакума, на пример, налазио је у старим српским књигама потврду учења старовераца – да се крсти помоћу два прста. Описујући путовање старца Арсенија Суханова у Јерусалим и на Атос (средина XVII века), протопоп Никита, поред осталог, пише: „И тамо се том старцу Арсенију учинило познато када је био на Атонској Гори – у скиту живи старац, Србин родом, свет живљењем. И код тог старца је била старописна (’старописанная’) српска књига, а у њој је писано како се заповеда да се помоћу два прста крст на лицу прави.“ (72)



71 Наведено према: Н. И. Толстой, Старинные представления о народноязыковой базе древнеславянского литературного языка (XVI-XVII вв.), Вопросы русского языкознания, 1, Москва 1976. cro. 189.
72 Наведено према: Н. И. Толстой, Старинные представления,стр, 20

 

[Сребрена]

Arno Gujon: govor preko Skajpa za književno veče "Zvezdobrojci" u Bernu - 03.03.2018. ..
.........o lepoti i složenosti srpskog jezika

 

[Lada]

Evo jedne reči, svima poznate, toliko da je uvreženo mišljenje da reč postoji od davnina. A nije tako. KRAJPUTAŠ.

"Stvaralaštvo Branka V. Radičevića je obimno i sadrži blizu hiljadu naslova. Pisao je pesme, pripovetke, romane, knjige za decu. Istraživao je spomenike - krajputaše (reč "krajputaš" je njegova kovanica), a bio je i istraživač i poznavalac srpskog jezika."

 

[Lada]

Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.

 

[Lada]

Georgij Valentinovič Plehanov citat

Čovek čoveku daje svoje misli s rečju, a s umetnošću ljudi jedni drugima predaju osećaje.

 

[Сребрена]