Рекла сам:никада више нећу
пољупцима да будем издана,
изругана,за самилост исмејана,
за косу одвучена и крај зида бачена.
Јер сам Те волела,
о Љубави говорила,
Истину сведочила,
колена пред крвницима преклањала.
Све сам птице своје душе
из мрежа пустила,
пружене руке, ко гране скршила,
у пепео надања села.
Али нисам жар
костију својих угасила,
дамаре срца утишала,
ни сузе са усана обрисала.
Јер си само Ти
тајну моје душе открио,
лице длановима подигао,
косу умршену склонио
и у очи ми се загледао,
срце ми ново сачинио,
сећање избрисао,
ране уљем залио
и својом, само својом ме назвао,
мој Господе.
пољупцима да будем издана,
изругана,за самилост исмејана,
за косу одвучена и крај зида бачена.
Јер сам Те волела,
о Љубави говорила,
Истину сведочила,
колена пред крвницима преклањала.
Све сам птице своје душе
из мрежа пустила,
пружене руке, ко гране скршила,
у пепео надања села.
Али нисам жар
костију својих угасила,
дамаре срца утишала,
ни сузе са усана обрисала.
Јер си само Ти
тајну моје душе открио,
лице длановима подигао,
косу умршену склонио
и у очи ми се загледао,
срце ми ново сачинио,
сећање избрисао,
ране уљем залио
и својом, само својом ме назвао,
мој Господе.