РЕКЛА САМ...

Рекла сам:никада више нећу
пољупцима да будем издана,
изругана,за самилост исмејана,
за косу одвучена и крај зида бачена.

Јер сам Те волела,
о Љубави говорила,
Истину сведочила,
колена пред крвницима преклањала.

Све сам птице своје душе
из мрежа пустила,
пружене руке, ко гране скршила,
у пепео надања села.

Али нисам жар
костију својих угасила,
дамаре срца утишала,
ни сузе са усана обрисала.

Јер си само Ти
тајну моје душе открио,
лице длановима подигао,
косу умршену склонио
и у очи ми се загледао,
срце ми ново сачинио,
сећање избрисао,
ране уљем залио
и својом, само својом ме назвао,
мој Господе.
 
Tvoja Vera me fascinira.Tvoja istrajnost i tvoja Ljubav prema svima.
Ti si moj andjelcic.

picture.php
 
lelavi;bt65972:
Tvoja Vera me fascinira.Tvoja istrajnost i tvoja Ljubav prema svima.
Ti si moj andjelcic.

picture.php
Na mene deluje kao ispovest nečeg stvarno proživllenog.Poslednja strofa je za pamćenje.Nije mi jasan smer prve strofe.Jer On je govorio"Ja sam put,istina i život", a taj put je upravo onaj iz prve strofe.Da li se prvom strofom odričeš onoga sto tako lepo opisuješ u ostalim ili ja nisam dobro razumeo.Molio bih te za objašnjenje ;zaista bih voleo da pamtim ovu pesmu.Poz.
 
zxy;bt65990:
U redu je ,razumeo sam.Neznam šta me je zbunilo.Sada mi je jasno ne može se ponavljati neponovljivo.Vrlo lepa ti je pesma čak potresna.Poz.

Они који сведоче истину о својој вери често бивају исмејани и повређени.То је крст који нам је оставио Господ, рекавши да нама неће бити лакше него Њему.Али, оно што ми који се уздамо у Њега имамо је утеха и љубав која није од овог света, која истински подиже и оживљава, која обнавља и чини да све недаће у животу буду пред њом неважне, која засењује све овоземаљско, била то патња или срећа.И зато сви који су је осетили, не могу а да је не деле са другима, јер, као што каже пророк Јеремија:"Рекох, нећу говорити речи Твоје Господе, народу овом тврдовратом, јер неће да слуша..." "...али кости моје гореше и морадох опет да им кажем...".Наравно да себе не поредим са нјим, али схватам да је то суштина љубави описане у 2.Посланици Коринћанима, да она све сноси, свему се нада, све верује и све трпи...
 
spiholog;bt66076:
Они који сведоче истину о својој вери често бивају исмејани и повређени.То је крст који нам је оставио Господ, рекавши да нама неће бити лакше него Њему.Али, оно што ми који се уздамо у Њега имамо је утеха и љубав која није од овог света, која истински подиже и оживљава, која обнавља и чини да све недаће у животу буду пред њом неважне, која засењује све овоземаљско, била то патња или срећа.И зато сви који су је осетили, не могу а да је не деле са другима, јер, као што каже пророк Јеремија:"Рекох, нећу говорити речи Твоје Господе, народу овом тврдовратом, јер неће да слуша..." "...али кости моје гореше и морадох опет да им кажем...".Наравно да себе не поредим са нјим, али схватам да је то суштина љубави описане у 2.Посланици Коринћанима, да она све сноси, свему се нада, све верује и све трпи...
Dobro je što si mi ovo napisala.Nemaš pojma kojiko si me obradovala.Jutros sam pomislio da je tu mesmu napisala Margaret Jursenar.Isti stil kao u Vatrama,njenoj intimnoj poeziji.Vidim da je pesma tvoja i ti me raduje.Vrhunska je.Poz.
 
Рекла сам:никада више нећу
пољупцима да будем издана,
изругана,за самилост исмејана,
за косу одвучена и крај зида бачена

Milion puta dosad...A ti u stih pretocila...
 

Back
Top